Foto: NJ/Magločistač
„U Srbiji je proglašena neka vrsta lova na novinare, kao sezona lova. I što je više nekažnjenih napada, novinari su sve izloženiji nasilju“, ocenio je u intervjuu za Radio Slobodna evropa (RSE) predstavnik međunarodne organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj (Szalai).
Komentarišući napade na novinare koji su pratili lokalne izbore u Srbiji 2. juna, Salaj je rekao da je neophodno da policija i tužilaštvo urade svoj posao, a kasnije i sudovi, kako ti napadi ne bi prošli nekažnjeno.
Novinar lista Danas Uglješa Bokić napadnut je u izbornom danu u Novom Sadu dok je pokušavao da razgovara sa mladima koji su izašli iz prostorija u kom se nalazio kol centar vladajuće Srpske napredne stranke.
Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da su novinari u Novom Sadu sve vreme bili ometani dok su izveštavali o izborima, a u pojedinim slučajevima i fizički ugroženi.
Napadi su se dogodili nekoliko dana nakon što je novinara nedeljnika Radar Vuka Cvijića 29. maja u centru Beograda fizički napao urednik provladinog tabloida Srpski telegraf Milan Lađević.
Prema najnovijem godišnjem izveštaju Reportera bez granica iz maja, medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, odnosno u poslednje 22 godine.
Srbija je na istoj listi, na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih država članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.
RSE: Koliko je bezbedno biti novinar u Srbiji?
Salaj: U Srbiji postoji klima veoma snažnog neprijateljstva prema novinarima. Mislim da je ovo jedan od najtežih perioda za novinare u Srbiji u ovom veku. I ne mogu, a da ne razmišljam o presudi kojom se oslobađaju navodni atentatori na Slavka Ćuruviju, za koju mislim da predstavlja trenutak promene na gore, jer je ta presuda u suštini stavila tačku na veliki slučaj ubistva novinara, a da niko nije osuđen.
Vidimo da vlasti reaguju na nedavne napade, ali takođe vidimo da se broj napada na novinare u Srbiji povećava i da se čini kao da su se vinovnici tih napada osećali imunim na bilo kakve sankcije.
Veoma je važno da tužilaštvo i policija brzo procesuiraju napade. I znam da je u slučaju napada na novinara Vuka Cvijića mobilisano Više tužilaštvo, a reagovalo je i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, ali apsolutno je ključno da počinioci budu pozvani na odgovornost što pre.
Takođe i u slučaju novinara dnevnog lista Danas i još najmanje jednog novinara koji je napadnut tokom (izbornog) vikenda u Srbiji.
RSE: Da li država čini dovoljno da zaštiti novinare?
Salaj: Morao bih da pogledam svaki slučaj, ali znam da je, na primer, napad na novinara lista Danas Uglješu Bokića prijavljen policiji, tako da treba da damo malo vremena policiji i tužilaštvu da prihvate te prijave.
U prošlosti su hapsili osobe koje su pretile novinarima, uključujući i one koji su pretili novinarima u Novom Sadu Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću. U tom slučaju je došlo do hapšenja.
Ali, potrebno nam je sudsko gonjenje i brza osuđujuća presuda suda. Mislim da je to slaba tačka – sudski postupci. Ne možemo dozvoliti da se vinovnici ovih napada osećaju imuni. Pažljivo pratimo situaciju i pozivamo nadležne da hitno i sa maksimalnom ozbiljnošću procesuiraju ove slučajeve.
RSE: Koliko je odnos vlasti prema novinarima važan za njihov položaj i bezbednost?
Salaj: Reporteri bez granica mnogo godina unazad pozivaju političare i zvaničnike da jasno osude napade na novinare. I veoma je važno da su političari poput (predsednice Skupštine) Ane Brnabić ili ministara, čak i predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) poslali jasan signal da je neprihvatljivo napadati novinara. A oni, nažalost, rade suprotno i redovno vrše političke napade na novinare.
Na taj način crtaju mete na leđima novinara. I onda se ovim novinarima preti. To je slučaj Dinkom Gruhonjićem i Anom Lalić u Novom Sadu. Njih je prvi napao šef vladajuće većine.
Očekujemo da demokratski političari osude ovakve napade. Tako to funkcioniše u Evropskoj uniji (EU), a posebno u Zapadnoj Evropi, da su političari koji napadaju novinare izolovani od strane svojih kolega, od strane drugih političkih partija. Čak ih sankcionišu njihove političke partije.
Znam da ovo može zvučati kao naučna fantastika, ali tako to funkcioniše u skandinavskim zemljama i u drugim članicama EU, za koju Srbija tvrdi da želi da joj se pridruži.
