Mediji u izbornoj kampanji: Gde je donji prag tolerancije?

U Mađarskoj je izborna kampanja zvanično počela pedeset dana uoči parlamentarnih izbora, odnosno 12. februara. Posmatrajući medijske izveštaje u proteklih nekoliko meseci, međutim, možemo zaključiti da su i vlast i opozicija iskoristili svaku priliku da skrenu pažnju na važnost parlamentarnih izbora, predviđenih za 3. april.

Dok je vladajući Fidesz- KDNP servirao pažljivo osmišljenu i sinhronizovanu kampanju, iskoristivši veliku prednost koju uživa u medijskom prostoru, 6 stranaka, okupljenih u koaliciju Ujedinjeni za Mađarsku, dobili su mnogo manju medijsku pažnju.

U Vojvodini će dvojni državljani koji su do 9. marta pisanim putem iskazali nameru da budu upisani u birački spisak Mađarske, moći da glasaju putem pošte na aprilskim izborima, što znači da sadržaji medija na mađarskom jeziku u Vojvodini ne služe samo za informisanje građana o izborima, već mogu imati značajan strateški uticaj na biračko telo.

Ukratko o metodologiji i ciframa

U mesecima pre zvanične kampanje pratili smo devet mađarskih medija u Vojvodini: Mađar So Online, Sabad Mađar So (Slobodni Mađar So), Vajdašag Ma (Vojvodina Danas), Pannon RTV, Televizija Vojvodine (onlajn objave redakcije na mađarskom jeziku), Delhir (Južne vesti), Autonomija, Het Nap i Čaladi ker. Analizirani članci su objavljeni na internet stranicama i u onlajn arhivama pomenutih medija. Istraživanje je obuhvatalo period između 1. oktobra 2021. i 12. februara 2022. godine. Za to vreme pojavilo se skoro sedamsto (700) vesti, izveštaja, intervjua ili beleški koji su se direktno ili indirektno ticali mađarskih izbora i njihovih učesnika. Tokom analize fokusirali smo se, pre svega, na ključne reči koje su se pojavljivale, kao i na kontekst u koji autor teksta stavlja aktera ili pojavu koja se pominje.

U periodu posmatranja, na ovih devet medija objavljeno je ukupno 682 teksta vezano za parlamentarne izbore u Mađarskoj ili njihove učesnike/ce. 526 (77%) članaka objavljeno je u medijima koje finansira vlada Mađarske, posredstvom Gabor Betlen Fondacije (BGA), a od kojih je (385) 73% preuzeto sa Duna medijskog servisa i Centralnoevropske fondacije za štampe i medije (KESMA).

U objavama pomenutih medija, u 369 članaka (70%), glavni akteri su bili Fides, mađarska vlada ili pojedini članovi vlade, koji su u 99% slučajeva predstavljani u neutralnom ili pozitivnom kontekstu, dok su samo u 6 članaka (1%) bili predstavljeni u negativnom kontekstu–  većina tih članaka objavljena je na portalu Vajdašag Ma. Nasuprot tome, opoziciona koalicija i njeni predstavnici pojavili su se u ukupno 72 članka (14%), od kojih su u 28 (39%) predstavljeni u izričito negativnom kontekstu, dok su u ostalima neutralni. U medijima koje finansira mađarska vlada, opozicija ni u jednom slučaju nije predsavljena u pozitivnom kontekstu.

O pojavljivanju aktuelnog premijera i kandidata za premijera opozicione koalicije, u posmatranih devet mađarskih medija u Vojvodini: Viktor Orban se u vestima pojavio ukupno 303 puta (44%), u 216 slučajeva (32%) bio je centralna figura članka, od toga je 121 puta (56%) predstavljan u pretežno pozitivnom kontekstu i 9 puta (4%) u negativnom kontekstu. U analiziranim vojvođanskim medijima na mađarskom jeziku, ime Petera Markija-Zaja (kandidat opozicije za premijera) pomenuto je u 120 članaka (18%), 63 članka su bila izrazito o njemu (9%), od kojih je 6 bilo pisano u pozitivnom kontekstu (10%) a 20 u pretežno negativnom kontekstu (32%).

Sledi rang lista deset najčešćih reči, po učestalosti: 1. Viktor Orban (316), 2. izbori (146), 3. migracija (127), 4. Peter Marki-Zaj (120), 5. Fides ( 116) , 6. Brisel (88), 7. opozicija (72), 8. Ferenc Đurčanj (55), 9. porodice / levica (53/53), 10. zaštita granice / energija (50/50).

