Izvor: rtvslon.ba
Građani Srbije ubuduće više neće biti u obavezi da donose dokumenta iz službenih evidencija, kao što su uverenja i razni izvodi, već će tu obavezu imati organi i to po službenoj dužnosti, predviđa Zakon o opštem upravnom postupku koji je danas usvojila Skupština Srbije.
Građani su oslobođeni plaćanja takse za te podatke, čime štede i vreme i novac, piše u obrazloženju tog akta.
Tako će, na primer, troškovi promene ličnih dokumenata po promeni prezimena nakon venčanja umesto dosadašnjih 10.665 dinara posle primene zakona iznositi 7.170 dinara, troškovi ostvarivanja prava na upis deteta u predškolsku ustanovu umesto dosadašnjih 2.509 dinara 854 dinara, a troškovi prijave ličnog imena deteta zbog upisa u matičnu knjigu rođenih i prijavu prebivališta umesto 3.402 dinara 584 dinara.
To će, prema očekivanjima predlagača Vlade Srbije, omogućiti da država i formalno postane servis građana i privrede.
Puna primena planirana je od jula iduće godine, a primena pojedinih odredaba počeće 90 dana od usvajanja u parlamentu.
Nema ni čekanja po šalterima
Primena zakona omogućiće građanima da budu u kontaktu sa upravom bez fizičkog prisustva, pa će tako, kada se ispune tehnički preduslovi, biti omogućeno podnošenje raznih zahteva bez čekanja u redovima, dobijanje informacije u vezi sa postupkom, pa i dostavljanje rešenja na adresu elektronske pošte.
Predlog zakona predviđa i da će građani u budućnosti moći da dobiju rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu i u obliku elektronskog dokumenta, koji je elektronski potpisan u skladu sa zakonom i dostavljen na imejl adresu stranke, ukoliko joj to bude odgovaralo.
Takođe, građani će moći, predviđa ZUP, da prate tok postupka, čime će se postići veća transparntnost, a sa druge strane će biti smanjena mogućnost korupcije.
Autor: Tanjug
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.