U Srbiji krijumčari uzimaju 1.000 do 6.000 evra po migrantu

U poslednje tri godine, među krijumčarima migranata, najviše je državljana Srbije koji su osuđivani za nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici i u Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti, mestima na samom severu Vojvodine, gde su poslednjih dana učestale policijske akcije protiv migranata.

Ljudi u pokretu, koji beže od rata i siromaštva preko Srbije u pokušaju da se domognu država Evropske unije, postali su meta policije na severu Srbije.

U grupnim akcijama policija je u punoj opremi prethodnih nekoliko dana na stotine migranata prebacivala sa pograničnih područja u prihvatne centre.

Najveća do sada organizovana je 25. novembra kada je policija zbog prijava o pucnjavama više od 800 ljudi prebacila u državne kampove. Tada je, kako je saopšteno, privedeno više osoba za koje policija sumnja da imaju veze sa pucnjavom, ali i krijumčarenjem migranata.

Od tada akcije bezbednosnih snaga su svakodnevne, a poslednja se dogodila 1. decembra, kada je policija zajedno sa žandarmerijom, rasformirala kampove, koji su ljudi u pokretu napravili, a njih prebacila u državne centre.

U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije od tog dana navodi se i da je u Novom Sadu u Vojvodini uhapšeno osam pripadnika organizovane kriminalne grupe koji se sumnjiče da su od februara do septembra ove godine organizovali nedozvolјen tranzit za 138 migranata preko Srbije, kao i nedozvolјen prelaz granice sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom i dalјi transport do drugih zemalјa Evropske unije.

Kako se navodi, za to su naplaćivali od 1.000 do 6.000 evra po migrantu.

Zakon i kazne

Krivični zakon u Srbiji predviđa kaznu do jedne godine zatvora za one koji bez dozvole pokušaju da pređu granicu, dok je za krijumčare predviđena kazna od šest meseci do pet godina. Kazne su oštrije ukoliko su izvršioci članovi organizovanih kriminalnih grupa.

Prema informacijama iz Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, gradu na samoj granici sa Mađarskom, u periodu od 1. januara 2020. godine do 30. novembra 2022. godine, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, izrečene su ukupno 24 presude.

Od toga u tri presude je izrečena uslovna osuda dok su ostalim presudama izvršiocima krivičnog dela izrečene kazne zatvora.

“Od ukupnog broja presuda, 13 presuda je izrečeno protiv državljana Srbije, a osam presuda protiv stranih državljana (Po tri iz Sirije i Turske i po jedan iz Iraka i Italije)”, navelo je tužilaštvo u pisanom odgovoru za RSE.

U istom vremenskom periodu, zbog ostalih krivičnih dela, izrečeno je ukupno 87 presuda migrantima, od toga je u osam presuda izrečena uslovna osuda, u sedam presuda novčana kazna, dok je u 72 presude izvršiocima krivičnog dela izrečena kazna zatvora. Tužilaštvo nije preciziralo na koja dela se presude odnose.

U Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti, takođe na granici sa Mađarskom, navode za RSE da je u toku 2020. godine izrečeno ukupno pet pravosnažnih presuda za krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, u 2021. godini šest takvih pravosnažnih presuda, a u toku 2022. godine sedam pravosnažnih presuda.

“Nijedna presuda se ne odnosi na migrante kao krijumčare ljudi. Osuđena lica su državljani Srbije, osim u dva slučaja u kojima je osuđen jedan državljanin Severne Makedonije i jedan državljanin Bugarske”, navode u ovom tužilaštvu za RSE.

Što se tiče migranata kao učinilaca krivičnih dela, u toku 2021. godine dva migranta su pravosnažno osuđena zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

U toku 2022. godine dva migranta su bila pravosnažno osuđena zbog krivičnog dela teške krađe, a jedan migrant je bio osuđen zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

“Svi migranti su bili osuđeni na kazne zatvora”, naveli su u Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti.

U odgovoru se dodaje i da je u u toku 2022. godine pokrenut i krivični postupak protiv jednog državljanina Gruzije zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, kao i još jedan krivični postupak protiv jednog migranta zbog krivičnog dela teške krađe.

“Oba ova krivična postupka su u toku i nisu pravosnažno okončana, ističu u Osnovnom javnom tužilaštvu u Senti.

Strani državljani kazne zatvora, prema njihovom saznanju, služe u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, dok je subotičko javno tužilaštvo navelo da ne raspolažu podacima gde osuđena lica izdržavaju izrečene kazne zatvora.

Paunović: Krijumčarske grupe funkcionišu pod zaštitom pojedinaca iz MUP-a Srbije

Gordan Paunović iz nevladinog Info Parka iz Beograda, organizacije koja pomaže migrantima ili izbeglicama koji su došli u Srbiju, kaže za Radio Slobodna Evropa da je za situaciju sa krijumčarima odgovoran MUP (Ministarstvo unutrašnjih poslova).

“Krijumčari i krijumčarske grupe prethodnih sedam godina su funkcionisale i dalje funkcionišu pod zaštitom pojedinaca iz MUP-a Srbije”, rekao je Paunović.

On navodi i da su aktivisti Info parka upravo u Horgošu i pograničnim gradovima, mestima sa kojih je policija u prethodnih nekoliko dana sklanjala ljude u pokretu, imali kontakte sa krijumčarima “koji su nam na pitanje ‘da li imaju problema sa policijom’, rekli da imaju ‘jedino kada ne izlazi dovoljno veliki broj migranata iz Srbije, kada ne prebacuju dovoljno ljudi u Mađarsku. Oni dođu i izviču se na njih i kažu da teraju više ljudi iz Srbije'”.

