BIRN: Albanska veza – kalašnjikovi raspiruju rat krijumčarskih bandi na severu Srbije

U ranim jutarnjim satima 2. jula 2022. godine šuma pokraj subotičkog naselja Makova sedmica, postala je bojište sukobljenih avganistanskih krijumčarskih bandi. Rafal automatskog oružja štektao je kroz drveće, terajući izbeglice na beg. Jedna osoba je ubijena, sedmoro je ranjeno, uključujući i 16-godišnju devojku iz Irana.

„Ovo se ne dešava nigde drugde na Balkanskoj ruti – samo u Srbiji je ovako, da krijumčari pucaju iz kalašnjikova“, sa čuđenjem je u februaru ove godine izjavio za BIRN jedan krijumčar iz Sirije.

Njegove reči nisu daleko od istine. U prethodnih godinu dana zabeležene su desetine sukoba oružanih krijumčarskih bandi koje zarađuju milione evra od prebacivanja izbeglica i migranata u Evropsku uniju. 

Kako vreme odmiče, pucnjave su sve bliže naseljenim mestima.

U novembru prošle godine, u samom centru Horgoša, šest osoba je povređeno u sukobu marokanskih i avganistanskih kriminalaca. Snimak sukoba na kom se vide naoružani muškarci kako trče pored osnovne škole, zabrinuo je meštane. Samo u poslednja dva meseca, u junu i julu ove godine, ubijena je jedna osoba, a ranjeno pet u krijumčarskim obračunima.

Srpska policija nije uspela da ih razoruža u potpunosti, a arsenali oružja koje ove grupe poseduju stavili su u prvi plan i pitanje porekla oružja.

BIRN je više od šest meseci pratio aktivnosti krijumčarskih bandi u Srbiji, proveravajući informacije i održavajući stalni kontakt sa više od deset nezavisnih izvora, uključujući i izvore u krijumčarskim grupama, službama bezbednosti, doušnicima i saradnicima policije i BIA, taksistima koji su upoznati sa krijumčarenjem, zaposlenima u migrantskim kampovima i aktivistima za ljudska prava.

Na osnovu više sati intervjua, foto i video-materijala, tajno snimljenih razgovora dobijenih sa terena čiju autentičnost je potvrdilo više nezavisnih izvora, može se zaključiti da su njihovi glavni dobavljači oružja albanske kriminalne grupe koje godinama operišu u Srbiji.

Dokazi do kojih je BIRN došao sugerišu da su jedni od dobavljača i blizanci iz Prištine – Amar i Amir Džemšiti. 

BIRN je došao i do fotografije na kojoj je Amir Džemšiti u društvu članova marokanske krijumčarske bande “Tetvani” koja operiše na Horgošu, a na kojoj svi okupljeni poziraju sa kalašnjikovima.

Amir Džemšiti u izjavi za BIRN negira da brat i on imaju bilo kakve veze sa krijumčarenjem ljudi i oružja u Srbiji. Komentarišući fotografiju sa marokanskom bandom, ističe da je prelazio ilegalno iz Srbije u EU kao „svaki drugi Albanac sa mnogo briga i problema“, i da su ga Marokanci uhvatili tom prilikom.

„Nakon što su me uhvatili, dao sam im novac. Video sam da imaju oružje i pitao sam ih da se slikamo zajedno“, kaže za BIRN. „Nemam nikakve odnose sa njima“, naglašava.

Čini se da su pojedini pripadnici srpske policije bespomoćni ili korumpirani da bi u potpunosti razoružali krijumčarske bande.

O tome svedoči i događaj iz maja ove godine. Izvori BIRN-a kažu da se se  pripadnici avganistanske bande „400/59“ snimali na krovu džipa granične policije u šumi u blizini Subotice, postavljajući te slike na društvene mreže. Granični policajci su za to vreme u obližnjem šatoru razgovarali sa vođama i uzimali deo njihove zarade.

