SLAVKO TOMASOVIĆ: POUČNA ANTIČKO-BIBLIJSKA PRIČA NA PRIMERU OVIH I ONIH

Vide Oni, što traže svoje novce, da je vrag odneo šalu, i ne samo da su Ovi potrošili novce na zajebanciju, već da bi oni i dalje da se zajebavaju

U početku…

U početku između Onih i Ovih beše razumevanje i harmonija.

Divota jedna.

Ovima se u međuvremenu, probudila stara sveprisutna težnja za lepšim i bogatijim životom.

Posle kraćeg ali dubokog promišljanja im se napokon javila sjajna ideja kako da sebi učine život lagodnijim.

Počeše da pozajmljuju novce od Onih što imaju.

Kad dobiše novce, bi Ovima svetlost.

I dok je bilo para, Ovi su bili zadovoljni i lepo su živeli.

Kad su sve novce potrošili Ovi bi kuc-kuc na vrata Onima, da im treba nova gomila love jer život ne čeka.

Kad su opet dobili onoliko koliko im je trebalo, nebo se opet i preko noći razvedrilo a sunce bi ih ponovo na njihovu radost opet obasjalo.

Život im je ponovo bio bezbrižan, tekao je kao u bajci i svi su bili srećni i zadovoljni.

Na šta su se novci trošili i kome su se sve delili, to nije bilo važno.

Jedino je bilo važno da ima šta da se deli i arči.

Uzimali su među njima neki koliko su mogli i koliko im je trebalo, pa i više od toga, pa je zato njima bilo i lepše i bezbrižnije od ostalih.

Mnogi to nisu mogli ali oni su bili skromni, obični građani i zadovoljili su se malim bonusima i dodacima

Večita je istina da se oduvek lepo živelo kad se tuđe trošilo!

Sve bi se to i lepo i završilo kad se novci ne bi morali vraćati.

Kad je stiglo vreme za vraćanje, stvari su počele da se komplikuju.

Dani i kad su bili vedri i sunčani činili su se tmurnim i turobnim.

Nerazumevanje

Oni, od kojih je zahtevano da pokažu humanost i razumevanje davanjem novaca na zajam na zaprepašćenje Ovih, sada iskazuju svoju okrutnu prirodu i traže povrat svojih novaca.

U tom bezobraznom i nadasve nečovečnom postuku traženja da se novci vrate, uočljivo je više nivoa bahatosti i bezobzirnosti.

Prvo treba naglasiti da je neshvatljiv i sablažnjiv zahtev da se novci vrate izazvao nevericu i zaprepašćenje Ovih.

Skroz u čudu i iznenađeni, drskošću Onih, pitaju se šta se to sad odjednom desilo?

U čemu je sad tu štos? Vi imate i više nego što vam treba, šta će vam ovo što ste nam pozajmili?

Vaši zahtevi nas iznenađuju, a i čine nas nervoznim.

Da li vi to ozbiljno mislite ili nam, bez i trunke savesti, samo kvarite raspoloženje?

Oni im kazaše da nije u pitanju nikakvo zezanje već samo očekivanje da se pozajmljeni novac pošteno vrati.

Ništa više.

Ali mi nemamo više novaca, sve smo lepo i uspešno potrošili.

I taman smo se spremali da tražimo novu pozajmicu, kad vi nama odjednom i iznebuha postavljate neprijatne i nehumane zahteve za povratom para.

Kako nemate?

Pa niste valjda potrošili onolike novce na svoju zajebanciju?

Mi smo vam dali pare da sa njima za sve građane učinite nešto korisno i profitabilno, a ne da ih profućkate!

Ovi, sad već uzbuđeno i nervozno uzvraćaju:

Nama niko neće određivati koliko, kako i gde ćemo lovu da trošimo!

To je isključivo samo naša stvar, naše suvereno pravo!

Osim toga, naše je pravo da tražimo i zahtevamo da nam se oproste dugovi i da nam date još para da prevaziđemo ovu humanitarnu krizu u kojoj smo se našli.

