Palić, foto: NJ/Magločistač
U narednom periodu, u planu je kompletna rekonstrukcija objekta Vodotoranj koji se nalazi u Parku heroja na Paliću, kao i drvenog paviljona koji se nalazi uz Vodotoranj. Objekat će se izgledom vratiti u prvobitno stanje, a u planu je da toranj ovog objekta postane vidikovac i da se koristi u turističke svrhe.
Kako se navodi u dokumentaciji raspisane javne nabavke, prethodno je potrebna izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju ovog objekta.
Vodotoranj se nalazi u sklopu zaštićenog jezgra Palića i predstavlja jedan od njegovih simbola. Proglašen je za kulturno dobro 1983. godine.
S obzirom na dotrajalost krova, na osnovu projektnog zadatka u planu je popravka drvene krovne konstrukcije, svi delovi oštećeni vlagom biće zamenjeni istim materijalom istih dimenzija kao original, a biće obavljena i konstrukcija nosača dekorativnog završnog ukrasa od kovanog gvožđa-šiljka.
Zbog sigurnosti objekta, drvene stepenice će biti zamenjene metalnim sa drvenom oblogom, biće zamenjeni oštećeni oluci, sanirani stubovi, prozori, dekorativni elementi, klupe u paviljonu, a u planu je i sprečavanje mogućnost ulaska golubova u objekat.
Projektom je potrebno predvideti i konzervatorsko-restauratorske radove na fasadi objekta jer je on „vrlo trošnog izgleda u donjoj zoni gde je primetno razorno dejstvo kapilarnih voda iz tla, tako da je neophodno izvršiti sanaciju hidroizolacije objekta iznad zone temelja, a u cilju sprečavanja prodiranja kapilarnih voda“.
Radovi će biti obavljeni prema uslovima Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici.
Vodotoranj na Paliću je podignut 1912. godine prema projektu poznatih budimpeštanskih arhitekata Marcela Komora i Dežea Jakaba. Sačinjen je od dve arhitektonske celine – tornja i kružnog paviljona, čija je izvorna namena bila tramvajska čekaonica.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.