„Policija je došla i uzela novac“, čuje se kako kaže jedan član bande na audio-snimku do kog je došao BIRN, a koji je tajno napravio izvor koji je prisustvovao razgovoru. Policija nije odgovorila na pitanja BIRN-a u vezi ovog incidenta.

BIRN takođe poseduje i snimke poziva i Votsap prepiske između avganistanskih krijumčara i posrednika srpske policije koji im je nudio imunitet i nastavak aktivnosti u zamenu za predaju oružja. Dogovor nikada nije u celosti ostvaren, a obračuni su nastavljeni.

„Oni (krijumčari) su pametni“, kaže jedan krijumčar, koji se protivi upotrebi oružja. „Policiji predaju nekoliko kalašnjikova, pištolja, a imaju puno više. I uvek mogu da kupe još od Albanaca”.

Fatjona Mejdini, direktorka za jugoistočnu Evropu u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organiziranog kriminala (GI-TOC), potvrđuje za BIRN da i njeni izvori ističu da su albanski kriminalci među vodećim dobavljačima oružja. Ističe da je situacija opasna i da bi srpske vlasti trebalo da budu efikasnije u njenom rešavanju.

„Verujem da korupcija u srpskoj policiji olakšava delovanje krijumčarima, kao i nabavku oružja“, kaže Mejdini.

„Krijumčari se bore za tržište koje se značajno proširilo od 2022. godine i koje svakodnevno raste. Samim tim se sukob među njima intenzivirao, a mogao bi i dalje da eskalira. Oružje prirodno ide uz ovu vrstu ilegalnog biznisa.“

Marokanci: Od “Tetuanija“ do “Kazavija“

Srbija je ključna tranzitna zemlja na takozvanoj Balkanskoj ruti koju koristi veliki deo izbeglica iz Azije i Afrike u pokušaju da dođu do EU. Motivisane ogromnim profitom, krijumčarske grupe zauzele su teritoriju prevashodno na srpskoj granici sa Mađarskom.

Avganistanski i marokanski krijumčari su trenutno najsnažniji, potiskujući Sirijce čije vođe, prema BIRN-ovim izvorima na terenu, uglavnom moraju da plaćaju ‘reket’ svojim rivalima kako bi mogli da posluju na određenoj teritoriji.

U poslednje dve godine, jedna od najnasilnijih kriminalnih bandi je marokanska grupa „Tetuani“, čiji je vođa poznat pod imenom Muhamed Tetuani ili Muhamed Magrebi. Grupa je dobila ime po marokanskom gradu Tetuanu odakle je i vođa koji se trenutno nalazi u Belgiji, tvrde izvori BIRN-a u krijumčarskim krugovima. Vođa Muhamed Tetvani se pojavljuje i u rep spotu koji su u Subotici snimili tuniski reperi Lejdi Miro i Dadli (Lady Miro & Dadlee).

“Tetuani“ su glavnu bazu imali u Horgošu, na samoj granici, a ozloglašeni su po korišćenju nasilja – prema konkurenciji, ali i izbeglicama koje nisu koristile i/li plaćale njihove usluge.

O tome svedoči i video-snimak na kom se vidi Tetvanijev saradnik Hamza kako preteći im pištoljem, vodi grupu izbeglica u blizini granice sa Mađarskom.

Prema podacima koje je BIRN poštom dobio od osobe iz Grčke, sedište Tetvanija na Horgošu je imalo i prostoriju nalik “zatvoru“ u kom su držali ljude zatočenim.

„Drže ljude unutra dok njihove porodice ne plate za svoje rođake ili prijatelje”, piše u pismu koje je BIRN dobio pre više od godinu dana. „Mnogi ljudi su u zatočeništvu, muče ih. Neki slučajevi silovanja, seksualnog nasilja, desili su se ženama ili devojkama, od kojih su neke mlađe od 18 godina, a koje nemaju novca”.

BIRN nije mogao nezavisno da potvrdi tvrdnje o zatvoru, ali većinu drugih informacija sadržanih u materijalu koji je poslat iz Grčke potvrdili su i drugi izvori.