Prema rečima Paunovića, “kriminal je u osnovi tog sistema”.

“Država je omogućila kriminalno delovanje tih krijumčarskih grupa na svojoj teritoriji. Zašto policija ne kontroliše svoju teritoriju? Stalno se povećavao broj ljudi i niko nije reagovao. Ponekada ih obiđe policija da vidi šta se dešava i nije bilo nikakvih akcija”, smatra.

Kako ističe, u pitanju je veliki novac.

“Najveći biznis se tu dešava u krugu između krijumčara i onih koji obezbeđuju da oni rade nesmetano na graničnoj teritoriji, oni koji im pružaju zaštitu. To je ogroman novac”, upozorava Paunović.

On smatra da je ovo početak operacionalizacije dogovora koji je Srbija nedavno napravila sa Evropskom unijom, a ugovor je potpisan na iznos od 57 miliona evra.

Vlasti Srbije, Mađarske i Austrije potpisale su 16. novembra memorandum o razumevanju o jačanju saradnje na planu migracija i zaštite granica.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada izjavio da je plan da se migranti vraćaju iz Srbije u zemlju porekla i da će zajedno sa partnerima podeliti troškove vraćanja migranata koji, prema njegovim rečima, nisu mali.

Gordan Paunović ocenjuje da Evropa po svaku cenu želi da zaustavi priliv migranata i da je sada i Srbija počela da preduzima mere.

Ocenjuje i da suštinski ovakve promene ne mogu ništa da promene i da Srbija, ukoliko želi da prekine ovako veliki priliv ljudi, treba da promeni svoj odnos prema migracijama.

“Srbija treba da postane zemlja finalne destinacije za ove ljude, a ne samo zemlja tranzita. Mi moramo znatno da relaksiramo svoj azilni sistem”, kaže.

Prema podacima iz izveštaja “Pravo na azil u Republici Srbiji 2020”, koji je 2021. predstavio nevladin Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP), u Srbiji je godinu ranije 2.830 osoba izrazilo nameru da traži azil, ali je samo njih 144 to i učinilo – od kojih je 29 lica dobilo azil.

U poslednjih 12 godina otkako je uspostavljena Kancelarija za azil, samo su 194 osobe dobile azil u Srbiji, podaci su iz istog izveštaja.

Paunović dodaje i da Srbija mora da pruži neke mogućnosti ljudima da ostanu.

Subotica: I dalje na stotine ljudi boravi na otvorenom

Tibor Varga iz Istočnoevropske misije iz Subotice, koji godinama pomaže migrantima, kaže za RSE da van sistema boravi na stotine ljudi, na raznim mestima.

“Zahladnelo je, drugačije je nego tokom leta, potrebe ljudi koji borave na otvorenom su veće. Trebaju često odeću ili nemaju cipele, i hrane. Ako je neko u potrebi ili u nekoj kritičnoj situaciji, nastojimo da pomažemo”, navodi on za RSE.

Varga smatra da će se deo ljudi koje policija vrati u Preševo ili u neke druge kampove, opet vratiti u Suboticu.

“Većina njih ne želi u prihvatne centre i nastoje što pre da se upute prema granici da pokušaju da pređu u Evropsku uniju. Moja meta su ljudi koji su jako u potrebi, da im pomognemo kako god možemo”, objašnjava.

Na pitanje, da li često viđa iste ljude ili neki od njih uspevaju da pređu granicu sa Mađarskom, Varga kaže da je najviše onih koje neće više nikada videti, ali da se nađu i oni koji su se vratili jer nisu uspeli da pređu granicu, ali da su to ređe situacije.

Lacko: Pojačano je prisustvo policije

U međuvremenu, na severu Srbije pojačano je prisustvo policije, što je za RSE potvrdio i predsednik Skupštine opštine Kanjiža, u čijoj nadležnosti je Senta, Robert Lacko.

On je naveo da se građani tog mesta zbog toga osećaju, kako je rekao, sigurnije.

Prema rečima načelnika Severnobačkog okruga, Bojana Šoralova, u Prihvatnom centru u Subotici trenutno ima između 190 i 220 ljudi, što je upola manje u odnosu na situaciju pre manje od mesec dana.

Prema Šoralovim rečima, prebacivanje grupe ljudi iz Subotice u druge centre nazivaju “humanim preseljenjem”, zato što ne žele da dozvole da bilo ko boravi na ulici.

“U narednom periodu će se sprovoditi akcije policije i žandarmerije u cilju sprečavanja podizanja ilegalnih kampova i prebacivanja ljudi u centre. Već smo radili na suzbijanju takvih kampova, ali ima ih još, i u narednom periodu ćemo dislocirati lica koja kod sebe nemaju dokumenta, a kampove sklanjati na Gradsku deponiju”, najavio je on.

Ocenjuje da će se uvođenjem programa readmisije, odnosno vraćanja migranata u zemlje iz kojih su došli, situacija poboljšati.

“Mislimo na one migrante koji nemaju šansu da dobiju azil u našoj zemlji, čime će se nadam se do kraja godine prepoloviti broj ljudi koji je sada u našem gradu”, smatra Šoralov.

Policija u Srbiji bila je ranije kritikovana od dela javnosti i aktivista za ljudska prava zbog svog odnosa prema migrantima.

Aktivisti su najbrojnije reagovali kada je 18. jula ministarstvo objavilo fotografije i snimke na kojima se vidi grupa ljudi u pokretu na severu zemlje sa rukama na potiljku i ministar unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina kako daje izjavu.