Izbeglice u Srbiji između krijumčara, policije i ultradesničara

“Čuo sam da u šumi uz granicu pucaju i da nije bezbedno. Plašim se. Tamo je sada i policija i ne mogu nigde da idem”, kaže dvadesetdvogodišnji Abuzar iz Avganistana.

On je jedan od nekoliko izbeglica iz te zemlje koje je reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE) srela u blizini državnog kampa u Subotici na severu Srbije.

U ovom delu zemlje, uz granicu sa Mađarskom, jake snage policije od 28. oktobra sprovode svakodnevne racije tokom kojih je na stotine ljudi “premešteno” u kampove u drugim delovima Srbije.

Akcije su usledile nakon pucnjave u mestu Horgoš na samoj granici u kojoj su ubijena tri migranta, a jedan povređen.

“To je bio sukob između zaraćenih krijumčarskih grupa, kao što je to bio slučaj i u svim prethodnim sličnim sukobima”, kaže za RSE Milica Švabić iz nevladine organizacije Klikaktiv koja pomaže izbeglicama.

Ona navodi da policija treba hapsi i razbija krijmčarske bande, ali naglašava da se ovakvim akcijama policije targetiraju svi ljudi iz izbegličke populacije.

Na “akciju čišćenja subotičkih šuma” je nakon pucnjave pozvala i neregistrovana ultradesničarska organizacija “Narodna patrola”.

U video zapisima na društvenoj mreži Telegram vidi se kako uništavaju šatore i druga neformalna mesta u blizini granice u kojima borave izbeglice.

“Spavam van kampa, ali u šumu ne idem”, kaže za RSE Hamai (23) iz Avganistana.

Bežeći od ratova i siromaštva, hiljade ljudi u pokretu boravi u pograničnom području sa Mađarskom, tražeći načine da pređu granicu ka državama Evropske unije, često uz pomoć krijumčara.

Izveštaji o nasilju i oružanim sukobima krijumčarskih grupa postali su učestali od leta 2022, a aktivisti upozoravaju da su izbeglice žrtve, kako krijumčara, tako i policijskih racija i ultradesničarskih organizacija.

Šta radi policija na severu Srbije?

“Ili će (policija) da urade stvari ili lepo neka kažu da nistu u stanju. Uvešću vojsku i to ćemo da raščistimo, pohapsimo i smestimo iza rešetaka dok ste rekli keks”, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon pucnjave na Horgošu 27. oktobra.

Dan kasnije, stotine pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice, Žandarmedije, Interventne policije, uz podršku helikoptera, uputilo se ka severu Srbije.

Usledili su svakodnevni izveštaji o pretresima različnitih lokacija, zapleni oružja i municije, te “izmeštanju” više od 700 ljudi iz neformalnih kampova u Prihvatne centre republičkog Komesarijata za izbeglice.

Akcije se, prema saopštenjima policije, sprovode u cilju “suzbijanja iregularnih migracija i povećanja stepena bezbednosti u ovom delu zemlje”.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) nisu odgovorili na pitanja RSE koliko je krijumčara uhapšeno tokom ovih akcija.

Policija je 27. oktobra posle pucnjave saopštila da je privela četiri državljana Avganistana i dva turska državljanina osumnjičena za nezakonito posedovanje oružja i eksploziv.

Nije saopšteno da li je neko od privedenih osumnjičen za oružani sukob.

Nacionalnost tri žrtave i povređenog, kao ni drugi detalji sukoba koji se dogodio u napuštenim poljoprivrednim skladištima u blizini mesta Horgoš, nisu saopšteni.

“Ja nemam oružje, ali plašim se da će policija pomisliti da imam i da ću nastradati”, kaže za RSE Abuzar iz Avganistana.

Milica Švabić iz organizacije Klikaktiv napominje da je važno praviti razliku između migranata koji se bave krijumčarenjem i običnih ljudi koji su izbegli iz svojih zemalja od ratova i siromaštva.

“Oni su uplašeni, ali je to kod njih uobičajeno stanje ne samo zbog ovih pucnjava, već su njihova svakodnevica policijske akcije, nasilna vraćanja, ali isto tako i nasilje krijumčara. Oni su žrtve seksualne i radne eksploatacije, iznuđivanja novca”, rekla je Švabić.

Abuzar i još nekoliko izbeglica iz Avganistana koji su izbegli policijske racije borave na otvorenom u blizini kampa u Subotici u koji ih, kako navode, ne puštaju.

