Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov izjavio je danas da će ta stranka učestvovati na prevremenim parlamentarnim izborima, ukoliko budu raspisani, u koaliciji sa partnerima koji dele slične političke vrednosti, a usled nedostatka izbornih pravila u Srbiji, koja – za razliku od Hrvatske – nacionalnim manjinama ne pružaju garanciju da će njihovi predstavnici biti zastupljeni u parlamentu.
“Za razliku od Hrvatske, u Srbiji ne postoji institut garantovanih mandata koji koriguje i zamenjuje nepravednost izbornih pravila u pogledu političkog predstavljanja nacionalnih manjina i istovremeno obezbeđuje njihovo efektivno učešće u procesima donošenja odluka”, naveo je Žigmanov u saopštenju za javnost.
Hrvati u Srbiji zato ne mogu samostalno da izađu na izbore i zbog toga će DSHV i dalje graditi ona politička partnerstva u predizbornim savezima, koja će garantovati učešće autentičnih predstavnika hrvatske zajednice u procesima donošenja odluka na sva tri nivoa vlastim pojašnjava Žigmanov.
On je ocenio da u značajnim delovima političkog spektra u Srbiji nema potrebe za političkim učešćem nacionalnih manjina, niti je to tema u razgovorima pred izbore, što je “više nego kontroverzno”.
Žigmanov je rekao da za DSHV predizborni savezi moraju biti zasnovani na sličnim političkim vrednostima izabranih partnera.
DSHV je na poslednjim parlamentarnim izborima nastupio u koaliciji manjinskih stranaka “Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani”, koja je osvojila dva poslanička mesta i čiji su poslanici posle izbora bili Žigmanov i Aleksandar Olenik.
“Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani” bila je koalicija DSHV-a i stranke rusinske nacionalne manjine Zajedno za Vojvodinu.
Nakon što je imenovan za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Žigmanov je vratio poslanički mandat a umesto njega je poslanik postao Mirko Ostrogonac, takođe iz DSHV-a.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.