Mađarski medijski prostor u Vojvodini

Jedan deo mađarskih medija u Vojvodini u značajnoj meri zavisi od podrške mađarske vlade. U periodu od 2011. do 2021. godine, Mađar So, Het Nap, Pannon RTV, i Vajdašag Ma, čiji je osnivač ili suosnivač Mađarski nacionalni savet (MNT), dobili su ukupno 5,3 milijarde forinti (15 miliona evra) podrške preko BGA (Betlen Gabor Fondacija). Jaka spona sa mađarskom vladom odražava se na medijske sadržaje, jer su primarni izvori pomenutih medija MTI (Mađarska novinska agencija), koji pripada Duna medijskom servisu, Košut radio, televizija M1 i njena internet stranica, portal hirado.hu i mediji koji pripadaju KESMA-i, kao što su Mađar Nemzet ili Mandiner. Shodno tome, pomenuti mediji uglavnom prenose narativ Sistema nacionalne saradnje (NER), i pretežno objavljuju neutralne ili pozitivne sadržaje o mađarskoj vladi i njenim predstavnicima.

Naravno, u tome nema ničeg iznenađujućeg, s obzirom na to, da MTI- u ovo doba društvenih mreža- i lične Facebook objave javnih ličnosti iz političkog života tretira kao vesti, a članovi vlade se retko kad nađu u situaciji da moraju odgovarati na neprijatna novinarska pitanja. Jednostranom izveštavanju doprinosi i to, što drugoj strani nije ustupljen medijski prostor.

Ostalih pet medija nije finansirano od strane mađarske vlade, bar ne direktno – Delhir, naime, koji funkcioniše zahvaljujući Fondacije Mađar Siv – Mađar So, ima pristup resursima programa BGA fonda za nacionalnu saradnju, no, bez obzira na to, objavljuje i sadržaje koji kritikuju rad vlade. Tri informativna portala – Sabad Mađar So, Delhir i Televizija Vojvodine – se u mnogo manjoj meri oslanjaju  na vesti MTI- ja, u odnosu na medije koji su finansirani od strane Betlen Gabor Fondacije.

Pomenuta tri medija vesti dopunjuje i iz drugih izvora ili ih prenosi u skraćenom formatu. Kako ovi mediji čine samo 23% od ukupnog analiziranog sadržaja, prevlast provladinih medija je očigledna.

Upravo iz tog razloga su značajni članci nezavisnog nedeljnika Čaladi ker i analitični razgovori u okviru emisije „Észverés“, koji se može gledati na portalu Autonomije, dok Sabad Mađar So naknadno objavljuje transkripte ovih emisija.

Pristup informacijama –  naučna fantastika

Iako u Srbiji sa sigurnošću možemo učestvovati na nekim od izbora svake dve godine, pa smo i na predizborne kampanje, obećanja i parole navikli, uvek mogu da nas iznenade nekim upečatljivim primerom. Jedan od takvih primera se desio prilikom posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Mađarskoj, kada je list Mađar So posebno naglasio,  da su „uveče održani razgovori sa šefovima vlada višegradskih zemalja, nakon kojih je najavljena konferencija za novinare, o kojoj ne možemo izveštavati jer će se desiti nakon dedlajna“.  Istovremeno, nije pomenuto da se Makron tog dana u Mađarskoj sastao i sa opozicijom.

O pristrasnoj uređivačkoj politici Mađar So-a svedoči i to, što su oznaku „Izbori 2022“ prvi put upotrebili početkom februara, u članku koji se odnosio na uspešno prikupljanje potpisa za referendum o  produžetku isplate državne pomoći za potražioce posla, a koji je bio iniciran od strane opozicije.

Uprkos činjenici da je 75% vesti u Mađar So-u o Fidesu ili članovima vladajuće stranke – u neutralnom ili pozitivnom tonu – a samo 11% njihovih tekstova je o opozicionoj koaliciji ili njenim članovima, – u neutralnom ili negativnom tonu – smatrali su da njihovi čitaoci zaslužuju da budu obavešteni i pre početka zvanične kampanje da u ovom konkretnom primeru, imaju posla sa političkim sadržajem. Nakon ovog primera, oznaka je prikačena na nekoliko vesti, bilo da se radi o mađarskoj vladi ili ne.

