Propisi o privatizaciji medija u Srbiji ne primenjuju se kako treba, a primer za to je agencija Tanjug, rečeno je danas na skupu “Civilno društvo o medijima”, koji su organizovali Građanske inicijative i OEBS.
Novinska agencije Tanjug i dalje emituje vesti iako bi trebalo da je ugašena nakon neuspešne privatizacije. “Mediji koji bi trebalo da su zvanično ugašeni i dalje posluju bez konsekvenci. Slučaj novinske agencije Tanjug je bez presedana”, ocenila je predstavnica OEBS-a Gordana Janković.
Istog mišljenja je i profesor sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zoran Ivošević.
“Propisi o privatizaciji medija se ne primenjuju kako bi trebalo, već u skladu sa političkim, stranačkim i ostalim nepravnim interesima”, kazao je Ivošević.
On je, govoreći o Tanjugu, istakao da je Vlada mogla drugačije da postupi i umesto usvajanja pravnih posledica o prestanku rada novinske agencije Tanjug donese odluku o promeni delatnosti.
Ivošević je precizirao da bi time bio omogućen postupak likvidacije Tanjuga, a to bi, kako je ocenio, bio mogući spas za tu agenciju i mogućnost da zaposleni zadrže svoja radna mesta.
Prema njegovim rečima, sada jedino Vlada može da ukine odluku o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović ocenio je da je Srbija u procesu privatizacije izgubila državne, a dobila stranačke medije.
“To je jedna od posledica netransparentnosti finansiranja medija”, ukazao je Obradović i dodao da treba prekinuti praksu trošenja javnog novca za kupovinu medijskog sadržaja.
Obradović se založio za to da mediji u godišnjim finansijskim izveštajima predoče pune iznose i izvore svih oblika finansiranja. “S druge strane, i državni organi trebalo bi da javno iskažu sredstva koja od njih idu ka medijima i marketinškim agencijama”, kazao je Obradović.
Učesnici okruglog stola istakli su da treba ojačati ulogu regulatornih tela, koja trenutno rade u nepotpunom sastavu. Ukazano je i na primera loše privatizacije pojedinih lokalnih medija koji su, kako je navedno, otišli u ruke ljudi bliskih vladajućim strankama.
Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović istakla je i problem senzacionalističkog izveštavanja u medijima, dok je predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović ocenio da se Ministarstvo kulture i informisanja često ponaša kao nevladina organizacija jer “često prebacuje” odgovornost na druga ministarstva.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.