“Kažu nam da ovo nije kamp za Avganistance i da idemo u neki drugi”, navodi Abuzar.

Iz Komesarijata za izbeglice nisu odgovorili na upit RSE da li i zbog čega ove ljude ne puštaju u kamp u kojem je, prema izveštaju sa sajta Komesarijata, u septembru boravilo oko 200 ljudi, uglavnom iz Sirije.

Reporterka RSE javila je da kamp danas izgleda prazno, a u dvorištu u kojem je obično puno ljudi, nema nikoga.

“Ni taksista nema da nas voze. Nisam ni pokušavao da pređem granicu, ali hoću. Moj brat živi u Nemačkoj i pokušaću da odem kod njega da radim za moju porodicu koja je ostala u Avganistanu”, kaže Hamai.

U Nemačku želi i njegov prijatelj Abuzar.

“Kada se put otvori, pokušaću ponovo. Ako se to ne desi, možda ću se vratiti u Beograd i pokušati da nađem posao. Ne mogu da se vratim, u Avganistanu nema posla, nema ničega”, kaže on.

Ponovo na meti ultradesničara

Posle vesti o pucnjavi na Horgošu, ultradesničarska grupa “Narodna patrola” izvestila je na svom Telegram kanalu da su njihovi pripadnici obišli subotičke šume u potrazi za migrantima i uništavali neformalne kampove u kojima su boravili.

Uz pretnje i govor mržnje, najavili su da će intervenisati kako bi nam “šume, sela i gradovi ponovo bili bezbedni i čisti”.

Organizacija je saopštila i da su njihov lider Damnjan Knežević i još nekoliko članova privedeni uoči najavljene “akcije”.

Iz policije za RSE nisu potvrdili ove navode, niti odgovorili na pitanje kako će sprečavati napade desničarskih grupa na izbeglice.

“Narodna patrola” postala je poznata početkom 2020. godine, kada su njihovi pripadnici na beogradskim i ulicama drugih gradova presretali izbeglice i obaveštavali ih da im “zabranjuju kretanje”.

Sudeći po video zapisima koje objavljuju na Telegramu, gde ih prati oko devet hiljada ljudi, to su činili i 14. septembra na jugoistoku Srbije, u Pirotu.

Na video snimku se vide muškarci sa obeležjima “Narodne patrole” kako zaustavljaju nekoliko ljudi na ulici, ispituju ih da li imaju oružje i prete im.

Abuzar i Hamai iz Avganistana kažu da pripadnike ultradesničarskih grupa do sada nisu sretali.

“Celo pitanje migracija je vrlo pogodno za desničarsku politiku i vrlo se lako eksploatiše za prikupljanje političkih poena i za širenje različitih lažnih vesti”, upozorava Milica Švabić iz Klikaktiva.

Zbog čega se sukobljavaju krijumčari?

Kako bi sprečila ulaske na svoju teritoriju, mađarska antimigrantska vlada je na celoj granici sa Srbijom postavila 150 kilometara dugu žičanu ogradu, opremljenu video i termo kamerama.

Uprkos čestim nasilnim vraćanjima od strane policije, ljudi i dalje pokušavaju da pređu granicu, a navladini aktivisti upozoravaju da ovakav koncept borbe protiv migracija rezultira porastom krijumčarenja.

“Mađarska ljude vraća nazad u Srbiju. Srbija ih onda vraća u Bugarsku i Makedoniju i sve ih više guraju u ruke krijumčara. Oni naplaćuju sve veće cene i time se stvaraju ovi ratovi između zaraćenih krijumčarskih grupa koji su zapravo sukobi za teritoriju i za novac”, kaže Milica Švabić iz Klikaktiva.

Onima koji beže od ratova i siromaštva i kojima je to jedini način da prežive i stignu do kapije Evrope krijumčari traže i po više hiljada evra, kako je ranije pisao RSE.

“Prvo sam stigao u Iran, tamo sam radio neko vreme i zaradio za put do Turske. Onda sam radio u Turskoj. Potom sam peške otišao u Bugarsku, ali su me uhvatili i deportovali u Tursku. Pokušavao sam 12 puta da se vratim i na kraju uspeo. Sada imam još malo novca do Austrije, pa ću peške ili vozom u Nemačku”, kaže Abuzar iz Avganistana.

