Nejednakost među polovima i dalje je izražena u svetu iako je zabeležen napredak u sferi obrazovanja, zapošljavanja i politike, piše danas agencija Frans pres pozivajući se na podatke Ujedinjenih nacija.
Među decom koje ne idu u školu, devojčica je 2009. godine bilo 53 odsto, što je manje nego 1990. godine, kada ih je bilo 60 odsto, podaci su Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu UN (Unesco).
Situacija se značajno poboljšala u Istočnoj Aziji i na Pacifiku, gde je taj procenat za 20 godina sa 70 pao na 40 odsto.
Broj žena u visokom obrazovanju veći je u razvijenim zemljama, Centralnoj i Istočnoj Evropi, Istočnoj Aziji i na Pacifiku, Latinskoj Americi, Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Ipak, 60 odsto nepismenih u svetu i dalje su žene.
Prema podacima UN, samo polovina žena u radnoj dobi čini deo radno aktivne populacije, odnosno rade ili traže posao, dok je 77 odsto muškaraca u tom položaju.
Žene više pogađa nezaposlenost (6,2 odsto), dok je tom riziku izloženo 5,5 odsto muškaraca, i to u svim delovima sveta, navodi Međunarodna organizacija rada.
Žene zarađuju u proseku za 23 odsto manje nego muškarci i, ako se sadašnji tempo promena zadrži, biće potrebno 70 godina da se razlike u zaradama izbrišu.
Kako se navodi, žena menadžera je manje – 39 odsto u razvijenim zemljama i 28 odsto u zemljama u razvoju, a na čelu samo 18,3 odsto kompanija su žene.
U proseku žene obavljaju dva i po puta više sati rada bez naknade, u okviru domaćinstava i negujući decu ili starije.
U 2015. godini u svetu je bilo 22 odsto žena parlamentaraca, dok ih je deceniju ranije bilo 11,3 odsto.
Posmatrano po regionima, razlike su velike. Nordijske zemlje imaju 41,1 odsto žena u svojim parlamentima, dok ih je u regionu Pacifika svega 15,7 odsto na tima položajima.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.