Foto: NJ/Magločistač (ilustracija)
Građani Srbije intenzivno prate vesti, a više od 90 odsto ispitanika konzumira vesti najmanje jednom dnevno, dok dve trećine to čine više od jednom dnevno, ali manje od 30 odsto ispitanika potpuno veruje vestima, pokazalo je istraživanje Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
Najveće interesovanje vlada za lokalne vesti (64 odsto) i vesti iz sveta (63 odsto), a potom i za političke vesti (54 odsto) i vesti o zdravlju (52 odsto), navodi se u rezultatima istraživanja koji su objavljeni u publikaciji “Izveštaj o digitalnim vestima – Srbija”.
S druge strane, oko 65 odsto ispitanika je navelo da često i povremeno namerno izbegavaju pojedine vesti zbog negativnog uticaja na raspoloženje, zatim zbog previše vesti o politici i pandemiji kovida, kao i zbog iscrpljujuće količine vesti.
Prema učestalosti upotrebe, društvene mreže (83 odsto) prevazilaze upotrebu TV dnevnika (72 odsto) kao izvora vesti, ali kada ispitanici biraju svoj glavni izvor informisanja, televizija (34 odsto) ima primat nad društvenim mrežama (25 odsto) i sajtovima i aplikacijama dnevnih novina (22 odsto), piše u publikaciji.
Dodaje se da je istraživanje pokazalo da postoje izražene generacijske razlike pa je tako više od 40 odsto mlađih ispitanika (između 18 i 34 godine) navelo da su im društvene mreže glavni izvor vesti, dok je za najstariju kategoriju (stariji od 55 godina) televizija i dalje najvažniji izvor informacija (52 odsto).
Istraživanje je pokazalo da se društvene mreže vrlo intenzivno koriste, pa se tako 95 odsto ispitanika izjasnilo da ih koristi u bilo koje svrhe bar na nedeljnom nivou, a tri mreže koje dominiraju tržištem u Srbiji koristi više od 70 odsto građana – Vajber (75 odsto), Jutjub (72 odsto) i Fejsbuk (71 odsto).
“Vesti ne uživaju poverenje građana, sa samo 29 odsto ispitanika koji veruju da se većini vesti može verovati većinu vremena. Manje od polovine građana nema poverenje u vesti koje prati (43 odsto), a ne veruje se ni vestima koje potiču sa društvenih mreža (28 odsto)”, piše u glavnim nalazima istraživanja.
Dodaje se da je medijski brend čijim vestima se najviše veruje N1 (39 odsto), a relativno je visoko poverenje u javne medijske servise – RTS (37 odsto) i RTV (29 odsto), dok ispitanici najniže poverenje imaju u medije koje odlikuje tabloidna uređivačka politika – Informer, Alo, Kurir, Pink.
Navodi se da je 62 odsto ispitanika izrazito zabrinuto za istinitost vesti na internetu, dok se 85 odsto njih susrelo sa lažnim i obmanjujućim informacijama.
Vrlo je mali udeo građana koji misle da su mediji politički (14 odsto) i ekonomski (16 odsto) nezavisni, pa dominira mišljenje da mediji ne rade u javnom interesu, već da u velikoj meri ispred dobrobiti društva stavljaju svoje komercijalne interese i političke stavove, piše u istraživanju.
Dodaje se da je samo pet odsto građana na neki način platilo za vesti tokom protekle godine, što je najmanje od svih evropskih zemalja obuhvaćenih Rojtersovim globalnim istraživanjem, čiji je deo i istraživanje NDNV-a.
Pametni mobilni telefoni su glavni uređaji za pristup vestima za više od dve trećine građana, njuzleter kao izvor vesti koristi mali broj građana (osam odsto), ali je podkast popularan i koristi ga skoro polovina ispitanika (49 odsto).
Istraživanje je pokazalo da ispitanici preovlađujuće prate vesti u formi teksta (70 odsto), prednost video-formi daje šest odsto, dok 17 odsto jednako prati onlajn vesti u formi teksta i u video-formi, ali je među najmlađom publikom najveći deo onih koji prate vesti u formi videa.
Istraživanje je rađeno prema metodologiji Izveštaja o digitalnim vestima koje je 2022. godine sproveo Rojtersov institut za studije novinarstva Univerziteta u Oksfordu.
Istraživanje NDNV-a je podržala Misija OEBS-a u Srbiji.
Agencija Kantar Serbia – TMG Insights sprovela je istraživanje metodom kompjuterski podržanog veb anketiranja (CAWI).
Uzorak je činilo 2.027 ispitanika selektovanih iz onlajn panela, koji su samostalno popunjavali anketu, u periodu od 21. oktobra do 2. novembra 2022. godine.
Autori publikacije su Jelena Kleut, Danka Ninković Slavnić, Vujo Ilić i Igor Išpanović.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.