Gradska kuća Subotica, foto: NJ/Magločistač (arhiva)
Nova zapošljavanja neće smanjivati plate već zaposlenima, svaki deseti od njih imaće mogućnost oporavka i sprečavanja invalidnosti o trošku poslodavca, a sindikalni lideri će biti zaštićeni od degradiranja zbog istupa u javnosti.
Ovo su samo neke od odrednica kolektivnih ugovora koji su potpisani između sindikata u javnim preduzećima u Subotici i njihovih poslodavaca i lokalne samouprave kao osnivača. Sve strane u ovom procesu su zadovoljne ishodom pregovora, nakon kojih je ova oblast radnih prava u Subotici uređena nakon više od jedne decenije.
Nakon 15 godina čekanja, oko 1.300 zaposlenih u javnom sektoru u Subotici obuhvaćeno je kolektivnim ugovorom. Sindikalci ističu da su kroz pregovore sa poslovodstvom javnih preduzeća i lokalnom samoupravom kao osnivačem postigli veća prava nego što zakon propisuje.
“Možemo reći da nam je doneo par stvari koje su pozitivne. Normalno, moglo bi se još nešto uraditi na njima, ali moramo sad trenutno biti zadovoljni sa ovim”, rekao je Petar Stipančević, predsednik Sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima u Subotici.
Gradonačelnik Subotice Jene Maglai ističe da na nivou Subotice godinama nisu postojali kolektivni ugovori u javnom sekoru, te da su kroz pregovore i sindikati i lokalna samouprava pokazali spremnost da se ova oblast uredi. Maglai ocenjuje da su zahtevi sindikata ispoštovani u meri u kojoj to budžet može da podnese.
“Mislim da radnici koji rade u javnim preduzećima i javnim ustanovama uživaju sasvim dobar radno-pravni status u odnosu na mnoge druge zaposlene iz privatnog sektora”, naglasio je Maglai.
Nakon prošle godine potpisanog kolektivnog ugovora na nivou Grada Subotica, do sada je potpisano osam pojedinačnih kolektivnih ugovora. U Gradskoj upravi očekuju da će ugovori za preostala četiri preduzeća biti potpisani do kraja leta, jer je njihova priprema u toku.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.