Izvor: MInistarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Sastanak predstavnika sedam poljoprivrednih udruženja, potpisnika majskog Sporazuma o međusobnoj saradnji, i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković, održan je danas u Vladi Srbije, a njegov je zaključak – prema saopštenju resornog ministarstva – da su “sve tačke sporazuma koje su bile planirane za ovu godinu do sada ispunjene”.
Kako se percizira, podsticaji za biljnu proizvodnju po hektaru su uvećani sa 9.000 dinara na 18.000 i isplaćeni u 95 posto slučajeva, premija za mleko je uvećana sa 15 na 19 dinara za litar, podsticaji za mlečne krave su takođe uvećani sa 30.000 dinara na 40.000, dok se kao “dodatna mera” navodi refakcija akcize na gorivo u iznosu od 50 dinara po litru.
Poljoprivrednici, s druge strane, realizaciju tačaka iz sporazuma ne vide tako sjajno, te naglašavaju da ipak nisu svi poljoprivrednici dobili subvencije, dok najveći problem i dalje ostaje gorivo, jer je njihov zahtev bilo potpuno ukidanje akciza na gorivo, po uzoru na zemlje u okruženju.
“Dobili smo objašnjenje da NIS nije mogao u kratkom roku da sprovede ovaj zahtev, pa je uvedena refakcija. Međutim, 50 dinara povrata po litru ostaje fiksno za celu narednu godinu, a mi već od ponedeljka imamo najavljeno poskupljenje goriva, dok će povrat biti fiksiran na 50 dinara bez obzira na cenu”, kaže za Magločistač Miroslav Matković iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice.
Kako prenosi detalje sa današnjeg sastanka, povrat akcize za gorivo u iznosu od 50 dinara odnosiće se na gazdinstva koja obrađuju do 100 hektara, koja će moći da podnesu zahtev za 100 litara goriva po obradivom hektaru.
“Agro kartica se ukida od 1. januara 2024. godine, od kada počinjemo da prikupljamo račune za gorivo. Kako nam je rečeno, zahtev će se podnositi putem e-agrara uz skeniran račun. Na naše pitanje kako će to da obave stariji poljoprivrednici, rečeno je da mogu da se obrate poljoprivrednim službama”, navodi Matković.
Kako od dodaje, obećano je i da se neće čekati po pola godine za refundaciju po ovom osnovu, već će isplate biti vršene u roku od 30 dana, dok će “zeleni” dizel ponovo biti razmatran za 2025. godinu.
Na ovaj način, smatra Matković, može se, međutim, očekivati gašenje ili odustajanje od apliciranja za podsticaje dodatnih 5-10 odsto poljoprivrednih gazdinstava, što će biti značajno umanjenje s obzirom na iznesenu cifru od trenutnih oko 300.000, što je čak 150.000 manje u odnosu na lane.
Prema izveštaju Miroslava Matkovića sa današnjeg sastanka sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelenom Tanasković, poljoprivrednicima su ponovo iznesena obećanja na čiju realizaciju moraju da čekaju duže od godinu dana.
“Kako kaže Bili: U septembru ste rekli biće u oktobru, a od tog obećanja je prošlo godinu dana. Za odvodnjavanje još nije usvojen zakon, međutim, obećali su da niko neće biti sankcionisan ako nije platio naknadu za treći i četvrti kvartal, a pravna i fizička lica neće biti oslobođena plaćanja”, kaže Matković.
Jedna od ključnih tema današnjeg sastanka, kako navodi naš sagovornik, bila je i stabilizacija tržišta žitarica.
“Mi smo predočili da je cena pšenice u Segedinu 33 dinara, a da je ista takva 50 kilometara dalje, u Subotici, samo 18 dinara. Obećano nam je da će se urediti berze i da će se one u okruženju izjednačiti, i da će se u narednim danima pozabaviti problemom sa otkupom ovogodišnjeg roda kukuruza za koji navodno trenutno nema mesta u skladištima otkupljivača, pa su proizvođači prinuđeni sve da prodaju odmah po lošoj ceni”.
Pored toga, bilo je reči i o tome da će minimalna subvencija za biljnu proizvodnju naredne godine iznostiti 18.000 dinara po hektaru, uz mogućnost da ona bude i do 300 evra uz određene uslove, koji nisu precizirani.
Prema Matkovićevim rečima, novina sa današnjeg sastanka je i to što povezana poljoprivredna gazdinstva do 1. januara moraju da odluče ko će biti nosilac gazdinstva, dok će subvencije u buduće moći da dobije samo onaj ko obrađuje zemlju, a ne onaj ko je njen vlasnik koji je ne obrađuje.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.