U Hrvatskoj je podnesen prvi zahtev za odštetu, tačnije nagodbu s bolnicom zbog smrti 84-godišnjakinje od kovida-19 za koju porodica, iz jednog malog mesta na istoku zemlje, smatra da se zarazila u zdravstvenoj ustanovi.
Porodica je od Kliničko bolničkog centra (KBC) Zagreb tražila odštetu od 632.000 kuna (oko 84.300 evra) i plaćene advokatske troškove, objavio je danas Jutarnji list.
„Bolnica je odbila nagodbu jer nema dokaza da se žena zarazila u bolnici, a mi smo poduzeli sve mjere zaštite od korone koje su u tom trenutku bile moguće“, rekao je direktor KBC Zagreb Ante Ćorušić.
Još nije poznato da li će porodica da podigne sudsku tužbu, ali bez obzira na ovaj slučaj, postoji mogućnost da tužbe zbog kovida-19 budu znatno češće s obzirom na to da pandemija još ne pokazuje smirivanje.
U slučaju iz KBC Zagreb radilo se o pacijentkinji koja je u bolnicu došla zbog povrede rebara. Testirana je i bila je negativna na kovid-19, ali posle nekoliko dana njen test je bio pozitivan pa je premeštena je u Kliničku bolnicu Dubrava, gde je 6. decembra prošle godine umrla.
U KBC-u Zagreb ističu da su se poštovali svi kovid protokoli.
Tokom prošle godine u zdravstvenim ustanovama postojale su smernice koje omogućavaju određeni stepen zaštite od infekcije zdravstvenih radnika i pacijenata, ali je i s njima mogućnost prenosa bila velika, a razlozi za tužbe zbog toga ograničeni.
Međutim, od trenutka postojanja vakcine značajno se povećava bezbednost, ali samo ako su pre svih vakcinisani zdravstveni radnici. To je razlog što je u pojedinim zemljama, među kojima su Italija, Francuska, Grčka i Mađarska, obavezna vakcinacija za zdravstvene radnike, piše Jutarnji list.
U Hrvatskoj je situacija s vakcinacijom zdravstvenih radnika još uvek loša, piše Juatrni list. Više od 80 odsto lekara se vakcinisalo, ali tek polovina medicinskih sestara i tehničara.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.