U Subotici prekomerno zagađen vazduh: „Ljudi lože sve, od plastike do guma – to je neverovatan smrad“ (VIDEO)

Čovek ne može bez vazduha. Bez njega umire. Osim ako ste u Subotici koja se sa nizom drugih gradova u Vojvodini i Srbiji ubraja u kategoriju prekomerno zagađenih. Procenjuje se da ovde sedam od sto Subotičana preuranjeno umru od zagađenog vazduha. Za šta su krivi i građani, jer lože sve i svašta kako bi prošli što jeftinije u grejnoj sezoni. Ali ne i odgovorni, jer zakoni fizička lica ne prepoznaju kao zagađivače.

Lokalni aj-tijevci su se organizovali i kupili merače kako bi skrenuli pažnju na ove trendove, ali i na to kada se od oktobra do aprila može izaći na trening ili u šetnju. Dok lokalna samouprava za energetsku efikasnost izdvaja tek 0,2 odsto svog budžeta. Iako interesa ima, pošto je poslednji konkurs zatvoren gotovo pre nego što je i otvoren. Isto je i sa prozorima kada poželite da provetrite. Otvorite, udahnete. Zatvorite. Jer od lošeg vazduha – ne možete pobeći.

„Subotičani u periodu loženja, od druge polovine oktobra pa do polovine aprila naredne godine udišu zagađen, a povremeno i jako zagađen vazduh, dok u proleće i leto najčešće udišu vazduh odličnog i dobrog kvaliteta“, izjavila je za VOICE Mirjana Bonić, magistarka hemijskih nauka iz laboratorije za ispitivanje kvaliteta vazduha i buke Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Prema njenim rečima, vazduh je u Subotici godinama unazad svrstan u treću kategoriju, a to je prekomerno zagađen vazduh. Osnovni uzrok zagađenja u urbanim sredinama je saobraćaj tokom cele godine, a tokom zime zagađenju najviše doprinose individualna ložišta u domaćinstvima.

„Zimi se situacija komplikuje ne samo zbog aktivnosti oko grejanja, loženja fosilnih goriva: drva i uglja, već su i meteorološki uslovi takvi da se zbog temperaturne inverzije zagađujuće materije akumuliraju u prizemnim slojevima atmosfere. Tome doprinose emisije suspendovanih čestica prvenstveno PM 2,5 a potom i PM 10 čestica iz sagorevanja fosilnih goriva i drva u domaćinstvima“, navela je Bonić.

Rezultati pokazuju, dodala je, da većina ispitanika koristi drvo ili ugalj za grejanje, što dovodi do ispuštanja velike količine štetnih gasova u atmosferu, a još jedan razlog povećanja zagađenja je i rapidno povećanje broja vozila.

Ona je ocenila da su trenutno rezultati bolji nego u isto vreme prošle godine, a razlog za to je jer su kasnije usledili hladniji dani.

„Rezultati u proteklih 10 meseci ove godine u odnosu na 10 meseci prošle godine pokazuju da je prosek zagađenja ove godine nešto niži. Ali ne znamo još kako će biti u narednim mesecima a godina se još nije završila, da bismo videli kakav doprinos će biti tih individualnih ložišta“, poručila je Bonić.

Prema podacima Službe za zaštitu životne sredine Grada Subotice, na osnovu poslednjeg popisa od 16. novembra, u Subotici ima 12.000 individualnih ložišta na drva, što predstavlja značajan izvor zagađenja vazduha tokom zimskog perioda.

U pogledu uticaja na zdravlje najveću opasnost, kako je navela, predstavljaju čestice manje od 2,5 mikrometra jer se one najduže zadržavaju u vazduhu i najdublje prodiru u disajne organe.

„Zbog sastava suspendovanih čestica, dugotrajna izloženost organizma njihovom dejstvu može dovesti do nastanka hroničnih respiratornih oboljenja, kardio i cerebro-vaskularnih poremećaja zdravlja. To je fina prašina koju ne vidimo ali udišemo, a one se prilikom udisanja ne filtriraju u nosu i ne zadržavaju ni i grlu, nego ulaze u bronhije i pluća, dok sitnije čestice mogu dospeti i do krvotoka i ciljnih organa“, upozorila je Bonić.

Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, ispitivanje kvaliteta vazduha obavlja se praćenjem koncentracije zagađujućih materija i teških metala u vazduhu kao što su: azotni oksidi, sumpor dioksid, prizemni ozon, čađ, ugljen monoksid, lako isparljiva organska jedinjenja, olovo, arsen, nikl, i drugi.

Koncentracije suspendovanih čestica frakcija PM10 i PM2.5, u urbanoj sredini u Subotici se prate na dva merna mesta: u dvorištu Osnovne škole „Sonja Marinković“ i na centralnoj gradskoj raskrsnici, na uglu ulica Maksima Gorkog i Trga Lazara Nešića, koja se mogu pratiti i putem sajta Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Merenja se obavljaju 336 dana u toku godine.

Šta sve lože Subotičani?

