ODRŽANA KOMEMORACIJA U POTOČARIMA BEZ SRPSKIH ZVANIČNIKA

U Memorijalnom centru u Potočarima danas je održana komemoracija i sahrana 127 srebreničkih žrtava, ubijenih u napadu Vojske Republike Srpske na zaštićenu zonu Srebrenica u julu 1995. godine. Do sada je u Memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno 6.377 bošnjačkih žrtava. SAD su povodom 21. godišnjice genocida u Srebrenici pozvale lidere Bosne i Hercegovine da zajedno rade na napretku zemlje i apelovale na mirno prevazilaženje svih razlika, saopštio je danas Stejt department.

Komemoracija je počela čitanjem poruke mitropolita crnogorske pravoslavne crkve Mihaila koji je poručio da će “Gospod kazniti zločince prema zaslugama, te da Bošnjaci treba da oproste, ali da nikada ne zaborave”.

Mitropolit Mihajlo, koji je ranije posetio Memorijalni centar, u pisanoj poruci je naveo da u Srebrenici “svaki kamen i svaka stopa svedoče o genocidu” nad Bošnjacima. Naveo je i da je je zločin nad “nedužnim Srebreničanima izvršen samo zato što su se rodili pod znakom polumeseca”.

“Svi koji se na ovom prostoru osećamo ljudima nosimo to breme zla na svojim plećima i molimo se Svevišnjem da se više nikada ne ponovi takav genocid kakav savremeni svet nije vidio od Drugog svetskog rata”, naveo je.

Načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković prvi se obratio prisutnima ocenivši da je dan kada je pala Srebrenica i kada je u tom gradu, kako je rekao, izvršen genocid jedan od najmračnijih dana 20. veka.

On je podsetio da je 2015. na obeležavanju dve decenije od zločina u Srebrenici u Potočarima, ceo svet gledao u Bošnjake, a mi, kako je rekao, prema Bogu pokušavajući da “svoim žrtvama damo smiraj”.

Presude sudova, uključujući i presudu Radovanu Karadžiću za genocid u Srebrenici, potvrda su da svet ne može i “ne želi preći preko zločina genocida”.

Pravda je, smatra Duraković, potrebna jednako i Srbima i Bošnjacima u Srebrenici.

“Ovde su mrtvi vratili žive”, istaknuo je Duraković i pozvao Srebreničane da se vrate u svoja mesta, da “govore o zločinu genocida kako se on nikada ne bi zaboravio”.

Prema njegovim rečima, “istina i pravda” jedini su put za zdravu budućnost, te da su istina i pravda jednako potrebni i Bošnjacima i Srbima.

“Samo tako ćemo moći da gradimo zajedničku budućnost. Samo tako graditi društvo u kojima će naše razlike biti bogatstvo”, rekao je Duraković

Duraković je kazao da je ‘Srebrenici ljubav i smisao našeg postojanja’.

“Naša osveta biće pravda, naš opstanak, smeh dece koji će posle nas doći. Upozoravajte, obilazite, govorite, dolazite i ovde se vraćajte. Mi se oduvek vraćamo, zločine pamtimo, pravdu tražimo i od pravde nećemo odustati!”, naglasio je Ćamil Duraković.

Nakon sudija haškog tribunala Karmela Agiusa i Teodora Merona govorio je ministar spoljnih poslova turske Mevlut Čvušoglu koji je Bošnjacima preneo pozdrave turskog državnog vrha i naroda.

“Svaki rat i tragediju na prostoru Balkana osecamo u svom srcu, i delimo bol svake osobe u BiH. Ako BiH nije mirna, ni Turska nije mirna”, rekao je Čavušoglu.

Ukazao je da su mir i stabilnost na Balkanu prioritet sveta, te poručio da će Turska nastaviti da čini sve što je potrebno da se Balkan i BiH upute ka blagostanju.

“Srebrenica se treba spominjati kao i mesto gde je ljudsko dostojanstvo doživelo strašan udar”, istakao je Čavušoglu.

Na kraju prisutnima se obratio i predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekavši da je sada više nego ikada rešen da traži zadovoljenje pravde za svakog ubijenog Srebrenčanina.

