Vlada Srbije i lokalna samouprava Subotice različito tumače isti zakon o proglašenju suše kao elementarne nepogode i „kupuju“ vreme kako ne bi obeštetili poljoprivredne proizvođače koji su pretrpeli štetu zbog smanjenih prinosa i do 60 odsto, rekao je danas član udruženja poljoprivrednika tog područja Marinko Kujundžić.
On je rekao da se Grad Subotica poziva na Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode koji u članu 5 predviđa da Vlada može da proglasi elementarnu nepogodu ako je veća od 10 odsto budžeta lokalne samouprave, a u posebnim slučajevima i ako je manja od tog iznosa.
„Postoje dva različita tumačenja istog zakona, Gradska uprava Subotice tvrdi da Ministarstvo za javna ulaganja, umesto nekadašnje kancelarije, treba da predloži Vladi Srbije proglašenje elementarne nepogode, a Vlada proglašava sušu i Grad formira komisiju za procenu štete“, rekao je Kujundžić.
Opet, po tumačenju Ministarstva poljoprivrede prvo Grad Subotica formira komisiju za procenu štete, prosleđuje Kancelariji za javna ulaganja i ona predlaže Vladi proglašenje elementarne nepogode.
„Šalju nas od vrata do vrata, ne vide kolika je šteta i da poljoprivrednici nemaju novac za zasnivanje nove proizvodnje“, rekao je Kujundžić.
On je kazao da je isti problem bio i 2022. godine i nije nađeno rešenje, pa se i sada na isti način želi, slučajno ili namerno, „kupiti“ vreme da se zaboravi priča o suši.
Naveo je da suša u poslednjih 100 godina nije proglašena za elementarnu nepogodu, iako je svima poznato da je bila 2003, 2007, 2012, 2022, 2024. godine.
Kujundžić je rekao da se pita ko treba da poveže Ministarstvo poljoprivrede, lokalnu samoupravu, Ministarstvo za javna ulaganja i Republički hidrometeorološki zavod da bi usaglasili način proglašenja suše kao ementarne nepogode.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.