Kako do funkcionalnog prostora za mlade: Strategija i kontinuitet rada uz aktivno učešće mladih recept za uspeh

Da je postojanje prostora za mlade od ključnog značaja i da mladi koji iznose svoje želje i potrebe ovde igraju ključnu ulogu, zaključak je prvog u nizu resurs kafea održanog u utorak, 19. aprila, u Omladinskom centru OPENS u Novom Sadu.

Omladinski prostor je, naime, centar koji ima unapred definisan program i aktivno funkcionisanje, a njegova osnovna funkcija je sticanje veština i upoznavanje novih ljudi. Ključ za formiranje uspešnog omladinskog centra su, pak, sami mladi, čiju pažnju prostor treba da privuče, a potom i da ih motiviše da i sami realizuju neku svoju ideju, računajući na pomoć.

Prostori za mlade u Srbiji razvijaju se u vidu omladinskih klubova i omladinskih centara

Definicija prostora za mlade u Srbiji nije, međutim, postojala sve dok nije bila napravljena strategija za mlade i usvojen Zakon o mladima, istakao je jedan od učesnika debate, Nikola Blagojević, menadžer Ekološkog centra “Radulovački” iz Sremskih Karlovaca.

On je takođe skrenuo pažnju na to da treba razlikovati omladinske klubove od omladinskih centara, koji imaju širu definiciju i širi prostor zahvatanja, a koji imaju i prostor za radionice i kancelarijski prostor, pa i smeštajne kapacitete.

„Segment koji je dominantan u prostorima za mlade u Evropi je da je velika većina podržana od strane nekog nivoa vlasti, da li lokalne, regionalne ili nacionalne, i to je – gledajući održivost čitavog sistema podrške mladima – bolja pozicija. Naša organizacija nema tu vrstu podrške, ali je ta podrška nužna jer je prosto to jedan od dokaza da je rad prostora utemeljen u lokalnoj zajednici”, rekao je Blagojević, dodajući da je Srbija i pored toga, u odnosu na međunarodni nivo, apsolutno dominantna u sektoru omladinskog rada i osiguranja njegovog kvaliteta.

Vanja Kalaba iz novosadskog Centra za omladinski rad je istakla da je osnovna razlika između omladinskog kluba i centra činjenica da centar, pored omladinskog rada, sprovodi i rad sa mladima, ali i da se sa rastom prostora smanjuje i njegova participativnost.

„Nije svaki rad sa mladima omladinski rad. Rad sa mladima može da bude, na primer, rad u školi ili neformalno obrazovanje. Tu osoba može da bude pasivni primalac. U omladinskom radu se, sa druge strane, mlada osoba sagledava više holistički, interesuje se za celokupan razvoj mlade osobe, ona se podstiče da učestvuje, da testira svoje vrednosti i uverenja, i da kroz svoje iskustveno učenje stekne određenu kompetenciju”, objašnjava Kalaba.

Omladinski centar OPENS već osam meseci bezbedan prostor za mlade u Novom Sadu

Omladinski centar OPENS otvoren je simbolično na Međunarodni dan mladih, 12. avgusta 2021. godine, a imajući u vidu njegove trenutne kapacitete, on se još uvek nalazi u fazi razvoja, složili su se svi učesnici debate.

Prema rečima Aleksandre Ilijin, senior saradnice na programu, ne postoji dovoljno iskustva na osnovu kog bi se mogli iznositi zaključci o tome kakav je OPENS omladinski centar, ali da su unapređivanje i razvijanje ovog prostora za mlade neprestani.

„Mislim da za sada najviše funkcionišemo kao prostor koji omladinske organizacije mogu da koriste da bi realizovale svoje aktivnosti. Nažalost, nema još uvek programa koje neko vodi, što ne znači da ih neće biti”, kaže ona, napominjući da se još uvek radi na popularizaciji Centra kao bezbednog prostora za mlade.

Mladi, naime, u ovaj centar trenutno dolaze samo onda kada su pozvani, a ređe na sopstvenu inicijativu, ocenjuje i Vanja Kalaba iz Centra za omladinski rad.

Ipak, informacija će doći do onog ko je dovoljno znatiželjan da sazna šta ga to zanima, a omladinski centri će biti tu da ponude edukativne aktivnosti, raznovrstan sadržaj i prostor prilagođen njihovim željama i potrebama, zaključak je održanog resurs kafea na temu prostora za mlade.

Resurs kafe je forma događaja koji je koncipiran tako da podstiče neformalni razgovor, debatu, interakciju i dijalog između govornika i učesnika, a najuspešniji su oni resurs kafei koji stvaraju ugodnu atmosferu u kojoj se svi prisutni uključuju u diskusiju.

Izveštaj je nastao u sklopu projekta “Polet 21/22”, koji zajednički realizuju Udruženje građana “Klara i Rosa” i Magločistač u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“, a uz podršku Švedske.

Andrea Knežević je studentkinja četvrte godine novinarstva na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U budućnosti sebe vidi u štampanim medijima, a sfere interesovanja su joj omladinske teme i regionalna saradnja.