Nije, međutim, mađarska štampa u Vojvodini uvek ovako revnosna. Dok se Arpad Janoš Potapi, državni sekretar za nacionalnu politiku, pojavljuje u vojvođanskim medijima na mađarskom jeziku na nedeljnoj bazi, oni koji imaju potrebu da se informišu iz šireg spektra izvora, mogu ostati uskraćeni za traženu informaciju. U vojvođanskim medijima na mađarskom jeziku se nigde ne pominje vest da je, pored Pala Volnera i Đerđa Šadla, i Potapi bio povezan sa zloupotrebom imenovanja izvršnih funkcija. Na taj slučaj je pažnju javnosti skrenuo Akos Hadhazi, nezavisni poslanik u parlamenta. Kako je Hadhazi istakao, postoji sumnja da je Potapi počinio zloupotrebu službenog položaja pri imenovanju određenih sudija. Predsedništvo vlade je negiralo optužbe i optužilo Hadhazija za klevetu, koji je i zvanično podneo prijavu u vezi pomenutog slučaja.

Naravno, ozbiljnije afere nisu mogle da zaobiđu novinske stranice, pa je MTI izvestio o aferi prisluškivanja Pegaz, najvećem slučaju prisluškivanja u poslednje vreme, kao i o korupcijskom skandalu koji se vezuje za ime zamenika ministra pravde, Pala Volnera. O pomenutim vestima smo u Vojvodini, na mađarskom jeziku mogli da čitamo skoro isključivo na portalu Vajdašag Ma. Međutim, vesti koje vladu Mađarske predstavljaju u negativnom svetlu – na primer, da je Laslo Vereš, šef kabineta predsednika Narodne skupštine, Lasla Kevera, umešan u slučaj pronevere, jer se ispostavilo da je subvencije, namenjene za Mađare koji žive van granica matice, upotrebio u spostvene svrhe; da se za respiratore, koje je mađarska vlada kupila za 178 milijardi forinti (500 miliona evra), već pre kupovine znalo da su opasni; ili to, da je Mađarska nedavno uzela kredit od 4,5 milijardi evra, o čemu su pisali mađarski opozicioni mediji – uopšte nisu udarile donji prag tolerancije mejnstrim medija na mađarskom jeziku u Vojvodini, čiji je osnivač MNT (Mađarski nacionalni savet). 

Gore navedeno implicira, da finansiranje medija od strane mađarske vlade i korišćenje medijskih izvora kojima direktno upravljaju, čini da mejnstrim mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini prenose narativ koji bi odgovarao politici mađarske vlade, dok se prećutkuju i ignorišu informacije koje bi vladajuću političku elitu Mađarske dovele u nelagodnu situaciju.

Bez pravog konteksta nema ni kvalitetnog izveštavanja

S obzirom na to da i mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini sve češće kao izvor koriste objave sa društvenih mreža – tačnije profila javnih ličnosti iz političkog života koji, razume se, vrše propagandu u sopstvenom interesu – bez da se kritički osvrnu na objavljene sadržaje ili potraže suprotno mišljenje, postavlja se pitanje gde je granica između neutralnog informisanja i medijske propagande koja transparentno izveštavanje čini nemogućim. Da bi razjasnili ovo pitanje, obratili smo se medijskom stručnjaku, Norbertu Šinkoviću.

Prema Šinkovićevim rečima, teško je očekivati od političara da ne govore pristrasno o sopstvenom učinku – ili o učinku svoje stranke. Posao novinara je, međutim, da pokuša da ukaže na istinitost izjave i da razjasni pozadinu određenog problema.

“Nedostatak odgovarajućeg konteksta predstavlja veliku pretnju kvalitetnom informisanju, jer novinar vrši posao u skladu sa Kodeksom novinara ukoliko ume da postavi pitanje i ukaže na tačnost ili netačnost političarove izjave, i u obavezi je da javnosti predstavi suprotno mišljenje od onog, što konkretni političar tvrdi. Većina novinskih agencija se fokusira na po jednu objavu, jer im je važna brzina objavljivanja. S druge strane, novinari i mediji koji koriste ove novinske agencije kao izovre, treba da budu svesni da je njihov posao da informacije stave u širi kontekst kako bi svoje korisnike informisali na adekvatan način. To bi trebalo da bude deo novinarske rutine, jer bez toga dobijamo samo jednu informaciju, koja nema značaj vesti”, rekao je Šinković.

