Beogradski centar za ljudska prava je pozdravio donošenje Odluke o pružanju privremene zaštite u Republici Srbiji raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine, što je pravni mehanizam predviđen Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, koji je Vlada po prvi put upotrebila.
Odluka se, pojašnjavaju iz Beogradskog centra za ljudska prava, odnosi na državljane Ukrajine i članove njihovih porodica koji su boravili u Ukrajini, tražioce azila, lica bez državljanstva i strane državljane kojima je u Ukrajini odobren azil ili istovetna nacionalna zaštita i članove njihovih porodica koji su u Ukrajini imali odobren boravak, kao i na strane državljane koji su u Ukrajini imali odobreno važeće stalno nastanjenje ili privremeni boravak a koji se ne mogu vratiti u svoju zemlju. Prema ovoj odluci, privremena zaštita primenjivaće se i na državljane Ukrajine i članove njihove porodice koji su u Srbiji zakonito boravili u vreme donošenja odluke a kojima je pravo na boravak isteklo pre ukidanja odluke o privremenoj zaštiti.
Privremena zaštita traje godinu dana od dana stupanja na snagu ove odluke odnosno od 18. marta 2022. godine, a bez obzira na to, osoba kojoj je odobrena privremena zaštita ima pravo da podnese i zahtev za azil. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije zaduženo je za registraciju osoba kojima je odobrena privremena zaštita i za svaku osobu posebno donosi odluku o odobrenju.
Prava lica kojima se odobrava ova zaštita bliže su propisana članom 76. Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i obuhvataju pravo na boravak, ličnu ispravu, pravo na obrazovanje, pristup tržištu rada i zdravstvenoj zaštiti u skladu sa propisima koji regulišu prava stranaca.
“Podsećamo da je na nivou Evropske unije 4. marta 2022. godine zbog masovnog priliva raseljenih ljudi iz Ukrajine doneta odluka o uvođenju privremene zaštite koja im omogućava odgovarajući nivo zaštite kroz usklađenost prava širom EU. Privremena zaštita u EU takođe traje godinu dana, ali se na predlog Evropskog Saveta može produžiti. Kako se navodi u Odluci Evropskog Saveta, kao posledica invazije koje su ruske oružane snage 24. februara 2022. godine pokrenule na Ukrajinu, veliki deo teritorije te zemlje je područije oružanog sukoba iz kojeg je hiljade ljudi pobeglo i još uvek beži. Procenjuje se da će se EU potencijalno suočiti sa dolaskom, između 2,5 i 6,5 miliona ljudi, a očekuje se da će između 1,2 i 3,2 miliona ljudi tražiti međunarodnu zaštitu. Podsećamo i da je od zemalja regiona i Crna Gora takođe donela odluku o odobravanju privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine”, navodi se u saopštenju za javnost.
Iz Beogradskog centra za ljudska prava ističu na kraju da, kao partner UNHCR-a od 2012. godine, pružaju besplatnu pravnu pomoć svim izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji, među kojima su i ljudi iz Ukrajine.
Više informacija dostupno je na njihovom sajtu, kao i u video-vodiču za tražioce azila u Srbiji na ukrajinskom i ruskom jeziku.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.