“Moramo dosegnuti pravdu jer bez nje nema preduslova za pomirenje. Oči žrtava će se zatvoriti kada se dosegne pravda”, rekao je Izetbegović, te dodao da tek onda kada se otkloni i najmanja sumnja u to ko je bi na pravoj, a ko na pogrešnoj strani može se govoriti o pomirenju.

To je, poručio je, naš dug prema onima koji dolaze.

Istina, dodao je, potrebna je prošlosti i sadašnjosti, a najviše budućnosti.

“Istina je prvi korak ka pomirenju, jer jedino što će ostati upamceno biće istina”, rekao je i dodao:

“Politike koje su krajem prošlog veka dovele do Vukovara i Srebrenice moraju biti napuštene jednom i zauvek”, rekao je Izetbegović zakilnući se da Bošnjake prošlost neće paralizovati, da će biti okrenuti ka budućnosti i da je budućnost jedino što se može menjati, kao i da se zlo može pobediti jedino dobrom.

Savet ministara BiH doneo je odluku da 11. jul, bude dan žalosti u celoj BiH.

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić proglašen je u martu 2016. godine pred Haškim tribunalom krivim za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini i osuđen na kaznu od 40 godina zatvora.

Presuda Ratku Mladiću, vrhovnom komandantu VRS, koji je takođe optužen za genocid u Srebrenici, najavljena je za novembar 2017. godine.

Obeležavanje 21. godišnjice stradanja Bošnjaka u Srebrenici u znaku je pogoršanih srpsko-bošnjačkih odnosa, za šta je povod bila izjava načelnika opštine Srebrenice Ćamila Durakovića da je Organizacioni odbor komemorativnog skupa doneo odluku da “državni vrh Srbije nije poželjan 11. jula u Potočarima”.

Duraković je naveo da je takva odluka doneta zbog toga što “državni vrh Srbije negira da se u Srebrenici desio genocid”, čime, kako je kazao, izražava nepoštovanje prema “žrtvama genocida i njihovim porodicama”. “Oni koji negiraju genocid, nisu poželjni na komemoraciji u Potočarima”, rekao je Duraković.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je prošle godine prisustvovao komemoraciji srebreničkim žrtvama u Potočarima, a ceo događaj ostao je upamćen po fizičkom napadu na njega.

Premijera Srbije tada je napala grupa Bošnjaka, on je pogođen kamenom u glavu, ali nije ozbiljnije povređen.

Krivci za napad na Vučića još nisu odgovarali za to.

Načelnik Opštine Srebrenica, koji je prošle godine pozdravio dolazak premijera Srbije u Potočare, sada tvrdi da je to bio “pokušaj žrtava da pruže ruku i iskreno krenu napred”.

Po njegovim rečima, stav većine porodica srebreničkih žrtava je da prisustvo “negatora genocida” unosi nervozu i dolazi do skandala koji zasene ono što je njima najsvetije – komemoraciju i sahranu.

Udruženje “Majke Srebrenice” preuzelo je odgovornost za odluku da ovogodišnjoj komemoraciji u Srebrenici ne može prisustvovati niko od srpskih zvaničnika koji “ne priznaju genocid”. U otvorenom pismu premijeru Vučiću “Majke Srebrenice” su navele da “nikada neće dozvoliti da im neko ukrade taj dan, kao što je to bio slučaj prošle godine, kada je pijetet prema žrtvama užasnog zločina ostao u seni skandaloznog incidenta s premijerom Srbije”.

Odgovarajući na ovakve stavove, premijer Srbije je istakao da želi najbolje moguće odnose sa BiH, ali da nikome neće dozvoliti da “gazi Srbiju”.

“Želim najbolje moguće odnose sa Bosnom i Bošnjacima, ali je izvesno da ni njima ni bilo kome drugom neću dozvoliti da gaze Srbiju”, naglasio je Vučić.

On je kazao da je Srbija razumela poruke iz Srebrenice i da ne želi da pravi probleme. “Nećemo da pravimo problem, i prihvatamo njihovu ideju da smo višak u Srebrenici. Oni su kod nas uvek dobrodošli. I mi smo bili dobrodošli pre nekoliko meseci u Sarajevu”, istakao je Vučić. Premijer Srbije je dodao da će Beograd do kraja ispuniti obaveze koje je preuzeo u pogledu donacija za Srebrenicu.

