Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola zahteva od direktora zakonito postupanje u vezi sa februarskim zaradama

Reagujući na dopis Ministarstva prosvete, prosleđen 24. februara, u kom se najavljuje umanjenje februarskih zarada prosvetnim radnicima koji su u štrajku, Udruženje sekretara osnovnih i srednjih škola u otvorenom pismu upozorava direktore obrazovnih ustanova da pravni osnov za donošenje odluke kojom se rešava o pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog može biti samo zakon ili podzakonski akt, a ne dopis ministarke.

Dopisom ministra se, kako kažu, traži od direktora da se „broj časova rada za februar obračuna prema evidenciji o ostvarenim efektivnim časovima rada za svakog zaposlenog u okviru četrdesetočasovne radne nedelje, koja se vodi u školi, a za čiju ispravnost i tačnost odgovara direktor’“, a da nije predočen pravni osnov za takvo postupanje.

Pozivanje na član 126. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u kom se kaže da je direktor odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove, ne može biti osnov za obračun februarskih zarada prosvetara u štrajku, izričiti su u Udruženju sekretara osnovnih i srednjih škola.

Kako navode, “nijednim propisom Republike Srbije nije predviđeno postupanje direktora škola kakvo traži Ministarstvo prosvete. To znači, da bi postupanje škola prema dopisu ministarstva bilo protivpravno i predstavljalo bi osnov za tužbe zaposlenih kojima je umanjena ili uskraćena zarada”.

Prema njihovom predviđanju, “radilo bi se o desetinama hiljada tužbi na nivou cele države, za koje ne bi bilo odgovorno Ministarstvo prosvete, već direktori škola, čijim postupanjem bi zaposleni bili dovedeni u situaciju da svoja prava ostvaruju na sudu”, navode u ovom strukovnom udruženju.

“Ovo je direktan pritisak na direktore škola, i mi im ovim putem pružamo punu profesionalnu, moralnu i ljudsku podršku da tom pritisku ne podlegnu. Molimo za odgovorno postupanje, kako škole ne bi, nakon ovog uzburkanog društveno-političkog perioda, ostale zarobljene u radnim sporovima i lošim međuljudskim odnosima”, poručuju sekretari osnovnih i srednjih škola.

Kako oni dalje obrazlažu u otvorenom pismu, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisano je da, ako nastavnik, vaspitač i stručni saradnik učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada, direktor škole pokreće disciplinski postupak, a ako se tom prilikom utvrdi odgovornost, izriče se mera prestanka radnog odnosa, a ne umanjenje zarade.

“Zakon ne prepoznaje ‘nisi radio, nema zarade’, već je posledica prestanak radnog odnosa. Međutim, svima je jasno da nije celishodno otpustiti toliki broj nastavnika koji bi onemogućio rad škola u celini”, zaključuju potpisnici otvorenog pisma.

Istovremeno je, kako dodaju, u mnogim školama rad obustavljen po osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, za šta je osnov pružilo Ministarstvo prosvete 20. decembra, kada je odredilo da zimski raspust traje od 23. decembra do 20. januara, navodeći da postoji ozbiljno ugrožavanje bezbednosti učenika, kao i da “mera ranijeg završetka prvog polugodišta ima za cilj da očuva zdravlje, bezbednost i dobrobit svih učesnika u obrazovnom procesu”.

“Ministarstvo nikada nije utvrdilo da su prestali razlozi zbog kojih je ugožena bezbednost učesnika u obrazovnom procesu, a društvene okolnosti se nisu promenile. Obaveza direktora u ovom slučaju jeste da obaveste inspekciju rada, a ne da umanjuju ili uskraćuju zarade zaposlenima”, smatraju sekretari.

Oni takođe naglašavaju i da su u identičnoj situaciji isplaćene zarade za januar premda je Ministarstvo prosvete sličan dopis uputilo školama i 24. januara, nakon čega se nepostupanjem direktora, kako kažu, “nije desilo ništa”, kao i da se zarade u visokom obrazovanju isplaćuju redovno tokom svih meseci obustave, te da bi zaposleni u školama umanjenjem februarskih zarada bili diskriminisani.