Više od 150 evropskih nevladinih organizacija pokrenule su inicijativu da se zaustavi finansiranje hidroelektrana, jer je analiza ukazala da je od 1970. godine nestalo 93 odsto slatkovodnih migratornih riba u Evropi, saopštila je danas svetska organizacija za zaštitu prirode WWF.
Podršku očuvanju reka slobodnog toka dalo je i više od 20.000 ljudi koji su potpisali WWF-ovu regionalnu peticiju za zaustavljanje malih hidroelektrana na Balkanu.
„Izgradnja novih hidroelektrana u potpunoj je suprotnosti s ciljevima očuvanja biodiverziteta postavljenim u Evropskom zelenom planu, posebno kada se uzme u obzir mali doprinos novih hidroelektrana energetskoj tranziciji u odnosu na štetu koju čine ljudima i prirodi“, ocenio je WWF.
WWF i potpisnice inicijative, poput Ekološkog udruženja Rzav i Koalicije organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, traže preusmeravanje javnih sredstava ka povećanju energetske efikasnosti i smanjenju uticaja proizvodnje iz drugih obnovljivih izvora energije, poput sunca ili vetra.
„Iako 91 odsto postojećih i planiranih hidroelektrana u Evropi spada u kategoriju ’malih’ hidroelektrana (kapaciteta do 10 MW), njihov doprinos energetskoj proizvodnji je zanemariv, a negativan uticaj na prirodu ogroman. Ako se ovi planovi realiziraju, uništićemo poslednje evropske reke slobodnog toka te ćemo dodatno degradirati već ranjive slatkovodne ekosisteme“, upozorio je WWF.
Uz podsećanje da Evropska komisija i evropske finansijske institucije godinama kreditiraju štetne projekte izgradnje hidroelektrana, WWF smatra da će nastavak loših investicija direktno potkopati ambicije postavljene u Strategiji EU o biološkoj raznovrsnosti i cilj o obnovi 25.000 kilometara rečnih tokova do 2030. godine.
„Potrebno je hitno ukloniti postojeće finansijske modele i podsticaje za nove projekte izgradnje hidroelektrana, kako malih tako i velikih, fokusirati se na ispunjavanje ciljeva Okvirne direktive o vodama i podržati Evropski zeleni plan. Isto tako, vreme je da hidroenergetski sektor počne da ulaže u ekološku obnovu postojećih kapaciteta i revitalizaciju reka koje su decenijama pod velikim pritiskom zbog proizvodnje energije”, izjavio je Zoran Mateljak, voditelj programa slatkih voda u WWF Adria.
U manifestu kojeg je podržalo 150 nevladinih organizacija širom Evrope traži se zaustavljanje svih oblika podsticaja za izgradnje novih hidroelektrana, nezavisno od njihove veličine i zaustavljanje finansiranja svih novih hidroelektrana u Evropi od strane Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Takođe se traži isključivanje svih novih hidroelektrana sa liste obnovljivih izvora energije koji ih kvalifikuju za primanje državne pomoći i preusmeravanje javnih sredstava za nove hidroelektrane na ekološku obnovu, kao što su projekti uklanjanja postojećih brana, a posebno onih koje su van funkcije.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.