Dokumentarni serijal "25 godina mešanja" o radu Fondacije Hajnrih Bel
Povodom svoje (neformalne) 25-ogodišnjice, beogradska kancelarija Fondacije Hajnrih Bel snimila je petodelni dokumentarac ne bi li razjasnila neke učestale nedoumice oko prirode svog delovanja i predstavila dostignuća i inicijative na polju nekih važnih oblasti, kao što su tranzicija i suočavanje s prošlošću, životna sredina i energetika, prava žena i LGBTIQ+ osoba, urbanističko planiranje, stanovanje, nezavisna kultura i javna dobra.
Za razliku od rada na demokratizaciji, ekološki portfolio HBS-a se sporo razvijao, pa je u prvim godinama bilo vrlo malo eksplicitnog rada na temi životne sredine, a kamoli klimatskih promena, jer je i ova oblast bila u senci potrebe za uspostavljanjem demokratskih institucionalnih aranžmana i suočavanjem sa nedavnom ratnom prošlošću. Rad na životnoj sredini uzima maha od 2014. godine, kada je srpsko društvo još uvek bilo sasvim nespremno za neke od važnih tema iz ove oblasti.
Konkretno, uz pomoć Fondacije Hajnrih Bel, civilno društvo je počelo na sistematičniji način da prati transpoziciju zakonodavstva u poglavlju 27 u okviru pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. “Ovo poglavlje je izuzetno značajno, ne samo zato što je najveće i najzahtevnije, već i zbog toga što predstavlja više od jedne trećine, po svom obimu, ukupnog zakonodavstva EU. Možete da zamislite koja je to količina dokumenata i regulative koja treba da se transponuje u domaće zakonodavstvo”, ističe Tibor Moldvai, programski koordinator fondacije u drugom delu dokumentarnog serijala “25 godina mešanja”.
Na ovom polju je naročito bio značajan rad Koalicije 27, jer ovako obimnu građu ne mogu da “pokriju” dve ili tri organizacije, već samo one koje su udružene. Ova koalicija svake godine pravi “izveštaj iz senke” koji je danas postao nezaobilazno štivo kako za donosioce odluka u EU, tako i u Srbiji, a često su preporuke iz ovog izveštaja pronalazile put do odgovarajućih sektora odlučivanja. Tako se civilni sektor, možda i ponajviše u ovoj oblasti, nametnuo kao partner lokalnih samouprava, i to na projektima koji možda nisu toliko vidljivi široj javnosti, ali značajno utiču na život u manjim sredinama.
Jedan od interesantnih primera je energetska zadruga Elektropionir, čiji je prvi projekat bio Solarna Stara, pokrenut sa građanima u selima Temska i Dojkinci na Staroj Planini. Tamo su uspostavljene dve male solarne elektrane, na krovovima Mesne zajednice “Temska” i Doma kulture “Dojkinci”, pri čemu se prihod od prodaje tako generisane električne energije vraća upravo u ove lokalne zajednice – u partnerstvu sa opštinom Pirot.
Prelazak na obnovljive izvore energije je od ključnog značaja jer se energetski miks Srbije, ali i drugih zemalja regiona, zasniva na izrazito prvljavom lignitu. Ovo je problem koji je vidljiv golim okom u obliku izuzetno zagađenog vazduha. Aleksandar Macura i Jasminka Young iz RES Fondacije ističu u dokumentarcu kako su želeli da odaberu temu koja bi privukla veliku pažnju javnosti, te da je ovo par ekselans društveno pitanje. “Jer činjenica je da svi udišemo isti vazduh, a njegovo udisanje može da ima zdravstvene posledice”. Pritom, veliki zagađivači kao što su termoelektrane nisu jedini značajan izvor zagađenja, već su to i individualna ložišta za grejanje domaćinstava, što je posledica široko rasprostranjenog energetskog siromaštva.
Bivši direktor HBS-a Simon Ilse ističe kako je interesantno videti da su građani, naročito u Beogradu, zahvaljujući mobilnim aplikacijama postali i svojevrsni eksperti za kvalitet vazduha, te da je tehnološki pristup bio game changer.
Kao glavni problem će se na ovom polju postaviti pitanje (nepostojećih) kapaciteta u resornom ministarstvu. Glavni zakonski dokumenti su doneti, ali ne postoji odgovarajući ni inspekcijski ni sudski kapacitet. U tom kontekstu je naročito važno istaći rad organizacije RERI, koja je kroz saradnju sa HBS-om počela prvo da se bavi kapacitetom tužilaštva da procesuira slučajeve narušavanja životne sredine, a potom i da aktivno brani aktiviste – pe svega lokalne, koji su se godinama borili protiv izgradnje malih hidroelektrana.
U tom smislu, kako i druga epizoda HBS-ovog dokumentarca pojašnjava, gotovo revolucionarna je bila prvostepena presuda protiv EPS-a 2023. godine, zbog emitovanja znatno veće količine sumpor dioksida u vazduh od one koja je propisana. “Ova presuda predstavlja i značajan vid sudske prakse – na koji način će sudovi odlučivati u budućnosti. Ona predstavlja i ohrabrenje svim drugim aktivistima i organizacijama civilnog društva da započnu ove parnične postupke pred sudom”, naglasio je Tibor Moldvai iz HBS-a.
Više o ovim važnim temama i aktivnostima Fondacije Hajnrih Bel možete pogledati ovde:
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.