Novi zakon o zaštiti potrošača u Srbiji biće usvojen do kraja godine, kao i Strategija zaštite potrošača do 2024, kako bi se unapredila ta oblast, najavila je 25. jula državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Ona je rekla i da je Ministarstvo trgovine dostavilo Evropskoj komisiji na usvajanje poslednju verziju pregovaračke pozicije za poglavlje 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja.
“U novom zakonu fokus će biti na elektronskoj trgovini, odnosno na zaštiti potrošača u onlajn okruženju i biće uvedeni novi mehanizmi zaštite u unapređen Nacionalni registar potrošačkih prigovora”, rekla je Matić na skupu povodom završetka projekta “Dalji razvoj zaštite potrošača u Srbiji” koji finansira EU.
Dodala je da će novi zakon uvesti i instituciju prekršajnog naloga na zahtev organizacija za zaštitu potrošača jer se pokazalo u zemljama EU da se na taj način mnogo brže i jeftinije ostvaruju prava potrošača.
“Tržišna inspekcija će dobiti novi instrument, što neće biti dodatna kaznena politika već mogućnost da se vansudski rešavaju sporovi koji dugo traju i mnogo koštaju”, istakla je Matić.
Ona je kazala da osim inspekcijskog nadzora Ministarstvo pruža i finansijsku podršku udruženjima za zaštitu prava potrošača i da je u junu raspisan konkurs za finansiranje programa u oblasti zaštite potrošača, za šta je obezbeđeno 20 miliona dinara.
Podsetila je da je od 2008. godine, od kada se ta udruženja projektno finansiraju, za podršku njihovog rada izdvojeno više od milion evra sa ciljem da se obezbedi regionalna pokrivenost zaštite potrošača.
Matić je navela da je Ministarstvo trgovine dostavilo Evropskoj komisiji na usvajanje poslednju verziju pregovaračke pozicije za poglavlje 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja.
Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Štefan Hudolin je istakao da EU ima dugu tradiciju u oblasti zaštite potrošača, gde je postavila visoke standarde i potrošači u EU mogu da odaberu način kako da reklamiraju kupovinu i mogu da menjaju robu i bore se protiv nefer klauzula u raznim ugovorima, što treba da bude i u Srbiji.
Kako je dodao, EU pomaže srpskoj administarciji da standarde u oblasti zaštite potrošača dovede na evropski nivo.
“Efikasna zaštita potrošača potrebna je za funkcionisanje ekonomije svake zemlje”, kazao je on i objasnio da jednostavne svakodnevne odluke o kupovini omogućavaju da se obezbedi kvalitetnija proizvodnja, odnosno da potražnja za nekim proizvodima bude veća.
Ambasador Mađarske Atila Pinter je rekao da Mađarska podržava pristupanje Srbije EU i naveo da je za tu zemlju Srbija oduvek bila strateški partner, zbog čega je njen interes da Srbija uđe u EU.
Pinter je kazao da veruje da bi veći broj poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije EU trebalo da bude otvoren kako bi se taj proces ubrzao.
“Srbija je značajno napredovala u procesu pristupanja EU”, ocenio je on i dodao da je potrebno da se još radi na poglavlju 28.
Ukazao je da projekti poput ovog koji se sprovodi uz pomoć Mađarske i Slovačke doprinose poboljšanju u svim pregovaračkim poglavljima.
Ambasadorka Slovačke Dagmar Repčekova je istakla da će Srbija morati da se u oblasti zaštite potrošača suočava i sa rastućom e-trgovinom, odnosno uvećanim potrošačkim potraživanjima ali i sporovima.
Ona je rekla da u digitalnom svetu nije važna samo sigurnost plaćanja i isporuke, već i dostupnost infrastrukture za brze i efikasne isporuke naručene robe koja treba da bude sveža i dobrog kvaliteta.
Dodala je da iskustvo Slovačke pokazuje da sudski postupci u zaštiti potrošača nisu uvek neophodni i da je moguće rešiti te probleme posredovanjem između kupca i prodavca, što je brže i jeftinije.
Projekat “Dalji razvoj zaštite potrošača u Srbiji” realizuje se od avgusta 2018. i završava u avgustu 2019, a iz pretpristupnih fondova EU u njega je uloženo 1,42 miliona evra.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.