Pravnik Veljko Milić o referendumu o promeni Ustava Srbije: Ovakva verzija ostavlja puno prostora za zloupotrebe

Narodna skupština raspisala je za nedelju, 16. januar, referendum na kome građani mogu da se izjasne o tome da li su za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Srbije. Novosadski pravnik, Veljko Milić, kaže za Magločistač da je promena Ustava neophodna, iako ovakva verzija teksta, prema njegovom mišljenju, ostavlja puno prostora za zloupotrebe.

„Venecijanska komisija je ocenjivala predloženi tekst izmena Ustava, i verovatno, kada se to gleda sa neke distance, bez ikakvog konteksta, to je zadovoljavajuće, međutim, mi koji živimo u ovoj zemlji znamo da je gotovo sve podložno zloupotrebama, a ovakva verzija zapravo ostavlja jako puno prostora za zloupotrebe“, smatra Milić.

Prema njegovom mišljenju, i dalje postoje mehanizmi koji se mogu zloupotrebiti.

„Tačno je da se sada mogućnost uticaja na pravosuđe isključuje, budući da su se sudije ranije birale na skupštini, međutim, to ne znači da će svi načini za uticaj na pravosuđe i na javno tužilaštvo ostati isključeni“, ocenjuje Milić.

On ističe da se kod nas u Ustav prvi put uvodi termin „istaknuti pravnik“, te da će “istaknuti pravnici” zapravo učestvovati u izboru sudija i javnih tužilaca, ali će se „upravo preko njih moći ostvarivati i politički uticaj“.

Kako navodi, sadašnja ustavna rešenja koja se odnose na sudsku vlast i na javno tužilaštvo su daleko od idealnih i njihova izmena jeste neophodna.

„Postoji jedan široki društveni konsenzus da je izmena postojećeg Ustava neophodna, a pitanje je kakva ta izmena zapravo treba da bude. Mi smo imali različite verzije izmene Ustava koje se odnose na pravosuđe u prethodnom periodu, iako nijednom od tih izmena nije postignuta šira saglasnost“, ocenjuje Milić.

Od takođe podseća da izmene pojedinih delova Ustava podležu obaveznom referendumu tj. ne mogu se menjati bez izjašnjavanja građana o njima.

U javnosti ima puno različitih mišljenja, i mnogi pravnici, političari i drugi društveni akteri su dali svoje mišljenje o tome, kaže Milić, dodajući da je jako nezgodno savetovati građane šta da rade, „jer 90 odsto njih zapravo i ne razume o čemu treba da se izjasne na referendumu“.

„Preporuka građanima je da, ukoliko nisu sami dovoljno stručni da ocene kako će se izjasniti, malo pročitaju šta je sve to što su rekli drugi stručnjaci i da spram toga donesu odluku kako će postupiti“, poručuje Milić.

Pravo da se izjasne na referendumu imaju građani koji, u skladu sa propisima o izborima, imaju biračko pravo i prebivalište, odnosno boravište za interno raseljena lica na teritoriji za koju se raspisuje referendum, i upisani su u birački spisak.