U ratu za novac i teritoriju, sve su češća stradanja u oblasti neformalnih izbegličkih naselja na severu Srbije.

U pucnjavi koja se 24. jula dogodila u blizini Subotice ubijen je muškarac iz Avganistana, a dve osobe su povređene.

Drugi incident dogodio se 6. avgusta u pansionu na Paliću u blizini Subotice, u kojem je teško povređen muškarac iz Iraka.

Na parkingu jednog megamarketa u centru Subotice 8. septembra dogodila se još jedna pucnjava u kojoj je jedna osoba ranjena. Povređeni migrant, čiji identitet nije objavljen, preminuo je u bolnici tri dana kasnije.

U danu kada je objavljena vest o njegovoj smrti, 11. septembra, došlo je do još jedne pucnjave u istoj oblasti, u kojoj su povređene tri osobe.

Policija je 12. septembra u akciji na severu Srbije privela oko 400 izbeglica, prevezla ih u prihvatne centre i zaplenila veću količinu oružja.

Milica Švabić kaže da ovakve policijske racije ne daju dugotrajne efekte jer se izmeštene izbeglice vraćaju na iste lokacije u roku od nekoliko dana.

Koliko je krijumčara odgovaralo?

Iz MUP-a su 3. novembra saopštili da su, nakon višemesečne istrage, na području Beograda i Subotice uhapsili sedam članova organizovane kriminalne grupe osumnjičene za krijumčarenje i nedozvoljen prelaz granice Srbije i Mađarske.

Od počeka godine od jula su zbog ovih dela podnete krivične prijave protiv 162 osobe.

“Krijumčarski lanci postoje od zemalja porekla pa sve do zemalja destinacija. Ako pričamo o Srbiji, tu učestvuju kako ljudi iz migrantske, tako i ljudi iz lokalne populacije koji obezbeđuju smeštaj, prevoz, adekvatne informacije”, navodi Milica Švabić.

Iz Tužilaštva za organizovani kriminal za RSE su saopštili da je od početka 2022. godine do danas procesuirano deset organizovanih krijumčarskih grupa sa oko 80 osumnjičenih.

Izrečeno im je ukupno 85 godina zatvora i oduzeto oko 80 hiljada evra.

Krijumčari su, kako navode u Tužilaštvu, bili iz Turske, Sirije, Avganistana, Pakistana, Kube i Maroka, ali i građani srpske nacionalnosti.

Pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu je od 2022. do danas podignuto devet optužnica, a četiri istrage su u toku.

“Od ukupnog broja prijavljenih, 11 lica su državljani Srbije, a po jedno jedno lice je državljanin Turske, Iraka i Sirije”, saopšteno je za RSE iz tog Tužilaštva.

Istraživački portal BIRN objavio je 22. juna tekst u kojem se navodi da se krijumčarenje migranata u Srbiji sprovodi uz podršku policije.

Iz MUP-a nisu odgovorili na upite RSE da li istražuju ove navode.

Balkanskom rutom uprkos žicama i nasilju

Srbija je zemlja na takozvanoj “Balkanskoj ruti” koja je uprkos žicama, kamerama i zajedničkim graničnim patrolama druga najaktivnija ruta izbeglica, pokazuju izveštaji Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Frontex).

Prema procenama nevladinog Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila, u Srbiji trenutno boravi oko 5.000 izbeglica.

U 16 državnih kampova, prema izveštaju Komesarijata za izbeglice iz septembra, bilo je smešteno oko 2.300 ljudi, najviše iz Avganistana, Sirije, Maroka i Pakistana.

“Generalno se povećao broj ljudi koji je krenuo ka Evropi zbog sve lošije situacije u zemljama porekla, ali i u zemljama tranzita, odnosno u Turskoj. Na terenu vidimo da se povećava broj izbeglica u neformalnim naseljima, ima sve više porodica, žena, dece, maloletnika bez pratnje i njima se ne pruža adekvatna zaštita”, kaže Milica Švabić.

Nevladini aktivisti poručuju da pokušaje prelaska granica ne mogu sprečiti ni žice, ni nasilna vraćanja, već promena odnosa Srbije prema migracijama kako bi od zemlje tranzita postala krajnja destinacija za ove ljude.

Prema izveštaju UNHCR-a, u prvih devet meseci 2023. godine, oko 1.300 ljudi izrazilo je nameru da zatraži azil u Srbiji, ali ih je tek 150 to i učinilo.

Dobilo ga je njih osmoro.