Civilni aktivista i jedan od organizatora umetničkog programa „Urban piknik“ Žolt Đulai, koji je tokom vikenda održan u Hajdukovu, u blizini Subotice, rekao je za portal Slobodna reč da je sve manje kulturnih dešavanja, pozorišnih predstava, a da se u Subotici retko održavaju koncerti sa kvalitetnom muzikom.
„Mada, imamo Muzičku školu koja ima jako dobre muzičare. Imamo svirke, pretežno tehno muziku ili narodnjake, dok jako retko ima kvalitetne džez i etno muzike, a imamo priznate subotičke muzičare iz ove oblasti“, kaže Đulai.
Prema njegovim rečima, ljudi nemaju ni kreativnost, ni ideju na koji način bi se trebali organizovati kulturni događaji.
„Kao da je prisutna apatija, ne samo zbog pandemije. Meni je jako mračno kad moram da odem u grad, nekako postajem nervozan jer vidim kako nam propada grad. Ne u smislu građevina, nego propada kulturološki i moralno“, smatra Đulai.
„Urban piknik“ zapravo znači da ljudi koji žive u gradu izađu u prirodu, na selo, kaže Đulai i dodaje da je prostor na kom je održan ovaj događaj dovoljno velik, da smo „tu u prirodi, nikog nema u blizini, samo grožđe i voćnjaci“.
„Ljudi gotovo i ne izlaze u prirodu, ili van Subotice, a ovo je prilika da to učine i da promene svoje okruženje. Zato smo tako i osmislili da ljudi do Hajdukova dođu biciklima, što je oko 11 kilometara od Subotice, i uz poštovanje svih propisa koji se odnose na sprečavanje širenja korona virusa, ponesu ćebe, da se na taj način druže i opuste uz hranu, degustaciju vina i živu muziku“, objašnjava Đulai.
On je podsetio da su posetioci mogli da čuju i predavanje o tome kako je nekada izgledala urbana Subotica.
„Danas ne mogu više da kažem da je Subotica grad. Ovo je provincija, gde je sve isto, ljudi su beton“, kaže Đulai.
Kada je reč o epidemiji, on smatra da problem predstavlja da niko pouzdano ne zna kad su koje mere na snazi, dok se fudbalske utakmice i dalje igraju, kao i da je mnogo kontradiktornih i haotičnih informacija među kojima je teško snalaziti se ukoliko neko želi nešto da organizuje.
„Ukoliko sve ostane ovako kako je sada, dolaskom zime, od novembra do februara… katastrofa. Na hladnoći se ne može napraviti ništa. To je problem, zato su ovo poslednji trenuci ove godine. Iskoristićemo kraj septembra za još jedan ovakav događaj“, kaže Đulai.
Kovač: Treba da se okrenemo prirodi
Domaćin Vinarije Maurer i restorana 1880 iz Hajdukova Dragan Kovač rekao je za Slobodnu reč da većina nas vrlo često razmišlja o nekom seoskom turizmu, „a kuća od babe i dede nam je zarasla u korov“.
„Treba da se okrenemo našoj tradiciji, našim korenima i ono što mi i jesmo, u stvari. Ako zatvorimo oči, da se setimo nekog trenutka iz detinjstva, šta nam je donelo sreću, kad smo se osećali lepo i bezbrižno. Da li je to, na primer, kada smo sekli bakinu i dekinu kobasicu u špajzu ili nešto slično tome… Svaki zalogaj koji uzmemo u usta, da nas vrati u detinjstvo, da osetimo ukus bakine kuhinje“, objašnjava Kovač.
On je podsetio da su Italijani ili Francuzi napravili čitavu industriju od seoskog turizma, a da naša zemlja možda i nije u toj meri zagađena kakav je slučaj u Evropi.
„Zbog toga treba da se okrenemo prirodi. Treba da uzmemo recepte od naših baka i prabaka i da ih mi serviramo na naš način, zato što mnogi recepti još uvek postoje u našim korenima“, smatra Kovač.
Dodao je da je zbog postojanja pandemije neophodno da se još više okrenemo sebi.
„Videli smo da Srbija nije bila spremna na sve ovo. Ugostiteljski objekti imaju problem zbog odliva radnika, u deficitu smo sa stručnom i kvalitetnom radnom snagom“, kaže Kovač.
Vaš Umetniku je svaki momenat izložbe od vitalnog značaja
Umetnik Sabolč Vaš rekao je za Slobodnu reč da su u okviru „Urban piknik“-a predstavljeni radovi koji potiču iz umetničke kolonije Domboš vizual-a iz Malog Iđoša, koji je sastavni deo poznatog Domboš Fest-a.