Srbija je na Investiciono-razvojnoj konferenciji za Srebrenicu, održanoj 11. novembra 2015. godine, izdvojila pet miliona evra za Srebrenicu, od čega je odmah uplaćeno dva miliona u gotovini, dok je preostali novac namenjen za više projekata Opštine Srebrenica.

Vučić je naglasio da će Vlada Srbije isplatiti sva sredstva obećana Srebrenici.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) saopštilo je da je preduzelo sve bezbednosne mere da bi komemoracija 11. jula u Potočarima protekla bez problema.

SAD pozivaju lidere BiH da se ujedine da pokrenu razvoj zemlje

SAD su povodom 21. godišnjice genocida u Srebrenici pozvale lidere Bosne i Hercegovine da zajedno rade na napretku zemlje i apelovale na mirno prevazilaženje svih razlika, saopštio je danas Stejt department.

“Sećanje na ono što se desilo u Srebrenici treba da ojača našu rešenost da prevaziđemo razlike mirno, poštujući osnovno dostojanstvo svakog čoveka, bez obzira na nacionalnost, rasu, pol ili veru”, navedeno je u saopštenju.

Sećanje na “taj užasan zločin” je važno, ali je još važnije sprečiti da se nešto slično ne ponovi, navodi se u saopštenju i dodaje da svi odgovorni moraju da budu izvedeni pred lice pravde, a ostaci poslednjih žrtava da budu identifikovani.

“Lideri BiH se moraju ujediniti da bi pokrenuli zemlju napred, da promovišu socijalnu koheziju, dobru vladavinu i ekonomski prosperitet, i da omoguće da deca i unuci srebreničke generacije izgrade snažne zajednice i da vode bezbedne i sigurne živote”, dodaje se u saopštenju.

Stejt department je saopštio da je američki narod uz narod BiH na dan obeležavanja godišnjice genocida u Srebrenici i da SAD “duboko vrednuju” prijateljstvo sa celim narodom BiH.

“Na ovaj dan zajedničkog sećanja, radujemo se nastavku zajedničkih napora kako bi smo osigurali budućnost koju karakteriše stabilan politički, ekonomski i društveni napredak”, zaključuje se u saopštenju.

Jovanović: Neodgovoran odnos politike prema žrtvama

Lier LDP-a Čedomir Jovanović, koji se danas nalazi u Potočarima na obeležavanu 21 godine od zločina počinjenog nad Bošnjacima u Srebrenici, izjavio je da to što je došao smatra svojom ljudskom obavezom i političkom dužnošću.

Jer, kako je rekao, sve drugo je situacija u kojoj se politika odnosi neodgovorno ne samo prema žrtvama u Srebrenici, već neodgovorno prema Bošnjacima i svima drugima.

Na konstataciju da srpski premijer Aleksandar Vučić ove godine nije dobrodošao u Srebrenicu, Jovanović kaže da mu je žao zbog onog što se desilo na prošlogodišnjoj komemoraciji, kada je srpski premijer napadnut.

“Želeo sam da njegov dolazak ovde bude prekretnica u odnosu prema tom ratu. Nikuda ne vodi negacija tih sudskih presuda, mislim pre svega na Međunarodni krivični sud i Haški tribunal. Te presude same po sebi nisu dovoljne i potreban je jasan politički stav da se ovde dogodio genocid. I dok tog stava ne bude srpski narod će nositi hipoteku koju nosi”, rekao je Jovanović za reginalnu N1TV.

Jovanović je jedini političar iz Srbije koji prisustvuje komemoraciji u Potočarima ove godine. On kaže da se nadao da će Vučićev dolazak u Srebrenicu prošle godine skinuti taj teret sa srpskog naroda, ali je očigledno da to, kako je rekao, ne može niko drugi osim nas samih.

On je primetio da je tokom prošlogodišnjeg Vučićevog boravka izostao jasan stav o tome šta se desilo u Srebrenici i da je ono što se desilo samo dodatno iskomplikovalo odnose.

Jovanović je zamerio vlasti Republike Srpske, posebno njenom predsedniku Miloradu Dodiku zato što danas niko iz tog entiteta ne prisustvuje komemoraciji.