Grupa “Tetvani” izgubila je primat u poslednje vreme, dok je u usponu marokanska banda koju navodno vodi Kazavi (ili Kazaoui), a koji je rodom iz Kazablanke. Prema izvorima sa terena, kontrolišu teritoriju oko Srpskog Krstura, naselja u blizini reke Tise, i dominiraju na tržištu krijumčarenja izbeglica i migranata iz severne Afrike. Kazavijeva grupa je prvobitno bila povezana sa Tetvanijima, a zatim se osamostalila. Kazavi je postao toliko poznat da se spominje i u pesmi tuniskog repera Tatija G13. Na Gugl mapi se može naći oznaka za lokaciju pod imenom „Kazaoui“, upravo u blizini reke Tise, nedaleko od mađarske granice.

Rat avganistanskih bandi za teritoriju

Avganistanski krijumčari kontrolišu teritoriju severno od Subotice – prostor Radanovačke šume i Palića – i više od godinu dana vode borbu za prevlast. BIRN otkriva da je prvobitni sukob počeo u martu 2022. kada je jedan od krijumčara, poznat pod imenom Nur Aga, zatražio svoj „delić teritorije“ od Šir Alija, jednog od tadašnjih vođa. Nakon što ga je Šir Ali odbio, Aga je kao argument potegao omanji arsenal oružja.

„Uzeli smo sve, sa 12 pušaka i četiri ili pet pištolja. I rekli smo mu ‘nećemo da ratujemo, ali ti si tu završio’”, Nur Aga priznaje na audio-snimku do kog je došao BIRN.

Ipak, time stvar nije završena.

Četiri meseca kasnije, 2. jula, njihov obračun u Makovoj sedmici postao je nacionalna vest. I još uvek nije rešen – o čemu mogu da svedoče stanovnici subotičkih prigradskih naselja koje gotovo svakodnevno uznemiruju pucnji.

Grupa čiji je deo Nur Aga nazvala se “313” – po elitnom talibanskom bataljonu “Badri 313” koji koristi modernu američku opremu i odudara od standardnog imidža talibanskih snaga u Avganistanu. U decembru 2022. godine, srpska policija je saopštila da je uhapsila Hašima Abdula, jednog od komandanata “313 Badri” bataljona. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja BIRN-a koja se odnose na njegovo hapšenje.

S druge strane, grupa čiji je deo Šir Ali deluje pod nazivom „400/59“.

Sukob između ove dve grupe nije povezan sa čistotom ideologije koju zastupaju, već čistim profitom.

„Treba mi novac. Nisam ovde došao zbog uživanja, već zbog posla. Imam veliku porodicu”, kaže Aga na jednom od audio-snimaka do kojih je došao BIRN.

Sirijski krijumčari i dalje drže važan deo tržišta, ali mnogi od njih plaćaju reket Avganistancima ili Marokancima koji kontrolišu „žicu“. Prevashodno su stacionirani u Somboru, a imaju snažno prisustvo i u migrantskim centrima u Somboru i Subotici, ističu izvori BIRN-a.

Sirijci su, međutim, izgubili primat nakon što je BIRN prošle godine objavio istraživanje Krijumčar-prevodilac i ‘major Deki’: Tvrdnje o kriminalu uz policijsku pomoć o aktivnostima Alena Basila, državljanina Srbije poreklom iz Sirije koji je radio kao prevodilac za policiju i uz njenu pomoć navodno reketirao konkurenciju. 

Prema izvorima BIRN-a u krijumčarskim krugovima, nekoliko članova Basilove grupe je tada uhapšeno, uključujući i njegovog glavnog saradnika Abu Omara. Jedan sirijski krijumčar tvrdi da je Abu Omar nakon šest meseci provedenih u srpskom zatvoru otišao u Italiju. BIRN je pokušao ove informacije da potvrdi u srpskoj policiji, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Aktivni sirijski krijumčari, od kojih su mnogi prethodno bili članovi Basilove grupe, poreklom su iz plemena „Saraui“ ili „Agedat“. Međutim, njihovi okršaji prvenstveno su vođeni poslovnim interesima, a ne poreklom.

