Izvor: Pixabay.com
Direktor Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Kliničkog centra Niš Vladimir Đorđević izjavio je da se po završetku pandemije korona virusa kod ljudi očekuje značajan porast brojnih mentalnih poremećaja.
„Od početka epidemije imali smo svega pet-šest pacijenata koji su došli zbog problema vezanih za kovid, što je zanemarljiv broj. Naš posao dolazi tek kada se pandemija završi“, izjavio je Đorđević za agenciju Beta.
On je objasnio da se tokom kriza, poput pandemije korona virusa, ljudi na neki način „otcepe“ od emocija, drže psihološke granice čvrstim i potpuno su u funkciji borbe za preživljavanje.
„Kada sve prođe, onda se te psihološke granice opuste, sve te emocije isplivaju na površinu i naprave veliki problem. Onda imate porast svih vrsta kriznih stanja, porast anksioznih poremećaja, depresija, posttraumatskih stanja i videćemo čega sve još“, izjavio je Đorđević.
Prema njegovim rečima, trenutno oko milijardu ljudi u svetu pati od neke duševne bolesti.
Dodao je da podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) govore da 25 odsto svetske populacije u nekom trenutku svog života oboli od nekog mentalnog poremećaja.
„Uprkos ogromnom značaju koji mentalni poremećaji imaju na društveno-ekonomske odnose, uključujući i održivi razvoj, potrebe osoba sa mentalnim poremećajem često ostaju neprepoznate, a sve ono što je vezano za psihijatriju još je na marginama društva“, izjavio je Đorđević.
On je kazao da Organizacija za ekonomsku saradnju procenjuje da troškovi lečenja mentalnih poremećaja „idu“ i do četiri odsto BDP-a, a na godišnjem nivou, dok je nelečenje mentalnih poremećaja još skuplje.
„Iz navedenog proističe da je jedan od centralnih zadataka zdravstvenog sistema i društva u celini, prepoznavanje i izlaženje u susret potrebama osoba sa mentalnim poremećajem, što bi podrazumevalo jedan strukturisani pristup kroz multisektorsku saradnju“, rekao je Đorđević.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.