To što su mediji mesecima pre zvanične kampanje u proseku objavljivali 5 tekstova dnevno o izborima ili njihovim akterima, govori nam da živimo u konstantnoj kampanji. Prirodno je, smatra medijski stručnjak, da državni službenici koji vode razne odbore, institucije ili organizacije imaju veći pristup medijskom prostoru od opozicionih ili vanparlamentarnih stranačkih organizacija. Ovo samo po sebi ne predstavlja problem, jer osnovni principi demokratije i transparentnog informisanja nalažu da ove institucije informišu građane o svom radu. Problem nastaje kada novinari prihvate ovu informaciju bez ikakvog kritičkog preispitivanja, međutim, ova pojava prevazilazi problem infiltracije stranačkih aktera i interesa u medijski prostor.

“Ozbiljan je problem što značajan deo novinara nema ovaj kritički refleks prema informacijama koje plasiraju institucije. Postalo je normalno da se ove stvari objavljuju bez ikakvih pozadinskih informacija, čime se daje prostor za kampanju van perioda zvanične kampanje. Ovaj fenomen je dobro poznat u Srbiji, ipak mislim da je pogubno to što je novinarima refleks da kao vest objave ono što političar kaže, umesto onoga, što se u stvarnosti dešava. Nebrojano puta smo analizirali rad medija. Iskustvo pokazuje da je čest slučaj da o važnim životnim pitanjima ne govore stručnjaci, građani ili civilni sektor, već političar. Političku elitu smatramo relevantnom u svemu, a to dovodi do pogrešno utemeljenih stavova. Isto važi i za situaciju u Mađarskoj: u javnom prostoru je partijska dominacija”, ocenio je on.

Tokom kampanje pojavilo se mnogo pojmova i ključnih reči koje su neprimećeno postale deo naše svakodnevice. Kroz posmatranje aktivnosti na društvenim mrežama možemo primetiti da korisnici barataju pojmovima poput roda, LGBT-a ili čak demonizacije Brisela, kao da su u pitanju njihovi lični stavovi, iako ti stavovi pre kampnaje nisu bili deo javnog diskursa. Odbarana od posledica propagande, međutim, ne može magično nastati, od danas do sutra. Kako bi došlo do temeljitih promena, potrebna je, pre svega, reforma obrazovnog sistema, jer se o medijskoj pismenosti vrlo malo govori, istakao je ovaj stručnjak za medije. Većina građana medijske sadržaje koristi i konzumira nesvesno. Zdrav pristup bi bio, kada bi držali distancu dužine dva koraka od bilo kog izvora informacija i razmislili o tome šta bi moglo da stoji iza određene vesti. Takav stav, međutim, većini ljudi nedostaje – veli Šinković.

“Postoji više razloga za to: s jedne strane, odgovornost je obrazovnog sistema da razvija kritičko mišljenje kod građana. S druge strane, poplava informacija koja svakodnevno stiže do nas, lišava nas mogućnosti da preispitujemo te informacije. Treće, novinarska profesija je razvila jedan ozbiljan nedostatak, a to je da većina medija zaboravlja jednu od tri najvažnija osnovna principa struke, koja su: informisanje, zabava i obrazovanje. Informisanje je sve slabije, zabavi je nebo granica, dok obrazovanje od strane medija gotovo da ni ne postoji. Bilo bi od ključne važnosti, da, kada bih, primera radi, pisao članak o LGBT populaciji, usput objasnio i šta je to, jer većina ljudi ne zna šta je to tačno. Pričamo o pojmovima koji su dobili pogrdno značenje, a da pritom većina ni ne zna šta zapravo znače. Često se služimo jakim rečima da bismo izrazili svoju netrpeljivost prema nekome ili nečemu, pakujemo svoje stavove tako, da bismo ih što lakše „prodali“. Navešću još jedan primer: često u medijima čujemo termin restrukturiranje. Niko ne želi da to nazove pravim imenom, iako svako ko se time bavi zna da to u 90% slučajeva znači otpuštanje radne snage, ali ako kažem restrukturiranje preduzeća, dobijamo dojam pozitivne stvari. Isto je – u obrnutoj situaciji – kada u političkoj kampanji kažem migracioni pritisak ili LGBT propaganda. Nije cilj da građanin ove pojmove ili konstrukte razume, cilj je da se ostavi prostora za svakog, da ove konstrukte razume u kontekstu sopstvenih strahova. Ovo je prisutno u svim kampanjama. Pitanje je samo koliko je zajednica spremna da prepozna to i da se nosi sa tim”, zakljuje stručnjak za medije.