Poljoprivrednici sedam udruženja, koji su u maju ove godine potpisali sporazum sa Vladom Srbije o ispunjenju zahteva za oporavak agrara, večeras će na zajedničkom sastanku doneti odluku o načinu iskazivanja nezadovoljstva zbog toga što su ti zahtevi samo delimično ispunjeni, izjavio je predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
On je za Betu rekao da se ratari nalaze u katastrofalnoj finansijskoj situaciji jer su cene pšenice i kukuruza značajno niže nego na berzi u Budimpešti.
“Na berzi u Budimpešti kukuruz košta 25 dinara po kilogramu, a u Srbiji 16 dinara, pšenica je na toj berzi 27 dinara, a na domaćem tržištu 20 dinara. Tržište Srbije je zatvoreno, neko uzima razliku u ceni, a poljoprivrednici ne mogu da pokriju troškove proizvodnje”, rekao je Kleut.
Sporazum je potpisan u maju, posle višednevnih blokada saobraćajnica poljoprivrednom mehanizacijom i predviđa analizu tržišta žitarica i uvođenje plavog dizela bez akcize, povećanje subvencija po hektaru sa 9.000 na 18.000, povećanje površina za dobijanje subvencija sa 20 hektara na 100 hektara, ukidanje naknade za odvodnjavanje u 2024. godini. Neki od zahteva, kao premije za mleko i subvencije po grlu su ispunjeni.
Potpisnici sporazuma su Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje proizvođača mleka “Naše mleko”, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Udruženje STIG Požarevac, Udruženje “Za spas i opstanak stočara zapadne Srbije”, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja “Adraniˮ.
Kleut je rekao da još nisu isplaćene ni dogovorene subvencije po hektaru od 18.000 dinara i da će to uduženje na sastanku predložiti da se zahteva njihovo uvećanje sa dogovorenih 18.000 dinara po hektaru na 300 evra po hektaru.
I predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić je istakao da još nisu isplaćene subvencije po hektaru i da ih sam nije dobio iako je zahtev podneo prvog dana po aktiviranju sistema e-agrar.
Jakšić je rekao da se nikad nije dogodilo da poljoprivrednik ne može da pokrije troškove proizvodnje ni jednog ratarskog proizvoda.
“Troškovi proizvodnje kukuruza na jednom hektaru uz primenu pune agrotehnike su 175.000 do 180.000 dinara, a to ne može da se nadoknadi ni pod uslovom da rod bude rekordan i iznosi 10 tona kada je cena 16 dinara”, rekao je Jakšić.
Dodao je da je prošle godine cena suncokreta bila 63 dinara po kilogramu, a sa subvencijom 70 dinara, da je ove godine akontna cena 35 dinara po kilogramu, a da je pitanje da li će uljare na to dodati još neki dinar.
Litar dizela, prema njegovim rečima, poljopivrednici plaćaju, umesto po povlašćenoj ceni od 179 dinara, po punoj ceni koja je trenutno 211 dinara jer u kante mogu maksimalno da natoče 60 litara, koliko im treba za jedn hektar ili pola rezervoara za traktor.
On je rekao da se dugo čeka i na izdavanje poljoprivrednih kartica koje poljoprivrednicima omogućavaju da koriste subvencije pa ih mnogi i nemaju i plaćaju punu cenu dizel goriva bez obzira što bi mogli po 60 litara da dobiju po sniženim cenama.
2 Komentara na
“Poljoprivrednici: Vlada nije ispunila zahteve, večeras odlučujemo šta ćemo preduzeti”
Sve u svemu dragi poljdelci Vama nikada dosta, a pokupovali ste džipove i najskuplje traktore i JOŠ blokirate saobraćajnice. Voleo bih Vas videti da mi stanete na put.
Tu se očigledno radi o carinskoj mafiji koja uzima postotak. Ili tačnije rečeno nekome ko kontroliše carinsku mafiju. Kako bi ste lakše razumeli, evo par primera:
Primer 1:
“Na berzi u Budimpešti kukuruz košta 25 dinara po kilogramu, a u Srbiji 16 dinara, pšenica je na toj berzi 27 dinara, a na domaćem tržištu 20 dinara. Tržište Srbije je zatvoreno, neko uzima razliku u ceni, a poljoprivrednici ne mogu da pokriju troškove proizvodnje”
– iz ovih informacija je i više nego očigledno da neko uzima kajmak
Primer 2:
Kompanija Continental AG je: “od Subotičke opštine, dobilo BESPLATNO, na korišćenje zemljište na kojem se nalazi kompanija”, a pazite sad ovo, plate su 2X manje nego u istim fabrikama u NS. Dodao bih da zemljište u NS nije besplatno! Kapa dole za fabriku i broj radnika i uslove poslovanja, a što se tiče finansijskog dela, imaju izuzetno talentovanog knjigovođu. Naravno sve je po zakonu, ali ipak nešto ne štima jer veliki deo profita odlazi negde, a to mesto nisu džepovi radnika! Uzgred na zvaničnom web portalu: https://www.continental.com/ Srbije nema među listom zemalja u kojoj se nalaze njihove fabrike. Do linka i informacije o fabrici možete doći kucanje “subotica” u pretragu. Gde je u okviru jedne objave napisano sve o fabrici i to je to. Ostavlja se utisak da su fabrike iz nekog razloga dovedene u zemlju onako “tajno”.
https://www.maglocistac.rs/subotica/kontinental-ulaze-u-suboticu-zbog-dobrih-rezultata
https://www.maglocistac.rs/subotica/nemacki-kontinental-otvorio-novi-pogon-u-subotici
Primer 3:
2015.-te otvorena je kompanija Tisza Automotive u Senti, 2017.-te u Bečeju, a 2019.-te u Kikindi. Kako je najavljeno iz menadžmenta „Tisza Cipo“, u pogonu u Senti se rade komponente za potrebe švedskog „Volvoa“ i američke korporacije „Lear“. Plate u ovim kompanijama su ispod proseka. Rade na principu MAX PROFIT, MIN ISPLATA. Ko se malo dublje udubi u tamtiku, doće do poražavajućih podataka. Uzgred, zvanični web portal im nije u funkciji, a obaveštenja i informacije su kompletno preusmerena na društvene mreže. Postotak rotacije radnika je preko 50%. Ugovori na prva 4. meseca idu preko privatne “sporedničke” firme iz NS, koja im kao daje na uslugu radnike, bez PIO.
https://tisza.rs/ – nije u funkciji
https://plutonlogistics.com/izvoznici/otvoren-pogon-fabrike-tisza-automotive-u-senti/
https://plutonlogistics.com/izvoznici/izvoz-iz-banata-tisza-automotive-pokrece-proizvodnju-u-kikindi/
https://www.vojvodjanski.com/tvkikinda/drustvo/2022/09/09/fabrika-tisza-automotive-zaposljava-nove-radnike
https://www.emis.com/php/company-profile/YU/Tisza_Automotive_DOO_Senta_en_6811089.html
Hoću reći da se kroz ove primere jasno može zaključiti da taj neko ko omogućava dolazak ovih kompanija u zemlju uzima opasan kajmak iz neto profit razlike koja se dobija prodajom proizvoda u EU. Narodnim jezikom rečeno, iskorišćavamo se kao jeftina radna snaga i punimo džepove tamo nekim “pohlepnim carinskim ambasadorima”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.