Predsedništvo Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije smatra da poražavajuća odluka Mađarskog nacionalnog saveta pojačava bojazan da se cenzura vraća u srpski teatar i poziva taj savet da preispita odluku.
U Udruženju pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije kažu da su smatrali da je zabranama predstava odavno došao kraj, ali da se s poslednjim dešavanjima pojačava bojazan da se cenzura vraća.
“Razlozi za ovakvu odluku su nejasni i sasvim očigledno vanpozorišni i nemaju nikakve veze sa dramskim delom koje je postavljeno na scenu, s pozorištem koje je dramu stavilo na repertoar ili sa umetničkim timom koji je realizovao predstavu. Jer, Salašarsko pozorište, po rečima samog Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, predstavlja jednu od najvećih kulturnih vrednosti Mađara Vojvodine. Komad ‘Kazimir i Karolina’ Edena fon Horvata jedan je od najpoznatijih evropskih antifašističkih komada. Reditelj Robert Lenard je ugledni pozorišni umetnik, a glumci koji učestvuju u realizaciji projekta predstavljaju mladu nadu našeg teatra. Udruženje kritičara i teatrologa Srbije zalaže se da se pozorište uvek i isključivo ocenjuje pozorišnim kriterijumima jer je to osnovni uslov za uspešno umetničko stvaranje i duhovni i kulturni razvoj svakog naroda”, reaguju u Udruženju.
Teatri i pozorišne predstave, kako dodaju, mogu da budu predmet kritičke analize, ali o njima je moguće suditi samo ako se dogodi susret predstave i publike.
“Takođe, predlažemo kolegama pozorišnim kritičarima i teatrolozima da gledaju ovu predstavu i progovore o njoj sa profesionalnog i stručnog stanovišta. Svaki oblik cenzure unosi nemir i strah te guši slobodu, a pozorište je bilo i jeste prostor slobode. Istovremeno se energično protivimo bilo kakvom uplivu politike ili političkih kriterijuma u procenu pozorišnog, kao i svakog drugog umetničkog dela”, zaključuje predsedništvo Udruženja kritičara i teatrologa Srbije.
Inače, komad “Kazimir i Karolina” već je bio zabranjen u prošlosti i to januara 1933. godine, kad ga je igralo pozorište na nemačkom jeziku. Sam komad s tekstom predstave je spaljen u Berlinu, u vreme kad je Hitlerov režim spaljivao štivo koje mu nije odgovaralo.
Jedan Komentar na
“Udruženje pozorišnih kritičara: Zabrana predstave “Kazimir i Karolina” suočavanje s cenzurom”
“Inače, komad “Kazimir i Karolina” već je bio zabranjen u prošlosti i to januara 1933. godine, kad ga je igralo pozorište na nemačkom jeziku. Sam komad s tekstom predstave je spaljen u Berlinu, u vreme kad je Hitlerov režim spaljivao štivo koje mu nije odgovaralo.”
Samo ove dvije rečenice su bile dovoljne da se raskrinkaju vajni zabranjivači i otkriju njihovi politički, krajnje desni, afiniteti. Iza optužbi za pogani jezik na račun glumačke trupe skrio se opoganjeni naci-fašizam “moralne policije” u svom izvornom obliku & stilu.
Duboko sam uvjeren da na to upće nisu niti pomišljali. A i kako bi mogli kada ništa (ič, nada, njente!) ne čitaju, pa misle, u svom desnilačkom tupilu, da su i svi ostali kao i oni sami: tupi, glupi, i neobrazovani.
Kakve su to nazi. 3,14zde, bošsačuvaj!
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.