Izvor: tuzlanski.ba
Ne znam. Zapravo, nikako mi nije jasno kako nijedan medij u Srbiji nije preneo to da smo tokom sedam dana bili na ulicama Beograda, Niša, Novog Pazara i Novog Sada, razgovarajući sa građanima o tome da se upišu u Knjigu žalosti koju smo na kraju odneli u Tuzlu.
Nije mi jasno ni to kako neko na „Dobar dan, da li biste se upisali u Knjigu žalosti za Tuzlu kada je poginula 71 osoba od granate bačene u centar grada?“ kaže: „Mrš pizda ti materina.“ Ili „A jesu poginuli naši ili muslimani?“
Izvor: massamilutinovic.wordpress.com
Prvo mi nije bilo jasno šta će nam dve marice i jedno pet pandura u civilu (to je samo broj onih koje sam ja prepoznala) oko nas na svim akcijama. A onda, kada je desetak momaka prišlo i pocepalo Knjigu žalosti (I REPEAT: POCEPALO KNJIGU ŽALOSTI) onda mi je bilo jasno šta policija tu radi. Čuva nas. Jer nismo sigurni u Srbiji. Jer smo za njih mi izdajnici, srbomrsci, autošovinisti (ne šalim se, ekipa ispred FPN-a nas je pozvala na tribinu koja se zove „Zašto mrzimo sebe? – O srbofobiji i autofašizmu“).
Onda je Jasmina pitala jednog tipa koji je dobacivao nakon napada na Knjigu „hajde da pričamo o Medačkom džepu“ – nije znao za taj ratni zločin, niti da su tamo ubijeni „naši“. Ali važno je da smo mi izdajnici i srbomrsci.
Posle 7 dana emotivnog iscrpljivanja na ulicama po Srbiji smo otišli u Tuzlu. Sa porukom „Premladi da se sećamo, odlučni da nikada ne zaboravimo“. Ljudi su nam prilazili i zahvaljivali se. Roditelji dece koja su ubijena tog 25. maja ’95. Na Dan mladosti.
Nazvali su nas herojima u Tuzli. Slali nam poruke na Fejsu i ostavljali poruke na sekretarici. Mnogo nam se zahvaljuju. Mene je lično sramota zbog toga što nas nazivaju herojima. Ne mislim da je bilo šta što radimo herojski. Mislim da je normalno. Da pričamo o tome što se desilo. Ja lično ne osećam odgovornost za zločine počinjene tokom devedesetih – ali mislim da je jako važno kako ćemo se prema tome odnositi.
Ali to ne zanima medije u Srbiji. Ne znam zašto. Verovatno zato što je normalno. Zato što pokazujemo empatiju i zato što nam je neko zahvalan zbog naše empatije. Uvek je loša vest – vest. I uvek izgleda da je nacionalista i ludaka više. Ali nije ih više. Samo im se daje više prostora. I vreme je da se to promeni.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.