Poruka sa promocije medijskog programa “Aktivna žena, aktivna zajednica”: Promene uvek kreću sa margine

Podaci istraživanja Global Media Monitoring Project-a pokazuju da su tokom 2020. godine žene u svim medijima bile prisutne svega 20 odsto, što je pokazatelj da nema napretka u poslednjih petnaest godina, od kada je istraživanje ovog tipa prvi put bilo sprovedeno u Srbiji.

Upravo ova statistika bila je polazna tačka nedavno objavljene Feminističke medijske deklaracije koja je u sredu, 27. aprila, predstavljena u Novom Sadu, u sklopu promocije medijskog programa „Aktivna žena, aktivna zajednica“ čiji je nosilac feministički kulturni centar BeFem.

Rodna ravnopravnost se doživljava kao ženska tema, a u stvari se tiče svih članova društva

„Rodna ravnopravnost bi trebalo da bude važna tema svim članovima društva jer se radi o uspostavljanju ravnopravnog položaja žena i muškaraca, ali za dobrobit svih članova društva. Upravo to je ono što mediji često ne prepoznaju kao dovoljno važno”, objašnjava Milinkov i naglašava da se rodna ravnopravnost često doživljava kao ženska tema, ali da je to životna tema koja se tiče svih ljudi.

Takođe, dodaje ona, o temi rodne ravnopravnosti se piše kada je određeni događaj koji se tiče ove tematike u žiži javnosti, a ono što konstantno izostaje jeste – medijska incijativa.

Ipak, Milinkov kaže da želi da bude i da jeste optimistkinja:

„Pred nama je dugačak put ali ne odustajemo i u tome jeste naša snaga u smislu da smo izdržljive, hrabre, ne posustajemo, možemo da sednemo i za dva dana napišemo feminističku medijsku strategiju”, kaže ona, naglašavajući da to nije kraj nego početak daljeg rada. 

Priče iz lokalnih sredina od presudnog značaja za podsticanje aktivizma

Potreba da se pruži prostor ženama da govore u svoje ime a ne da neko govori umesto njih, te da kroz medijsku produkciju budu predstavljene kao subjekti jedan od ciljeva projekta „Aktivna žena, aktivna zajednica“, navela je Milica Batričević iz BeFem-a, ističući da su žene ključ onoga što može da promeni lokalnu zajednicu.

„Ono što je meni veoma važno kada pričamo o aktivizmu, jeste da pričamo o uslovima u kojima se aktivizam stvara. Dakle, žene koje rade u lokalnim zajednicama rade bez bilo kakve finasijske i infrastrukturne podrške, pa čak i podrške zajednice. Kada žene krenu da se bave, tu su prosto reakcije: Pa šta se sad ona buni?”, kaže Milica i dodaje da nevladine i ženske organizacije često rade ono što je posao države. 

Jedna od organizatorki feminističkog kulturnog centra BeFem, Jelena Višnjić, ocenila je da je kod nas patrijarhat tvrd, te da – uprkos svim stečenim pravima – opstaje, i da s te strane ženskoj borbi nema kraja.

U takvim okolnostima, transformisati medijski narativ nije lako, ali uvek postoje žene koje su vrlo aktivne i proizvode nove sadržaje, kaže Višnjić, dodajući da je BeFem upravo nastao na temelju kontinuiteta feminističke borbe i na politikama feminističkog prijateljstva:

“Zato je važno da gradimo mostove i prostore, i s te strane nam je jako drago i beskrajno značajno što se jedan važan festival, Autonomni festival žena, ovog trenutka gradi već drugu ili treću godinu u Novom Sadu. Nezavisni prostori koje stvaraju žene uvek su znak da jedno društvo pruža otpore uprkos svim tendencijama retrogradnih, nacionalističkih struja koje su dominantne i u javnom i u medijskom narativu”.

Prema njenoj oceni, čitav niz usvojenih zakona i strategija samo su kozmetički dodatak jednoj državi koja je sama po sebi neučinkovita. 

„Svi ti zakoni koje mi imamo nisu garancija nikakvih prava, a urednička politika je, s druge strane, refleksija onoga što je državna politika ili ekonomski zahtev”, kaže ona i dodaje da je slika žena u medijima uvek slika koju strukture moći proizvode, a ne ono što je realno stanje na terenu. 

Profesorka Milinkov je u tom kontekstu navela primer Regulatornog tela za elektronske medije, koje je dužno da poštuje zakon u kom je, pak, jasno naznačeno šta ne bi smelo da se događa elektronskim emiterima. Milinkov ističe da je problematika posebno vidljiva u proteklih godinu dana tokom kojih su žene aktivne u javnom prostoru bile izložene različitim vrstama uvreda i verbalnom nasilju, a da niko od nadležnih nije reagovao. 

„Država formalno prepoznaje sve probleme. Oni su tu, upoznati su i kažu: ‘Da, to postoji’. Ali, kada dođe do one tačke da treba zaista da se reaguje i da se jasno stavi do znanja da je to nedopustivo, onda sledi ćutanje”, objašnjava ona.

Jelena Višnjić je na kraju zaključila da je u feminističkoj akciji važno mobilisati sve snage i delovati na različitim poljima, od ulice do institucija, a pri tome zadržati nezavisnost – kako programsku, tako i političku, te da je feminističko prijateljstvo temelj za svaku dalju akciju. 

Tekst “Poruka sa promocije medijskog programa ‘Aktivna žena, aktivna zajednica’: Promene uvek kreću sa margine” je nastao u sklopu projekta Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.