Albanska šema: „Znaš koliko oni donose? Najmanje 100 kalašnjikova“

U proleće prošle godine dvojica muškaraca vozila su se kolima ulicom Braće Radića u centru Subotice, slušajući glasnu muziku i pušeći džoint. Jedan od njih – suvozač koji je snimao čitavu akciju – u jednom momentu je usmerio oko kamere na sportsku torbu pod nogama iz koje je izvirivala automatska puška. BIRN je dobio ovaj snimak od dva nezavisna izvora čija se priča poklapa.

„Snimak su napravili kao reklamu“, kaže jedan od krijumčara koji tvrdi da mu je ponuđeno da to oružje i kupi. „Puška je došla sa Kosova. Čuo sam da su je kasnije prodali Avganistancima”.

On je imenovao osobe na snimku navodeći da su sa Kosova, što je za BIRN nezavisno potvrdio i dugogodišnji policijski doušnik.

Dokazi koje je prikupio BIRN – uključujući fotografije, video/audio snimke, prepisku među kriminalcima, kao i tvrdnje krijumčara, agenata BIA, doušnika i saradnika  policije i BIA –ukazuju na to da su albanske kriminalne bande glavni dobavljači oružja koje se nalazi u rukama krijumčara u severnoj Srbiji. Ovi kriminalci uglavnom deluju sa Kosova, ali i sa teritorije južne Srbije, a neki i iz Albanije. Nakon obračuna krijumčara u Horgošu u novembru 2022. godine, srpska policija je saopštila da je pored oružja pronašla i kape i šalove sa obeležjima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Jedan od krijumčara ističe da su se bande počele ozbiljnije naoružavati 2021. godine. Tada je, objašnjava za BIRN, marokanski krijumčar poznat pod imenom Jasin (Yaseen) posredovao u dogovoru sa kosovskim Albancima.

„Bilo je nešto oružja, ali ne toliko. Pre oko godinu i osam meseci prvi put su u Suboticu doneli sedam kalašnjikova“, rekao nam je početkom juna ove godine. „Jasin je otišao na Kosovo i sklopio dogovor sa grupom Albanaca. Kasnije su Albanci isporučili oružje”.

On tvrdi da je najveći problem što više nije reč o „samo nekoliko kalašnjikova“.

„Znaš koliko oni donose? Najmanje 100 kalašnjikova. Tetvani, Avganistanci, svaka ekipa najmanje po 20-30 kalašnjikova”.

I drugi krijumčari potvrđuju veze. Na snimku do kojeg je došao BIRN čuje se pripadnik avganistanske bande „400/59“ kako kaže: „Da, svi ljudi imaju vezu sa Albancima“.

Još jedan krijumčar u razgovoru sa policijskim posrednikom ističe sa kojom lakoćom je moguće nabaviti oružje.

„Sada mogu da uzmem 50 kalašnjikova sa granice sa Kosovom. Razumeš? (…) Postoji jedan telefon za osobu na Kosovu, brate moj. U Srbiju donosi 50 kalašnjikova. To nije problem. Imam kontakt sa tim ljudima”, hvali se na snimku do kojeg je došao BIRN.

Marokanski krijumčari su snimili video do kog je došao BIRN, a na kom se vidi čak 18 kalašnjikova polegnutih na podu jedne sobe, dok je u snimak utisnuta marokanska zastava. Policijski saradnik tvrdi da je snimak napravljen u okolini Preševa.

Albanski kriminalci na severu Srbije

Albanski kriminalci više od decenije deluju na severu Srbije, prevashodno u Subotici. Bave se krijumčarenjem narkotika, oružja i ljudi – uglavnom kosovskih Albanaca koji godinama nisu mogli da uđu u EU, ali i Turaka i ljudi drugih nacionalnosti.

