Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je od 2010. do početka 2016. godine skoro 2.000 postupaka protiv funkcionera, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.
Agencija je vodila postupke zbog sumnje da su funkcioneri prekršili zakone tokom obavljanja funkcija.
Prema podacima iz baze, Agencija je izrekla 1.331 meru upozorenja, 97 preporuka za razrešenje i 138 mera javnog objavljivanja odluke o povredi zakona.
Pokrenuti postupci obustavljeni su u 142 slučaja, prenosi CINS.
U slučajevima u kojima je postojala sumnja da je došlo i do ozbiljnijeg prekršaja ili krivičnog dela, Agencija je sudovima i tužilaštvima podnosila zahtev za pokretanje prekršajnog postupka – 609 slučajeva, odnosno, krivičnu prijavu i 45 slučajeva.
U saopštenju se podseća da je CINS nedavno objavio istraživanje koje je pokazalo da je protiv 51 od 250 poslanika iz novog saziva Narodne skupštine Srbije voden postupak, dok je protiv njih pet Agencija podizala i krivične prijave.
Korisnici bazu na cajtu CINS mogu pretraživati po imenu i prezimenu funkcionera, institucijama i pozicijama koje su obavljali, vrsti i ishodima postupaka i osnovama za njihovo pokretanje.
Među funkcionerima su poslanici, ministri, državni sekretari, ambasadori, gradonačelnici, lokalni odbornici, direktori javnih preduzeća, dekani fakulteta.
U bazi postoje dve vrste postupaka, oni koje je vodila Agencija i sudski postupci.
Agencija postupak protiv funkcionera pokreće po različitim osnovama, zbog neprijavljivanja imovine ili prihoda, neobaveštavanja o prestanku stare ili preuzimanju nove funkcije, kada postoji potencijalni sukob interesa.
Kada Agencija prekršaj dokaže, funkcionerima može izreći meru upozorenja, meru javnog objavljivanja da zakon nije ispoštovan ili doneti javnu preporuku za njihovu smenu.
Izvor: FoNet
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.