Analize Ekonomskog instituta pokazuju da je nepreduzimanjem adekvatnih mera u agraru izgubljeno 25 milijardi evra u prethodnih pet godina, rečeno je danas na otvaranju petog foruma “Hrana za Evropu” koji se održava u Subotici.
Kako je naveo direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović, tema ovogodišnjeg foruma jeste “Agroprivreda Srbije u predpristupnom periodu”, a organizatori su stava da se u proteklih pet godina malo toga postiglo u tom pogledu.
“Analize Ekonomskog instituta pokazuju da je nepreduzimanjem adekvatnih mera u agraru izgubljeno 25 milijardi evra u prethodnih pet godina”, rekao je Šagovnović i dodao da su prve dve teme foruma posvećene završetku privatizacije poljoprivrednih preduzeća, odnosno vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem.
Stranci bi u skorije vreme mogli da postanu vlasnici zemlje
On je naglasio da bi Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i stranci u skorije vreme mogli da postanu vlasnici zemlje.
Treća tema odnosi se na povećanje konkurentnosti malih gazdinstava, za koje Šagovnović smatra da imaju svoj prostor ukoliko se adekvatno definiše Strategija poljoprivrede.
Posebno je naglasio temu koja se odnosi na posledice ekspanzije trgovinskih lanaca u Srbiji.
“Došli smo u situaciju da su cene prehrambenih proizvoda na polici više nego u regionu, dok su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda značajno niže”, ukazao je on.
Otvaranju skupa nije prisustvovala ministarka poljoprivrede
Šagovnović se takođe osvrnuo na činjenicu da, iako je bila najavljena, otvaranju skupa nije prisustvovala ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.
Šagovnović je izrazio žaljenje zbog toga, naglasivši da su na forumu prisutna preduzeća koja čini 90 odsto prometa agroprivrede Srbije, u iznosu od 3,5 milijarde evra, što predstavlja 11 odsto BDP zemlje.
On je naveo da će zaključci foruma biti poslati Ministarstvu poljoprivrede.
Poseban panel posvećen je finansiranju poljoprivrede i onome što nude Evropski fondovi.
Ševarlić: Nijedan cent iz EU neće biti moguće da se povuče
Direktor Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić smatra da zbog politike štednje i time što nije odobreno otvaranje 103 radna mesta u Upravi za agrarna plaćanja, još uvek nema konkursa za raspodelu sredstvima IPARD u iznosu od 175 miliona evra dodeljenih Srbiji za period od 2014. do 2020. godine.
“Praktično ćemo i 2016. godinu utrošiti, a da nijedan cent iz predpristupnih fondova Evropske unije neće biti moguće da se povuče, jer do tada nećemo raspisati konkurse, nećemo moći da realizujemo projekte i da se steknu uslovi za povraćaj tih sredstava koja su na raspolaganju od Unije”, upozorio je Ševarlić.
Organizator dvodnevnog foruma je Ekonomski institut uz podršku Društva agrarnih ekonomista Srbije.
Saković: Obaraju se izvozni rekordi, ali problemi ostaju
predsednik Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković je izjavio da je ove godine oboren rekord sa tri miliona tona izvezenog kukuruza, da su oboreni rekordi i u izvozu soje i sojinog i suncokretovog ulja, ali da to ne znači da nema problema.
On je naveo da izvoznike koči način obračuna poreza na dodatu vrednost.
“Kod nas se porez naplaćuje kada se kupuje roba za izvoz, a vraća se izvoznicima 15 dana po ostvarenom izvozu. Međutim, kod žita se radi o terminskom trgovanju i kupovini robe nekoliko meseci unapred i taj način obračuna poreza smanjuje naš izvoz za negde oko 20 odsto”, tvrdi Saković.
Srbiji više deklarativno nego stvarno stalo do izvoza
On smatra da je Srbiji “više deklarativno nego stvarno stalo do izvoza”, ilustrujući to uvođenjem raznih taksi i nameta na izvoz robe domaćeg porekla, što poskupljuje izvoz i čini izvoznike manje konkurentnim na međunarodnom tržištu.
Saković dodaje da je domaćim izvoznicima zatvoreno veliko kinesko tržište zbog neusaglašenosti fitosanitarnih uverenja između dve zemlje, kao i tržište Egipta za izvoz pšenice, zbog toga što ta zemlja Srbiju nije nikada, nakon raspada Jugoslavije, stavila na spisak uvoznika.
Ozbiljna ograničenja predstavlja i neregulisan tok Dunava.
“Mi Dunavom izvozimo oko 80 odsto ukupnih količina naše robe, a imamo problem sa plovnim putem, zimi je to led, a leti nizak vodostaj”, rekao je on.
Zbog toga je, kako je naveo Saković, potrebno pronaći nove pravce izvoza, ocenivši da je “usko grlo” železnica, te da bi trebalo nešto uraditi da se taj deo popravi.
Pšenicu i dalje skladištimo bez razdvajanja po kvalitetu
Saković tvrdi da su skromniji rezultati u izvozu pšenice u odnosu na izvoz kukuruza posledica toga što je Srbija jedna od poslednjih zemalja koja pšenicu skladišti bez razdvajanja po kvalitetnim grupama.
To, po njegovim rečima, izvoznike puno košta, jer pšenicu prodaju jeftijine od konkurencije ili je ne mogu plasirati na pojedina tržišta.
Saković je takođe ukazao na još jedno ograničenje koje nastaje zbog razlike u visini domaće i izvozne cene.
On je rekao da je trenutna cena na domaćem tržištu veća od izvozne, tako da milion i 200.000 tona pšenice ne može da bude plasirano u izvoz.
“Taj izvoz je samo skoncentrisan na zemlje okruženja, gde ne možemo da plasiramo više od 400.000 tona. Postavlja se pitanje šta sa onih 800.000 tona ukoliko ne dođe do izjednačavanja izvozne i domaće cene”, upitao je Saković.
Izvor: Tanjug
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.