U Srbiji još nisu u potpunosti ispunjeni uslovi za poslovanje sa integritetom, a razlog leži u malom broju potencijalnih kršenja zakona koji su ispitani i kažnjeni, uprkos kvalitetu propisa koji su na snazi, izjavio je danas izvršni direktor Transparentnosti Srbija (TS) Nemanja Nenadić.
Nenadić je, u ime TS, predstavio prvo istraživanje “Procena uslova za poslovanje sa integritetom u Srbiji”, koje je obuhvatilo analizu javnog, privatnog i civilnog sektora u Srbiji, sa ciljem da se smanji korupcija u poslovnom okruženju.
Pojašnjavajući da je istraživanje potvrdilo da Srbija ima daleko kvalitetnije propise nego što se oni sprovode u praksi, Nenadić je naveo primer rezultata po kriterijumu „Zabrana podmićivanja javnih službenika“.
„Imamo propisana krivična dela i za davaoce i za primaoce mita, a ocena kvaliteta tih propisa u našem istraživanju je maksimalnih stotinu poena, međutim, mali broj otkrivenih i kažnjenih slučajeva dovodi do toga da se ukupna ocena značajno snižava“, pojasnio je Nenadić, i dodao da je slična situacija i po kriterijumu zabrane pranja novca, kao i u primeni propisa u vezi sa javnim nabavkama.
„Ukupna prosečna ocena kvaliteta propisa u Srbiji je 85 od 100 poena, ali je ocena primene niža od polovične, odnosno kreće se oko 47“, naglasio je Nenadić.
Jedna od ključnih preporuka iz ovog istraživanja je da je potrebno poboljšati kapacitete istražnih organa, kako bi se u potpunosti obezbedilo krivično gonjenje korupcije i privrednog kriminala i sprovođenje proaktivnih istraga.
„Istražni organi bi trebalo da pokažu nezavisnost u svom radu, dok bi donosioci političkih odluka trebalo da se suzdrže od uticaja na njih“, navedeno je u delu izveštaja posvećenom javnom sektoru.
Istraživanje “Procena uslova za poslovanje sa integritetom u Srbiji” TS je sproveo uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), čija predstavnica Luisa Balbi je izjavila da je ovakva analiza urađena i u Rumuniji, i da je EBRD zainteresovana da vidi kakve promene će uslediti nakon objavljivanja ovog istraživanja u Srbiji.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.