Subotičanin Ljubo Zajović čija se kuća nalazi u blizini merne jedinice ZZJZ Subotica, kod Osnovne škole „Sonja Marinković“ rekao je za VOICE da je do sada ložio drva i na taj način se grejao tokom zime, a nedavno je ugradio inverter klimu kako bi uticao na očuvanje životne sredine.

On je sa pojedinim komšijama, kako je naveo, razgovarao o tome kako da stanu na put nesavesnim komšijama čije kuće se nalaze u blizini škole a koji lože ugalj veoma lošeg kvaliteta, dok ima i onih koji su ponekada založili i plastične boce i traktorske gume.

„Jedan od komšija je uterivao u dvorište traktorske gume i na to ložio ranije. Drugi je ložio neki najgori ugalj (lignit). Ja takav smrad ne mogu da opišem, to je neverovatan smrad. A komšija čija kuća se nalazi pored osnovne škole ložio je i plastične boce. To je užas jedan, vidi se onaj otrovni žućkasti dim koji je zagadio čitavu okolinu“, istakao je Zajović.

Smatra da to ljudi rade jer im je tako jeftinije.

„Ne plaćaju za to, nabave gume sa otpada, sakupe plastiku, zagađuju sebe i druge, a vi onda prošetajte ili izbacite veš da se suši“, poručio je Zajović.

Građani mogu pratiti kvalitet vazduha u realnom vremenu

Kvalitet vazduha u Subotici građani mogu da prate i u realnom vremenu preko aplikacije „Xeco“ i sajta „Air visual“. Inicijativu je pokrenula organizacije „IT Subotica 2030“ koja je u novembru na teritoriji Subotice postavila 20 građanskih merača od kojih se tri nalaze i na Paliću. Kako je najavljeno, u planu je i kreiranje veb sajta koji će biti znatno pregledniji i gde će svi zainteresovani moći da prate kakav vazduh udišemo.

Izvršni direktor organizacije IT Subotica 2030 Petar Stakić rekao je za VOICE da je ovo prvi primer u Srbiji gde se privatni sektor organizovao i postavio takve uređaje, da bi Subotičani znali kada je vazduh dobar a kada je zagađen, i da u skladu sa tim organizuju svoje planove, šetnje i treninge.

U poslednjih nedelju dana podaci na ovim stanicama pokazuju da je zbog početka grejne sezone u Subotici vazduh lošijeg kvaliteta. Zagađujuće čestice PM 2,5 i PM 10 vrlo često prelaze dozvoljene vrednosti.

„Palić ima nešto bolji vazduh, ali ni on nije pošteđen u pojedinim momentima. Preko dana je inače kvalitet vazduha bolji u celom gradu u odnosu na večernje časove. I pored svega, Subotica spada u red gradova sa boljim vazduhom“, istakao je Stakić.

Potvrdu ovih reči daju podaci sa mernih stanica. Stanice u gusto naseljenim delovima grada, na Somborskom putu, gde je mahom zastupljeno individualno stanovanje u kućama, ili ulica Lole Vol, pokazuju prekoračenje vrednosti PM 10 i PM 2,5 gotovo svaki drugi posmatrani dan, a te čestice su znale biti zastupljene i u duplo većim količinama u odnosu na dozvoljeno.

Stakić je najavio da je u budućnosti u planu postavljanje građanskih merača i u Bačkoj Topoli i u Malom Iđošu, gde nema zvaničnih merenja, uprkos postojanju velikog broja individualnih ložišta.

Individualno merenje kvaliteta vazduha obavljalo je i subotičko Udruženje građana KORS čija merenja su pokazala da je u proseku vazduh u Subotici srednje zagađen, a da je početkom ali i krajem novembra, u pojedinim danima, kada je temperatura vazduha bila čak i 16 stepeni, vazduh bio prekomerno zagađen, rekao je za VOICE predsednik ove organizacije Zvezdan Kalmar.

Sredstva koja Grad dodeljuje po osnovu konkursa za povećanje energetske efikasnosti stanova i kuća, za sada nisu dovoljna da pokriju sve potrebe koje građani imaju, kao ni za prelazak na ekološki isplativija goriva, kao što je gas. Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava krajnjim korisnicima za energetsku sanaciju porodičnih kuća i stanova je početkom novembra dva dana nakon otvaranja odmah i zatvoren zbog, kako je navela tada komisija, velike zainteresovanosti građana. Grad i Ministarstvo rudarstva i energetike su za ove namene obezbedili oko 25 miliona dinara.

Podizanje svesti građana o prelasku na alternativne načine grejanja

Na osnovu Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, spaljivanje otpada je zabranjeno, međutim kaznene odredbe za fizička lica nisu predviđene, izjavio je za VOICE Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Sekretarijatu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Grada Subotice.

„Tako, postojeći pravni okvir ne prepoznaje fizička lica kao zagađivače vazduha i većim delom je usmeren na kontrolu industrijskih izvora, čime su nadležnim organima, a pre svega inspektorima, ’vezane ruke’“, kazao je.

