U toku je javna rasprava na Nacrt Akcionog plana razvoja organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Vojvodina

U toku je javna rasprava na Nacrt Akcionog plana razvoja organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Vojvodina za period od 2020. do 2025. godine, u čiju izradu su bili uključeni stručnjaci subotičkog Udruženja TERRA’S i Otvorenog univerziteta Subotica, obaveštavaju javnost iz ovih organizacija,

Nacrt Akcionog plana je dostupan na internet stranici Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je nosilac ovog projekta podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a zainteresovani primedbe i predloge mogu proslediti na e.mail akcioniplan@polj.edu.rs. 

Akcioni plan je strateški dokument kojim se sagledava trenutno stanje na osnovu kog se dalje formiraju ciljevi i mere za njihovu primenu u narednih pet godina.

Otvoreni univerzitet Subotica je do sada uradio anketno istraživanje organskih proizvođača u Vojvodini koji se, sledi iz rezultata istraživanja, suočavaju sa velikim izazovima, ali je većina odlučna da ostane u ovom poslu. Dokaz tome je podatak da skoro 90% njih smatra da Vojvodina ima perspektivu za razvoj ovog vida proizvodnje, s obzirom na tradiciju u poljoprivredi, vredne ljude i uslovе za agro-eko-etno turizam.

Međutim, treba im podrška države sa sva tri nivoa, pa su neki od predloga da se formira zadruga i centralno otkupno mesto za celu Vojvodinu i tako im se pomogne u plasmanu robe. Imaju različite ideje, a jedna od njih je uvođenje sistema vaučera za prodaju na farmama i jaka marketing kampanja, posebno u promociji organskog znaka.

U početnoj fazi, kada se prelazi na organsku poljoprivredu, anketirani su istakli da je, pak, najvažnija edukacija i savetodavstvo u čemu im najviše pomožu udruženja, ali i ostale ustanove koje se bave neformalnim obrazovanjem poput Otvorenog univerziteta Subotica, i poljoprivredne stručne službe. Zato su ovim planom dati predlozi za jačanje i održivost civilnog sektora i savetodavnih službi, bilo privatnih ili državnih.

Civilni sektor je, konstatuje se dalje, odigrao najznačajniju ulogu u razvoju ove privredne grane. Rezultat dvodecenijskog velikog angažovanja svih, posebno udruženja u periodu od 2000. godine kada je usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji, je sledeći: nešto više od 500 sertifikovanih operatera (odnosno oko 6.300 sa kooperantima koji su u sitemu grupne sertifikacije) od kojih je oko stotinu iz Vojvodine i 0,60% površina pod organskom proizvodnjom u odnosu na celokupno korišćeno poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača i uticala na vidljiv razvoj organske proizvodnje ne samo u Vojvodini, već i u Srbiji. S tim u vezi se očekuje nastavak njihove aktivne uloge i u implementaciji ovog akcionog plana, zaključuju iz Otvorenog univerziteta Subotica na kraju.