Lokalni odbornici i odbornice usvojili izmene Odluke o delokrugu, sastavu, izboru članova i načinu rada Saveta za međunacionalne odnose

Na današnjoj sednici Skupštine grada Subotica odbornici i odbornice su usvojili izmene Odluke o delokrugu, sastavu, izboru članova i načinu rada Saveta za međunacionalne odnose, čime su stvorene pravne pretpostavke i za formiranje ovog tela. Takođe, usvojen je i Lokalni akcioni plan zapošljavanja za ovu godinu i donet Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine.

Predsednik Skupštine grada Subotica, Balint Pastor, rekao je da je postojanje Saveta za međunacionalne odnose zakonska kategorija i na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi mora da postoji u svim nacionalno mešovitim lokalnim samoupravama.

„U Subotici je poslednji put taj savet funkcionisao od 2004. do 2008. godine, a 2010. godine je izmenjena odluka i na osnovu nje je trebalo konstituisati Savet pre 12 godina, ali se to nije desilo“, navodi Pastor.

Dodaje da je u međuvremenu u nekoliko navrata izmenjen i Zakon o lokalnoj samoupravi i Statut grada Subotice, a da je danas Skupština grada usvojila odluku o formiranju Saveta za međunacionalne odnose i da u roku od 90 dana treba da izabere i članove ovog tela.

„Nadam se da će se to desiti mnogo ranije, da nećemo čekati 90 dana, ali je procedura dosta zahtevna zbog toga što članove iz redova nacionalnih manjina treba da predlože saveti nacionalnih manjina, a predstavnike srpskog naroda će predložiti nadležna komisija Skupštine grada“, objašnjava Pastor.

Vojnić: Povećanje broja zaposlenih, plata i penzija

Predsednik odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) u Subotici, Veljko Vojnić, rekao je da Lokalni akcioni plan zapošljavanja za ovu godinu donosi ono što se i planiralo razvojem ukupnih ekonomskih odnosa u gradu – povećanja broja zaposlenih, povećanja plata i penzija.

„Smatramo da se konstantno smanjuje broj nezaposlenih u gradu, ali smo onom broju nezaposlenih koji ipak nisu našli svoje radno mesto, spremni da pomognemo, koliko toliko, da ipak dođu do radnog mesta“, navodi Vojnić.

On napominje da se na osnovu analiza vidi da najviše nezaposlenih, negde oko 4.000, uglavnom čine nekvalifikovani radnici i radnice, i stariji od 50 godina, koji spadaju u najugroženiju kategoriju zapošljivih lica.

„Tu smo doneli akcioni plan, i određena sredstva smo izdvojili da bi se podsticalo njihovo zapošljavanje, pre svega kroz subvencije u javnim radovima i same javne radove“, kaže Vojnić, dodajući da treba povećati i stepen obrazovanja teže zapošljivih lica da bi oni ipak imali šansu da dobiju posao.

„Samim radom na sopstvenom povećavanju stepena obrazovanja, oni bi imali šansu, s obzirom na to da veliki broj naših sugrađana, pogotovo srednje obrazovne strukture koji spadaju u zanatlije, odlaze, i tu imamo veliki nedostatak radne snage. U tom pravcu treba usmeravati sve naše nezaposlene, ako smatraju da mogu tu da doprinesu svojim radom“, objašnjava Vojnić.

Pastor: Završetak izgradnje akva parka zavisi od republičke vlade

Odbornička grupa Pokreta građanske Subotice (PGS) izdvojila je nekoliko stvari kada je u pitanju Lokalni akcioni plan zapošljavanja, a to je pre svega razvoj turizma na Paliću.

„To bi u nekom obimu doprinelo i razvoju turizma, ali i zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta“, rekao je predsednik ove odborničke grupe, Miroslav Milojević.

Podseća i da je 2018. godine pompezno najavljen akva park, koji se finansira sa sva tri nivoa vlasti, u iznosu od milijardu dinara, a da „ulazimo u četvrtu godinu i vidimo da nema realizacije tog projekta – i ne znamo da li će ga i biti“.

„Zatražili smo da se građanima Subotice podnese izveštaj da li je neko odgovoran za ovo enormno kašnjenje i kada je u planu realizacija tog projekta, koji bi doprineo otvaranju određenog broja radnih mesta na Paliću. Međutim, za sada, nismo dobili nikakav odgovor“, napominje Milojević.

Balint Pastor je na pitanje zašto se i ove godine kasni sa završetkom akva parka rekao da za akva park ne može da bude dovoljno sredstava u budžetu Grada Subotice, jer je ovo jedan projekat od državnog značaja.

„Država pre dve godine zbog epidemije nije ispoštovala obećanja, zbog čega je došlo do tog kašnjenja. U međuvremenu se ispostavilo da određeni elementi nisu bili planirani. Grad je obezbedio onoliko sredstava koliko treba da obezbedi, a sve ostalo zavisi od republičke vlade“, pojašnjava Pastor.

On navodi da se čini sve da republička vlada svoj deo ugovora, odnosno svoja obećanja ispuni, a „ukoliko će to tako biti, onda će vrlo brzo taj projekat biti završen“.

Milojević: Odvojiti fond za zaštitu životne sredine od Regionalne deponije

Na današnjoj sednici usvojen je i Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice za tekuću godinu, koji se odnosi na kontinuirano praćenje elemenata životne sredine, na aktivnosti zaštite i očuvanja zaštićenih područja, uspostavljanja i održavanja zaštitnog pojasa oko Palićkog jezera, sanaciju ilegalnih deponija, kao i na projekte udruženja građana iz ove oblasti, za šta je ukupno izdvojeno 147 miliona dinara.

Prema rečima Miroslava Milojevića, problematično u tom budžetu je da je dve trećine budžeta, 97 miliona dinara, odvojeno za finansiranje Regionalne deponije, a samo ostatak od jedne trećine, oko 50 miliona dinara, za obavljanje drugih aktivnosti što se tiče ekoloških problema Grada Subotice.

„Naš stav je da ta dva fonda moraju da budu odvojeni, da ukupna sredstva od 147 miliona dinara pripadnu fondu za ekologiju, a da se formira poseban fond za finansiranje Regionalne deponije, i da na taj način imamo uvid u svakom momentu koliko sredstava se troši na Regionalnu deponiju“, objašnjava Milojević.

Prema njegovom mišljenju, ovako su sve ostale aktivnosti na zaštiti životne sredine hendikepirane, jer najveći deo sredstava odlazi na finansiranje Regionalne deponije, „dok vidimo da je zagađenje vazduha u Subotici očigledno prisutno“.

„Mi tražimo da se postave merne stanice koje će u realnom vremenu meriti one ključne zagađivače o kojima se dosta ćuti, i da se o tome građani obaveštavaju putem medija. Pre svega, da se povede računa o kancerogenim česticama koje emituju zagađivači, jer je to faktički u nivou direktnog trovanja građana“, smatraju u PGS-u.