Nije lepo od vas što se tako ponašate, i nemojte to više i da spominjete jer nam kvarite raspoloženje, gubimo živce, postajemo razdražljivi i sve to osećamo kao atak na našu slobodu.

Pretnje Ovih, izvor: novosti.rs

Pregovaranje

Oni prihvataju da Ovima pomognu, ali samo pod dodatnim i unapred određenim uslovima.

Kakvi sad opet novi uslovi? Dosta nam je nametanja onoga što nam ne prija i ne odgovara!

Mi smo u teškoj situaciji, a vi nama govorite o nekakvim uslovima. Strašno!

Bićemo predusretljivi i razumni da prihvatimo da nam nešto oprostite, a za ostalo tražimo produženje roka otplate a zauzvrat zahtevamo novu gomilu novaca.

O vraćanju ove nove pozajmice ćemo se dogovarati kasnije kad i ako dospe rok za vraćanje.

Vide Oni, što traže svoje novce, da je vrag odneo šalu, i ne samo da su Ovi potrošili novce na zajebanciju, već da bi oni i dalje da se zajebavaju.

Samo polako, više smo vam do sada oprostili nego što ste nam vratili!

Žao nam je, ali više nema opraštanja.

Pregovori traju.

Ovi još uvek u oblacima, skroz obnevideli od pređašnjeg lepog života, na One što traže svoje pare počinju da reže, vređaju i prete.

Još uvek ne razumeju zašto Oni mogu da troše koliko hoće, a Ovima to ne dozvoljavaju!

Oni im odgovaraju da, otkad znaju za sebe, oni troše, ne onoliko koliko hoće, već samo onoliko koliko imaju.

Ako i pozajmimo novce onda ih, kao što je red, bez ikakvih prigovaranja, pretnji, vređanja i otezanja u roku i vratimo.

Prvo, već smo vam rekli da nemamo odakle da vam vratimo. A drugo, i ako bismo imali pa vam vratili zbog toga bi mi u još većem siromaštvu i bedi živeli.

To bi za nas značilo da više neće biti trinaeste i hvala bogu četrnaeste platice i penzije, neće biti bonusa za Uskrs, Božić i Novu godinu, dodataka za zimovanje, letovanje i što je najgore neće biti bonusa za to što ne kasnimo puno i često na posao.

To bi za nas bilo užasno.

Mi to ne možemo ni da zamislimo, a kamoli da doživimo!

Oni drugi sada skroz u čudu zblanuti zanemeše.

Pa dobro, najzad progovoriše, strpićete se malo, najzad ćete početi da radite i bolje i više pa ćete moći lepše i bolje da živite.

Kakve su to sad trice i kučine!? Nemojte vi nas da učite pameti. Valjda mi znamo kako i šta treba, a najbolje bi nam bilo kad biste nam konačno oprostili ovaj dug i još nam pozajmili da premostimo ovu nestašicu para i da lepo nastavimo po starom.

Time biste pokazali da ste nam i dalje prijatelji i da nas cenite i poštujete.

Oni sad počeše i da se krste.

Poručiše Ovima da nema novih para dok se ne dogovore oko vraćanja onih para što su im već dali. Ukoliko budete preduzeli neophodne i suštinske reforme i pritom vodite računa da trošite samo onoliko koliko imate, pa čak i manje od toga, da biste mogli da vratite to što dugujete.

Tačka.

Da li vi to od nas tražite da štedimo?

Odakle sad to? Čitav svet kaže da ne treba štedeti, a vi nama upravo to preporučujete!

Mi smo jedno siromašno društvo, ogromna većina je nezaposlena i nema od čega da živi.

Mi nemamo šta i od čega da štedimo!

Ne pada nam na kraj pameti da štedimo!

“Štednja je koncept neoliberalizama”, a mi nećemo i nismo takvo društvo.

Nismo mi ničija kolonija, nećemo povijati kičmu pred zahtevima za vraćanje duga i ova frka sa traženjem da vam vratimo dug je pritisak na nas koji mi nećemo i nismo dužni da trpimo.