„Umetnički radovi su nastali u okviru obeležavanja 20 godina postojanja ove organizacije i izrađene su fluorescentnom tehnikom. Imaju bipolarni koncept i zbog toga se ceo koncept izložbe najbolje vidi noću, pomoću UV osvetljenja“, navodi Vaš.
Prema njegovim rečima, fluorescentne boje imaju samo pet nijansi, pa su ih pojedini umetnici mešali sa osnovnim bojama i na taj način eksperimentisali i izrađivali razne kolaže.
„Umetniku je svaki momenat izložbe od vitalnog značaja, a umetničko delo je svakako za izlaganje, jer bez toga nemamo nikakvu komunikaciju sa publikom“, kaže Vaš.
Dodaje, ukoliko neko želi da kupi pojedine radove, uz dogovor sa predstavnicima organizacije, moguće je dogovoriti se i za cenu. Svi radovi su dostupni na fejsbuk stranici Domboš vizual-a.
U okviru programa održana je promocija časopisa HÍD na mađarskom jeziku; koncert etno muzike održali su muzičari Bakos Árpád & Miroslav Jovančić; otvarena je izložba „Dombos Visual“, dok je predavanje održala i prof dr Viktorija Aladžić na temu „Fenomen Subotice – arhitektura i urbanizam“. Autorka predavanja je arhitektica, istraživačica i aktivistkinja u oblasti očuvanja i razvoja arhitektonskog i urbanog nasleđa, vanredna profesorka na Građevinskom fakultetu u Subotici. Veče je završeno „Gordanov Blues Ghetto“ koncertom.
Umetnički program „Urban Piknik“ u Hajdukovu nastao je u organizaciji restorana 1880 Natural wine & food i Klein House-a.
Izvor: Slobodna reč
2 Komentara na
“„Urban piknik“ u Hajdukovu: Spoj kulture, domaće hrane, vina i muzike – u prirodi”
Gospodin Djulai (Gyulai ) ne cita novine pre par dana je objavljeno u nekim novinama — ko ce pamtiti koje novine sta pisu da u nasoj Subotici skoro svake nedelje ima neki kulturni program izvodjen je neki umetnicki delo, A Vi pisite ljudi nemaju ni kreativnost ni ideju na koji nacin bi trebalo organizovati kulturni dogadjaj. propadano kulturoloski i moralno, tacno je da propadamo. tacno je da propadamo ali sva sreca imamo mi bistre — jako pametne koji da bi ulagivali vlastima i prosli i sadasnjima daju nam o svemu vrlo lepe radove, neki tvrde pored ostalog da zato je dobio VMSZ toliko glasova jer preko Prosperitasa ne pisu ali se moze zakljuciti da tako kupuju glasove — korumpira madjare ne zato sto su glasaci bili ne zadovoljni sa bivsem rukovodstvom koji prema njima zasluzuju svaku pohfalu. Jos jedan mislim vrlo pametan dogradjuje da zakonom treba Orbanov pomoc regulisati da to dobiju i drugi zna se koji ne samo madjari, iz ovog jasno treba zakljuciti da Srbija koliki pomoc daje na Kosmetu Srbima toliki bi trebalo da dobiju i Ostali stanovnici Kosova i naravno koliko trosimo na manastire tamo toliko treba da ulazemo i na rekonstrukciju dzamija i ovo je savrssen predlog predlagaca. Vidite g. Djulai sta sve okruzuje stanovnike ovog kulturnog selendra. Kazu imamo mi pozoriste samo ne pokazuju gde je to pozoriste koji se vec gradi i gradi ali uvek – nikad nema sredstava da se vec jednom izgradi u stvarnosti ne kao Y krak jos i danas bez nadvoznjaka kao Subotica bez pozorista— nekada davno bila su leteca pozorista sa kolima isli od sela do sela od skole do skole i glumci uvek bili gladni, cesto i smrznuti. g. Djulai imajte Vi uvek snagu i Vasim radom dajte zivot u telo ljudima od betona -nekima ova paralela smeta istinu niko ne voli imajte uvek na umu da i Petefi ( Petőfi ) veliki pisac bio u svom zivotu i lutajuci glumac ( Megyeri ) ima li ko ovo ime ne poznaje pita On u svojoj jednoj pesmi. Zelim Vama puno izdrzljivosti, snagu u buducem radu, ne mojte uzeti u obzir reci oni koji to inace i ne zasluzuju. moze takav dogadjaj organizovati i vise puta godisnje
Ljudi su beton.
To je izjavio civilni aktivista.
Isuse i Marijo!
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.