Poljoprivrednici tražili hitan sastanak, novi resorni ministar rekao da je prezauzet

Na poziv poljoprivrednih proizvođača za hitan sastanak zbog neispunjavanja zahteva iz 2023, novi ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović je rekao da je “prezauzet”.

On ih je zamolio da se “strpe” do posle 27. maja.

Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković za Betu je rekao da je to ministrov odgovor na zahtev nekoliko udruženja da s njim razgovaraju o neispunjenom dogovoru iz 2023. godine.

“Ministar nas je zamolio da imamo strpljenja zbog toga, kako je naveo, što je njegov kabinet u formiranju, a on zauzet zbog unapred ugovorenih sastanaka i Sajma poljoprivrede, pa je obećao da će s nama razgovarati u nedelji posle 27. maja, a mi ne znamo šta je preče od naših muka”, rekao je Matković.

Sastanak su tražila udruženja koja su prošle godine u maju i novembru širom Srbije protestovala blokadom saobraćaja i pregovarala s Vladom Srbije: Udruženje poljoprivrednika Subotice, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Savez udruženja Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac. Podržalo ih je još nekoliko udruženja – Novoseljanski paori, Banatska crnica i Dolovački paori.

Matković je naveo da poljoprivrednici ne planiraju da ponovo razgovaraju o dogovorenom ispunjenju više zahteva, već očekuju da Ministarstvo počne da to sprovodi, a konačna rešenja nekoliko zahteva treba precizirati.

Dodao je da je prethodna Vlada Ane Brnabić obećala da će poljoprivrednici dobiti subvenciju od 17.000 dinara za sertifikovano seme i da je vreme da se raspiše poziv.

Na listi zahteva je da stočari dobiju gorivo po “uslovnom grlu”, da se dodeli subvencija i za livade koje se kose, zatim da se u “e-agrar” upišu zakupljene parcele na osnovu izjave zakupca, umesto ugovora s vlasnikom, zbog čega treba doneti uredbu.

Matković je rekao da su obećani i subvencija stočarima za domaće priplodne junice i gorivo bez akcize na pumpi od 2025. godine. Naveo je da povraćaj akcize na dizel od 50 dinara po litru ne ide u dogovorenom roku od 14 dana, već kasni.

Matković je rekao da je prioritetan zahtev bio uređenje tržišta zbog čega je oformljena radna grupa koja se mesecima nije sastala.

On je rekao da je nastao nesporazum oko zahteva za ukidanjem taksi za odvodnjavanje jer su poljoprivrednici tražili da se potpuno ukinu, a tadašnji pregovarači u ime države, premijerka Brnabić i ministarska poljoprivrede Jelena Tanasković su, kako sada činjenice pokazuju, “razumele” da se ta dažbina ne plaća samo za ono zemljište koje je upisano u registar “e-agrara”.

Dodao je da poljoprivredni proizvođači nisu tražili privremeno ukidanje te takse za 2023. i 2024. godinu, pa da se ona ponovo uvede za 2025. godinu. 

Poljoprivrednici su, kako je rekao, razumeli da će ta taksa biti prepolovljena u 2023. godini, a u ovoj potpuno ukinuta na svu zemlju, ali su rešenja od nadležnih uprava stigla i za ovu godinu.

Matković je rekao da je ostalo nerešeno i pitanje doprinosa za penzijski fond i zdravstveno osiguranje.

“Tražili smo da se otpišu astronomski dugovi po tom osnovu, ali umesto toga država je ponudila da dug bude plaćen u ratama na pet godina. Država je prisilila sve poljoprivrednike da plaćaju isti iznos doprinosa, bez obzira da li poseduju dva ili 200 hektara”, rekao je Matković.

Ti doprinosi za ovu godinu ne samo da nisu ukinuti, nego su povećani, ukupno za oko 10.000 dinara, pa godišnje za penzijsko osiguranje iznose oko 115.000 dinara, a za zdravstveno oko 39.000 dinara.

“Kako poljoprivrednik koji ima nekoliko hektara zemlje može mesečno da plati 12.000, 13.000 dinara samo za te dažbine”, pitao je Matković.