On je naveo da građani svašta lože kako bi se zagrejali i da je izbor veoma šarolik – plastika, guma, tekstil, stari nameštaj, drvo tretirano različitim lakovima i premazima, ambalaža u kojoj su čuvane opasne supstance.

„Veoma je bitno da građani znaju da je spaljivanje otpada u kućnim uslovima izuzetno opasno po zdravlje i životnu sredinu, jer se kao produkti sagorevanja oslobađaju različite otrovne i kancerogene supstance, kojima su izloženi i sami ukućani i ljudi u njihovoj okolini, a zbog širenja zagađenja putem vazduha, negativne posledice se mogu osetiti u mnogo širem području. Na primer, prilikom sagorevanja vlažnog drveta oslobađa se tri do četiri puta više zagađujućih materija, nego kada je drvo dobro prosušeno“, upozorio je Reh.

On je istakao da je zbog toga neophodno raditi na jačanju svesti o uticaju individualnih ložišta na kvalitet vazduha, da se građani informišu o primerima dobre prakse kojima je moguće umanjiti zagađenje, a u međuvremenu kontinuirano raditi na uspostavljanju finansijskih mehanizama za energetsku sanaciju individualnih domaćinstava i prelazak na manje štetne vidove grejanja.

Na pitanje šta predviđa Program zaštite vazduha do 2030. godine koji je usvojila Vlada Srbije, Reh navodi da je veoma važno što je strateški prepoznato da je u zaštitu vazduha u Srbiji potrebno uložiti veoma značajna sredstva, što će dugoročno doneti najviše dobrobiti u pogledu zdravlja ljudi i zaštite životne sredine.

„Pored toga što moramo da sprovedemo sve direktive Evropske unije kada su u pitanju industrijski standardi, potrebno je da se za određene kategorije izvora emisija sprovedu još strože granične vrednosti, kao i da se uvedu finansijske i fiskalne mere za zamenu putničkih vozila, zamenu grejnih tela na drva i ugalj u domaćinstvima i na sve to primene dodatne konkretne lokalne mere, kao što su podsticaji, zabrane i ograničenja kako bi se postigli ciljevi dostizanja graničnih vrednosti suspendovanih čestica i drugih zagađujućih materija u vazduhu“, objasnio je.

Dodao je da Subotica kontinuriano sprovodi mere koje su u njenoj nadležnosti, a vezane su za poboljšanje kvaliteta vazduha – energetska sanacija i korišćenje obnovljivih izvora energije u javnim objektima, izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz centra grada, izgradnjom obilaznice, kao i poboljšanje saobraćajne infrasturkture rekonstrukcijom i izgradnjom biciklističkih staza.

„Očekujemo da će u narednom periodu primene biti detaljnije razrađeni finansijski mehanizmi koji će omogućiti da se na lokalu u ove mere ulože značajnija sredstva“, poručio je Reh. 

Dr Berenji: U Subotici oko 7 odsto preuranjenih smrti zbog zagađenja vazduha

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Suboticadr Karolina Berenji upozorila je da se na teritoriji grada Subotice smatra da oko 7 odsto preuranjenih smrti dolazi usled povećane koncentracije PM 2,5 čestica, na osnovu analiza koje su rađene za 2022. godinu.

„PM 2,5 čestice najčešće dovode do moždanog udara, do porasta kardiovaskularnih bolesti pa i do infarkta, hroničnih respiratornih bolesti, ne samo astme, nego svih respiratornih bolesti, i kod dece i kod odraslih. Smatra se da oko trećina ukupnih malignih bolesti pluća potiču usled ovih čestica i svega onoga što se nalepi na njih“, istakla je Berenji za VOICE.

Zbog zagađenja vazduha oko 12.000 prevremenih smrti godišnje

Krajem prošle godine Vlada Srbije je usvojila prvi strateški dokument – Program zaštite vazduha do 2030. godine sa Akcionim planom, a za njegovu primenu potrebno biće potrebno izdvojiti 2,6 milijardi evra.

„Poznato je da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktor rizika za ljudsko zdravlje a posledica je oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji“, navodi se u dokumentu Vlade i dodaje da, ako se ostvare mere predviđene ovim Programom, broj ovih slučajeva će se smanjiti na oko 7.400.

Prema rečima dr Karoline Berenji, benzo(a)piren kog ima u saobraćaju, a koji se u vazduhu povećava zbog grejanja u domaćinstvima gde je kao glavni izvor ugalj slabijeg kvaliteta ili drvo, dokazani je kancerogen grupe 1 koji se ubraja u najjače kancerogene, a prema istraživanjima može da utiče i na plod majke.

„Dokazano je da trudnice koje su izložene zagađenom vazduhu mogu da rađaju decu niže porođajne mase, i kognitivni potencijal dece se smanjuje ako žive u predelima sa zagađenim vazduhom“, navela je dr Berenji.

Ocenila je da kod građana postoji problem ekološke nepismenosti gde se loži sve što gori, ne razmišljajući o štetnim posledicama.

„Od svega možete da se pobegnete, ali od vazduha ne možete“, poručila je dr Berenji.