Izvor: keol.hu
“Dobra vest je da smo odnos lokalnih samouprava i medija učinili mnogo vidljivijim nego ranije, kao i to što su se NVO iz drugih oblasti mnogo aktivnije uključile u proces medijskih reformi. Možda je najgore to što ima brojnih dokaza da je veliki broj medija privatizovan državnim novcem i što smo dobili partijske medije”, ocenio je Nedimović.
On je dodao da problem predstavlja i nedostatak evaluacije sufinansiranih medijskih projekata kao i činjenica da se ne zna šta se dešava sa opredeljenim sredstvima po osnovu konkursa i kakvi su efekti samog projekta.
Postoje brojni dokazi da je u prethodnih godinu dana sprovođenja medijskih reformi u Srbiji, veliki broj medija privatizovan državnim novcem, a umesto države stranke su postale vlasnici medija, ocenili su danas učesnici debate o rezultatima medijskih reformi koju je organizovala Koalicija novinarskih i medijskih udruženja.
Predstavljajući “Izveštaj o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog značaja u Srbiji”, predsednik Izvršnog odbora UNS-a Petar Jeremić kazao je da je tom analizom obuhvaćeno 180 projekata sprovedenih od 1. aprila 2015. godine, od čega su nepravilnosti utvrđene kod 75 projekata.
“Koalicija je reagovala u 68 slučajeva, najčešće zbog nesnalaženja onih koji su konkurse raspisali, pri čemu su naše primedbe uvažene u 47 slučajeva”, kazao je Jeremić.
On je najavio da će medijska koalicija u junu predstaviti “Belu knjigu” o svim registrovanim nepravilnostima u projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja i u kojoj će se naći i predlozi za dalje korake u toj oblasti.
Prema rečima predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedima Sejdinovića, lokalne samouprave koje su “mimoilazile” i kršile zakone u oblasti sufinansiranja medijskih sadržaja, nisu pretrpele sankcije jer ne postoji odgovarajući mehanizam njihovog kažnjavanja.
“Dobra vest je da smo odnos lokalnih samouprava i medija učinili mnogo vidljivijim nego ranije, kao i to što su se NVO iz drugih oblasti mnogo aktivnije uključile u proces medijskih reformi. Možda je najgore to što ima brojnih dokaza da je veliki broj medija privatizovan državnim novcem i što smo dobili partijske medije”, ocenio je Nedimović.
On je dodao da problem predstavlja i nedostatak evaluacije sufinansiranih medijskih projekata kao i činjenica da se ne zna šta se dešava sa opredeljenim sredstvima po osnovu konkursa i kakvi su efekti samog projekta.
Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković ocenio je da je “razočaravajuće” što se dobra praksa transparentnosti projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja sa nivoa Ministarstva kulture i informisanja nije primenila na lokalnom nivou.
“Komunikacija sa lokalnim samoupravama je često jednostrana i loše funkcioniše. Nismo zadovoljni transparentnošću konkursa na nivou opština i gradova, retko se objavljuju obrazloženja o raspodeli sredstava a često se u komisije imenuju ljudi za koje smatramo da nisu meritorni za ovu oblast”, kazao je Raković.
Generalna sekretarka Lokal Pres-a Snežana Milošević ocenila je da lokalne samouprave u dobrom delu ne shvataju pojam javnog interesa kao i da često nemaju dovoljno kapaciteta za njegovo definisanje.
“Nismo uspeli da spustimo javni interes na lokal. Postoji i problem stručnosti komisija a treba raditi i na transparentnosti njihovog rada”, kazala je Milošević dodavši da bi novinarska udruženja morala da se bave obukom ljudi koji rade u konkursnim komisijama.
Izveštaj je nastao u okviru projekta “Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji-nadgledanje projektnog sufinansiranja medija” koji su podržali britanska ambasada u Beogradu i ambasada Australije u Beogradu.
Koaliciju novinarskih i medijskih udruženja čine Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Lokal Pres (LP) i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.