Foto: N1
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) usvojio je Izveštaj o nadzoru programa tokom izborne kampanje za javne servise i kablovske pružaoce medijskih usluga, koji je selektivan, metodološki neprecizan i neukhlađen sa ODIHR metodologijom, ocenio je danas Biro za društvena istraživanja (BIRODI), prenosi Beta.
BIRODI u saopštenju navodi da je uputio REM-u zahtev po slobodnom pristupu informacijma od javnog značaja, da svoju bazu monitoringa učini javno dostupnom u mašinski čitljivom formatu i da tako omogući naučnoj i stručnoj zajednici da izvrši analize na podacima koje je prikupio.
BIRODI navodi da su u izveštaju dostavljeni osnovni podaci monitoringa za četiri kanala javnih medijskih servisa – RTS 1 i RTS 2, RTV 1 i RTV 2, kao i za četiri kablovske televizije – N1, Nova S, Al Jazeera i TV K1, a da Savet REM-a u saopštenju nije naveo zašto se opredelio da prvo prikaže nalaze navedenih televizija.
Nadzor je obuhvatio 24 sata programa tokom svakog dana trajanja izborne kampanje, od 1. novembra do 14. decembra i analizirani su svi objavljeni programski sadržaji.
„Analiza prezentovanih podataka iz Izveštaja ukazuje da je REM merio vreme zastupljenosti izbornih lista i javnih funkcionera, ali nije merio, odnosno nije prikazao tonalitet izveštavanja o izbornim listama i javnim funkcionerima. Time je javnost uskraćena za informacije da li su sve izborne liste bile jednako tretirane i kada je u pitanju tonalitet prikazivanja, kao i da li su i koji javni funkcioneri bili predstavljeni preko 66 odsto pozitivnog izveštavanja, to jest na nivou funkcionerske kampanje“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da u izveštaju REM-a „nije moguće videti kakav je bio tonalitet izveštavanja o ključnoj osobi u izbornoj kampanji“ predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.