Iskoristili su priliku i postali važan faktor i kada je reč o snabdevanju migrantskih krijumčarskih bandi oružjem, naplaćujući i do 1.700-1.800 evra za automatske puške, a čak 900 evra za pištolje, tvrdi jedan doušnik BIA.

Iz kosovske policije za BIRN kažu da „ne poseduju zvanične podatke o građanima Kosova koji ulaze na teritoriju Srbije i snabdevaju kriminalne grupe u Srbiji migrantima“. Na dodatna pitanja o krijumčarenju oružja nisu odgovorili do objave teksta.

Jedan krijumčar za BIRN navodi da su nakon brojnih okršaja cene skočile i da cena za kalašnjikov ide i do 2.000 evra. On kao primer navodi posao koji je član marokanske bande u martu ove godine sklopio za kupovinu osam kalašnjikova, 4.000 metaka i tri pištolja. „Ukupna dogovorena cena je bila 24.000 evra”, kaže on za BIRN.

Iako je BIRN došao do informacija o brojnim albanskim kriminalcima, dokazi nedvosmisleno sugerišu da su blizanci Džemšiti – Amar i Amir – umešani u ilegalnu trgovinu oružjem.

Prepiska do koje je došao BIRN preko izvora u BIA, identifikuje blizance kao ponuđače oružja.

Iz druge prepiske u koju je BIRN imao uvid, vođene početkom februara ove godine, vidi se da su sirijski krijumčari dogovarali isporuku osam kalašnjikova sa Amarom Džemšitijem, dok je isporuka trebalo da bude u motelu “Simke” u Subotici.

„Do dogovora nije došlo, jer su se Sirijci bojali da će policija doći“, kaže za BIRN krijumčar upoznat sa ovim poslom.

Agent BIA pominje da je policija pustila Amira Džemšitija kada je u martu uhapšen veći broj drugih Albanaca. Iz policije nisu odgovorili na zahtev za potvrdom ove informacije.

S druge strane, Amir Džemšiti za BIRN kaže da ga je pre oko dva meseca uhapsila kosovska policija, pitajući ga o slanju oružja u Srbiju.

„Pitao sam ih ’Jeste dobro?’. Kragujevac je mesto gde se proizvode kalašnjikovi, a ne Kosovo“, kaže ironično. Amir tvrdi da su ga pustili nakon što je 14 dana bio u pritvoru zbog toga što su bečke tablice na autu koje je vozio bile lažne. Kaže da ne zna da li ga i dalje istražuju zbog sumnji da krijumčari oružje.

„Svako ima pravo da istražuje“, kaže on.

Braća Džemšiti imaju kriminalnu istoriju na Kosovu. Njihov advokat Mentor Neziri kaže za BIRN da postoji slučaj protiv njih u Prištini zbog trgovine drogom. Policija je u njihovoj kući pronaša 1.5 kila marihuane. Kosovski mediji su prethodno pisali da se Amir Džemšiti tereti za neovlašćenu kupovinu i prodaju narkotika, kao i posedovanja oružja bez dozvole. Za oružje je prihvatio krivicu i platio kaznu od 500 evra.

Srpska policija je već hapsila kosovske Albance za prodaju oružja krijumčarima. U novembru prošle godine, u kući u Subotici, kod 36-godišnjeg Dine Hetaj pronađeno je pet kalašnjikova, devet pištolja i preko 500 metaka. U aprilu 2023. godine, Više tužilaštvo u Subotici podiglo je optužnicu protiv Hetaja, tereteći ga za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Hetaj, koji je prethodno zbog ubistva proveo 11 godina u zatvoru u Prištini, negirao je optužbe, rekavši da oružje nije njegovo.

Odbacujući Hetajevo objašnjenje kao neuverljivo, srpska policija je saopštila da „veruje da je okrivljeni došao u Suboticu da bi prodao oružje i municiju migrantima koji žive u Subotici i okolini, u blizini granice sa Mađarskom”.

