Prihvatni centar u Subotici, foto: NJ/Magločistač
Direktorka Kancelarije Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Frančeska Boneli izjavila je danas da je u prihvatnim centrima i centrima za azil u Srbiji trenutno smešteno oko 6.000 migranata i izbeglica i da se procenjuje da je još oko 1.000 migranata izvan tih centara.
Boneli je za RTS izjavila da to “nije situacija koja je van kontrole”, kao i da “nema govora o invaziji i o velikim brojevima kojima se ne može upravljati”.
Ona je ocenila da se “antimigrantska retorika u Srbiji povećava, a antimigrantski pokreti zabrinjavaju, ali oni ne pokazuju pravo lice srpskog naroda s obzirom na to da je u dosadašnjem toku migrantske krize Srbija imala humanije odgovore od mnogih zemalja u okruženju”.
“Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova migranti su u Srbiji počinioci manje od jedan odsto krivičnih dela. Oni beže od rata i progona, oni nisu ljudi koji su opasni, njima je potrebna solidarnost i zaštita”, kazala je Boneli i dodala da je najveći broj njih poreklom iz Pakistana, Sirije i Bangladeša.
Ona je navela da se “broj migranata koji se vraćaju u Srbiju povećava”, kao i da se vraćaju sa “severnih granica”, odnosno iz zemalja u okruženju u koje nisu uspeli da pređu na putu prema zapadnoevropskim zemljama.
“Primećujemo upotrebu sile na severnim granicama, to je nedopustivo, nema potrebe koristiti nasilje, treba pojačati međudržavnu saradnju”, kazala je Boneli.
Ukazala je da izbeglice i migranti koji dolaze u prihvatne centre moraju da poštuju propisane mere protiv širenja epidemije korona virusa, kao i da ako se neko inficira stavlja se u “posebno odvojene prostore”.
“U centrima su uspostavljene procedure koje nude zdravstvene usluge i garantuju bezbednost. Centri su najbezbednija mesta u kojima izbeglice i migranti mogu da dobiju zaštitu i lečenje”, rekla je Boneli.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.