“Sa tim se nikada neću pomiriti. Uveren sam da će doći dan kada će ovde biti i predsedstavnici vlasti Srbije i vlasti Republike Srpske, da se nada da će oni reći da se u Srebrenici desio genocid i da se on mora osuditi. Samo to će doneti neophodan mir i razumevanje, što je preduslov za rešavanje svih problema koji su nas doveli do ovoga”, rekao je Jovanović koji je zajedno sa poslanicima SDA i poslaničkom grupom LSV i Zelene stranke podneo srpskom parlamentu predlog rezolucije o priznavanju genocida.

Agius: Na narodima da postignu pomirenje

Predsednik Haškog tribunala Karmel Agius prisustvuje u Potočarima obeležavanju 21. godišnjice genocida u Srebrenici i ističe da je uveren da će doći vreme kada će sećanje na taj događaj “završiti mirom u ovoj divnoj zemlji”.

Agius je za N1 Bosna i Hercegovina rekao da Haški tribunal nije politička institucija, već sud pravde.

Nemamo ulogu da pokušamo da postignemo pomirenje u BiH. To je na narodima. Mislim da će opšti osećaj, kada se zatvori Haški tribunal, biti da će neki verovati da je Tribunal nešto doprineo, dok će drugi misliti da je Tribunal izneverio narod u BiH, rekao je Agius.

Upitan kada se očekuje konačna presuda za Radovana Karadžića i Ratka Mladića, Agius je odgovorio da će se pripreme za saslušanje Karadžića dogoditi sledeće godine i da će biti potrebno između 12 i 18 meseci do konačnog završetka procesa.

Kada je u pitanju proces protiv Ratka Mladića, Agius je istakao da presudu očekuje krajem novembra 2017. godine.

Sve se odvija prema očekivanju, sudije naporno rade i uskoro će završiti iznošenje dokaza i onda će početi zadnji odlomak slučaja. Tu će posao završiti i odbrana i Tužilaštva, a zatim sledi pisanja presude, objasnio je on.

Agius je poručio da ima svo vreme sveta za Majke Srebrenice i za one koji dolaze u dobroj veri.

Saslušaću sve koji imaju nešto da kažu, rekao je Agius.

Dodik: Genocid se nije dogodio

Srbi neće priznati genocid u Srebrenici, jer se on nije desio, poručio je danas u Banjaluci predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik.

Počelo je sa lažnom pričom o 8.700 stradalih. Haški tribunal je to smanjio na 5.000, sada barataju sa 4.000 i mi ne znamo šta je istina, a ne bežimo od toga i hoćemo istinu, rekao je Dodik, dodavši da je predlagao osnivanje nove međunarodne komisije koja će u neutralnim uslovima ispitati sve događaje.

Dodik je rekao da poštuje bol majki u Srebrenici, ali i da je cela priča ispolitizovana i da se tačno može videti kada te majke žale za izgubljenim članovima porodice, a kada deluju politički, prenela je RTS.

Odluka da oni koji ne priznaju genocid ne treba ni da dođu u Potočare nema veze sa bolom majki, koji treba razumeti, jer se čovek nikada ne može oporaviti od takvog gubitka, ali naše nastojanje da razumemo taj bol je srušeno politizacijom tog udruženja, rekao je Dodik.

Institut apelovao na nadležne da prestanu sa relativizacijom genocida u Srebrenici

Institut za evropske poslove (IEP) iz Beograda apelovao je danas na nadležne organe Srbije da prestanu sa relativizacijom genocida u Srebrenici, poštuju odluke međunarodno pravnih subjekata i prestanu da koriste taj zločin za dnevnopolitičke svrhe.

Kako se navodi u saopštenju, IEP je apel uputio i medijima da bez lažne “patriotske uzdržanosti” objektivno informišu građane o tome kako je u Srebrenici za samo nekoliko dana ubijeno više od 8.000 muškaraca bošnjačke nacionalnosti.

“IEP poziva Vladu i Narodnu Skupštinu Srbije da na odgovarajući način poštuju usvojenu deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, donetu 31. marta 2010. godine”, navodi se u saopštenju.

IEP podseća da je genocid u Srebrenici potvrđen ne samo u presudi BiH protiv Savezne Republike Jugoslavije, već i da je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu u dve presude potvrdio genocid u Srebrenici.

“Radovan Karadžić je prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora, a Radisav Krstić na 46. Ratko Mladić takođe je osuđen za genocid”, navodi se u saopštenju.

Izvor: Beta, Tanjug, FoNet