Takođe, ovi politički napadi podrivaju rad tužilaštva i policije dok pokušavaju da procesuiraju te napade. Jer počinioci nisu gluvi i slepi, i vide da dok s jedne strane policija i tužilaštvo procesuiraju napade, s druge strane ih na neki način opravdavaju ili čak podstiču političari. To je zaista veoma nesrećna okolnost za slobodu medija i za pravo na informisanje svih građana Srbije.
RSE: Pojedina novinarska udruženja su upozorila na, kako su naveli, veze srpskih vlasti i tabloida i koliko je to opasno za nezavisne novinare u Srbiji. Vidite li vi tu vezu i posledice?
Salaj: Nažalost, to je obrazac. Dakle, postoji politički napad koji je praćen kampanjom diskreditacije u provladinim tabloidima. A onda ovi novinari bivaju maltretirani na internetu, nekada su izloženi pretnjama, pa i fizički napadnuti.
Mediji pod kontrolom vlade igraju veoma važnu ulogu u pojačavanju političkih izjava i prenošenju poruke široj javnosti. Nemam iluzije da su ovi mediji na usluzi vladajućoj stranci. I iskreno, takvim metodama, mislim da se političari igraju vatrom, jer nikad se ne zna šta može da se desi na ulici i kakav će čovek da izgubi živce i da fizički napadne novinara.
U preporuci Reportera bez granica tražili smo od nadležnih u oblasti medija da sprovode zakon u odnosu na provladine TV kanale, koji nisu nezavisni mediji.
Organ nadležan za monitoring ih najčešće nije smatrao odgovornim za nepoštovanje zakonskih obaveza.
Ne kažem da je ovo direktno povezano sa napadima na novinare. Ponekad emituju takav sadržaj, ali generalno, ne bi trebalo da bude moguće da ove medijske kuće sprovode kampanje diskreditacije, bilo da se radi o novinarima ili da izveštavaju samo ono onome što je u interesu vlasti.
RSE: Kako se promenio položaj novinara od kada ste počeli da pratite medijski pejzaž u Srbiji?
Salaj: Srbija ove godine po Svetskom indeksu slobode medija rangirana najgore od kada postoji rangiranje, dakle od 2002. godine. Zauzima 98. mesto od 180 zemalja. Srbija se sada smatra, prema Reporterima bez granica, kao teška zemlja za novinare. Do sada je bila problematična.
Bilo je nekih ohrabrujućih vesti, kao što je osuđujuća presuda za osobe koje su napale novinara Milana Jovanovića, kao i za onoga ko je stajao iza tog napada.
Međutim, s druge strane, imamo oslobađajuću presudu za navodne počinioce atentata na Slavka Ćuruviju i mnogo drugih nekažnjenih napada, uključujući i slučaj ubistva novinara Milana Pantića.
Sveukupno okruženje se u Srbiji pogoršava. Ono što mi pokušavamo da uradimo, pored uzbunjivanja, jeste i da o tome obavestimo Evropsku komisiju, koja može da izvrši pritisak na Vladu (Srbije) kako bi poboljšala situaciju.
RSE: Regionalna mreža „Sigurni novinari“ (Safe Journalists) u Srbiji ove godine beleži porast nasilja nad novinarima u odnosu na prve mesece 2023. Šta je potrebno da se situacija promeni?
Salaj: Nasilje nad novinarima je veoma ozbiljno, ne samo zato što cilja na pojedinca, već i zato što šalje jezivu poruku drugim novinarima, tako da može imati efekat autocenzure.
Ali, to nije jedini problem u Srbiji. Postoji problem neefikasne i politički pristrasne medijske regulative. Postoji problem netransparentnog vlasništva medija i intervencija vlasnika medija u uređivačku nezavisnost. I generalno, veliki broj napada na novinare nije sankcionisan.
Dakle, ono što mora da se uradi jeste da se reformiše medijsko zakonodavstvo kako bi se tužilaštvu i policiji obezbedila dovoljna sredstva za efikasno procesuiranje ovih napada.
U Srbiji nam je potrebno nezavisno sudstvo, koja će donositi presude brzo i nezavisno. I potrebna nam je politička klasa koja će shvatiti da sloboda štampe nije samo stvar grupe novinara, već je na dobrobit celog društva, što trenutno nije slučaj.
Samo ako se ti uslovi ispune, Srbija može da uđe u Evropsku uniju. Inače, to nije moguće, jer većina zemalja EU poštuje ove kriterijume.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.