Oni se i dalje krste.

Šta je vama, o čemu vi to pričate?

Kakav pa sad neoliberalizam?

Ljubazno im kažu da, naravno, oni nisu kolonija, da niko nije ni tražio niti traži da povijaju kičmu, niti im bilo ko preti i pritiska već da se samo radi o uobičajenom povratu zajma i ništa više od toga!

Osim toga, nije ni lepo ni pošteno tražiti nove novce na zajam, bez toga da ste nam pružili bilo kakve ozbiljne garancije o vraćanju dosadašnjeg duga.

I to sve nema nikave veze sa neoliberalizmomom. Mi vas nismo pitali gde i kako ste te silne pare potrošili, ko se najviše okoristio, kako vam funkcioniše država, poreski sistem, kako sprovodite naplatu drugih obaveza od građana i da li vodite računa da trošite samo onoliko koliko imate.

Nismo vam čak ni savetovali, pa ni ovim novima što su došli na vlast, da podvuku crtu i utvrde gde i kako je potrošen taj silan pozajmljen novac i utvrdite odgovornost za probleme i nevolje u kojima ste se našli, kako to ubuduće ne biste činili.

Očekivali smo da ćete to, kao ozbiljni ljudi, svakako učiniti, jer smo bili ubeđeni da ste vi odgovorni prema svojim građanima i da se vi nećete ponašati nepromišljeno i rasipnički.

Ako tražite našu pomoć i ozbiljno hoćete da prevaziđete nastali problem, ubuduće ćete morati da štedite, da trošiti manje nego što imate da biste obezbedili na taj način povrat onoga što dugujete i da biste konačno razumeli da se ne može trošiti više nego što se ima.

Odgovor Onih

Pretnje

Ovakvi stavovi su prelili čašu Ovih.

Unezvereni upornošću Onih, shvataju da od lepog života na tuđ račun ubuduće izgleda neće biti ništa, pa pretnje postaše glasnije.

Ako budete i dalje tražili da vam vratimo novce, mi više sa vama nećemo hteti da se družimo.

Nama ne trebaju oni koji nam osporavaju pravo na lep i bezbrižan život.

Napustićemo vaše društvo.

Osim toga, prisetiše se, vi ste nama dužni za sve ono što ste nam radili u prošlosti pa ćemo mi to lepo da se iskusuramo: uzećemo sve što je vaše kod nas, a razliku ćete da nam platite.

Sa nama više nećete moći da se zajebavate, je li vam to napokon jasno?

Ako se i dalje budete bezobrazili, pustićemo na vaš Berlin sve ove izbeglice iz Afrike i bliskog i onog daljeg istoka, pa ćete videti šta će vas snaći.

Ovo počinje da izlazi iz okvira razuma.

O čemu je sad tu reč, zapitaše se Oni koji se još uvek krste?

Pa nije vam samo Berlin dao pozajmicu nego svi mi iz društva kojem i ti pripadaš.

Oni potom odlučiše da ne dižu buru, čekaju da vide šta će Ovi konkretno dalje činti.

Epilog

Ima još nekih iz tog društva a i širom sveta, koji dižu glas protiv zahteva da se pozajmljeni novac vraća, jer to izaziva dalju bedu i sirotinju i humanitarnu krizu.

To opravdavaju ne samo borbom protiv bede i siromaštva već i borbom protiv neoliberalizma.

Ima ih koji to čak i proglašavaju levom opcijom!

Kažu: konačno su počele da se bude leve ideje!

Sve u svemu, koliko vidim i razumem, ne ide na dobro.

Oni će sasvim sigurno hteti da se njihovo druženje sa Ovima nastavi.

Da li će Ovi, u želji za boljim životom, nastaviti da tumaraju ka bezizlazu, pokazaće vreme.

Ono što nije jasno u celoj ovoj frci je stav Ovih i mnogih sa strane da su ovi novi lideri i oni drugi koji ih podržavaju predstavnici leve opcije.

Nije jasno da li se pritom misli na levu ideologiju ili levake u žargonu?

[clear]