Prema optužnici u koju je BIRN imao uvid, u trenutku kada je policija uhapsila Hetaja u kući koju je on iznajmio, Hetaj je imao sastanak sa Avganistancem Salamom Kan Ahmadzaijem koji je, navodno, želeo da iznajmi stan od Hetaja. Policijski posrednik s kojim je BIRN razgovarao i koji je pratio slučaj, povezuje Salama Kana sa grupom za krijumčarenje ljudi bliskoj bandi „400/59“.

“Mora da imaju oružje”

Insajderi sa kojima je BIRN razgovarao kažu da je malo verovatno da bi kriminalne grupe kosovskih Albanaca mogle da deluju u severnoj Srbiji bez saradnje policije.

„Mora da imaju zaštitu. Kako bi inače mogli da ovako rade?”, pita jedan krijumčar.

Aludirajući na Suboticu, doušnik BIA-e za BIRN kaže: „Oni se sastaju na javnim mestima u samom centru grada. Oni znaju ko je u kafiću, sve (bezbednosne) službe, ko je u civilu itd. Pozdravljaju policajce”.

Nakon žalbi meštana, srpska policija je pojačala svoje aktivnosti na severu zemlje. Početkom avgusta preko 800 policajaca učestvovalo je u akciji u šumskom pojasu iznad Subotice, zaplenivši devet automatskih pušaka, lovački karabin sa optičkim nišanom, tri pištolja, kao i 841 komad municije različitog kalibra.

Ipak, i nakon toga, u šumama severno od Subotice redovno odekuje pucnjava.

„Živim u blizini Makove sedmice“, govori nam jedan stanovnik. „Prozor mi je otvoren i stalno čujem pucnjavu, čak i u dva sata ujutro”.

Razoružavanje ne ide tako lako, što pokazuju i audio-snimci poziva i Votsap prepiske do kojih je BIRN došao, između policijskog posrednika i krijumčara koga poziva da preda svoje oružje u zamenu za imunitet i nastavak aktivnosti.

„Dajte mi kriminalce. Očistite oružje. Sve granice su vaše. Stavite čoveka kojem verujete i radite”, kaže posrednik policije u jednoj Votsap poruci, napisanoj na engleskom jeziku.

On kaže za BIRN da su pojedinci u Žandarmeriji želeli da urade posao kako treba, ali da su sabotirani. On je uperio prst u korumpirane granične službenike i lokalne policajce u Subotici.

„Čak sam imao i dokaze“, ističe on. „Neki krijumčari su mi pokazali imena i broj policajca koji je uzeo novac. Protiv tog policajca nije pokrenuta istraga”, kaže za BIRN, podupirući priču, pokazujući prepisku sa krijumčarima.

Kada je reč o korumpiranim policijskim službenicima, nije poznato da je neko sankcionisan. Mediji su 1. jula objavili da je načelnik Policijske uprave u Subotici Borivoj Mucalj smenjen, povezujući to sa dva oružana obračuna u junu u kojima su učestvovali avganistanski krijumčari.

Na pitanju o naoružanim licima koja krijumčare ljude na granici sa Mađarskom, iz Fronteksa su za BIRN odgovorili da „nemaju nikakve informacije u vezi toga”.

„Mi, kao agencija EU, nemamo ovlaštenja za obavljanje takvih istraga”.

BIRN ni od Interpola nije dobio odgovor o ovome. Iz Evrodžasta, organizacije koja sarađuje sa nacionalnim vlastima na sprovođenju ozbiljnih prekograničnih krivičnih istraga, za BIRN kažu da će „razmotriti ovo i proveriti da li je Evrodžast uključen u ovom slučaju“.

„Ne moraju se svi slučajevi prekogranične kriminalne saradnje nužno rešavati preko Evrodžasta. Obično postupamo samo po specifičnim zahtevima nacionalnih vlasti”, objasnio je za BIRN portparol ove organizacije.

Novinar Krešnik Gaši je doprineo ovom istraživanju.