Tribina o posledicama tzv. zelenog kapitalizma na zemlje u razvoju danas u Art bioskopu “Aleksandar Lifka”

U sklopu pratećih programa “Ekoslavije”, festivala ekologije i antifašizma, danas će u Art bioskopu “Aleksandar Lifka”, s početkom u 16.30 časova, biti održana tribina pod nazivom “Posledice zelenog kapitalizma po globalni jug (zemlje u razvoju)”.

Na tribini će učestvovati Luka Rubinjoni, biolog i istraživač saradnik Inovacionog centra Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, Maria Alimpić, ekološka aktivistkinja udruženja “Zaštitimo Jadar i Rađevinu” iz Loznice, i Pablo Domínguez, antropolog životne sredine i istraživač, Univerzitet u Tuluzu, Francuska, dok će razgovor moderirati Jovan Milovanović, student ekologije Biološkog fakulteta u Beogradu.

“Od 2018. godine, kada je članica Kongresa Sjedinjenih Americkih Država Okazio-Kortez izašla u javnost sa idejom zelenog novog dogovora (aludirajući time na novi dogovor FDR-a), ova ideja je ušla u javno mnjenje i gotovo preko noći dobila na mahu. Međutim, za koga je ovaj ‘zeleni’ novi dogovor? Spominje li se u njemu američki vojno-industrijski kompleks i emisije koje su prouzrokovane istim? Kako bi ovaj zeleni novi dogovor izgledao po 80% svetske populacije, a kako po bogate zemlje, postoje li i kojih razmera su razlike? Da li ima više smisla pričati o klimatskim reparacijama za države koje nisu istorijski emiteri, a koje su sada u opasnosti, jer se nekolicina država industrijalizovala u pravo vreme? Naposletku, da li je zelena tranzicija jedini način da se borimo protiv najgorih nadolazećih efekata i prirodnih katastrofa koje će biti prouzrokovane klimatskim promenama”, kontekstualne su dileme o kojima će biti reči na tribini.

Takođe, neka od pitanja na koje će učesnici pokušati dati odgovore su: kako treba da izgleda pravedna globalna tranzicija na nekarbonske izvore energije; šta danas i prethodnih decenija rade velike korporacije čija su delatnost, između ostalog, obnovljivi izvori energije širom tzv. razvijajućeg ili trećeg sveta; zašto nam se litijum predstavlja kao izvor energije, umesto kao način da se ona skladišti; zašto je ovaj mineral jako važan svakoj državi koja ga ima i zašto je opasno imati nalazišta ovog minerala?

Danas će, takođe u sklopu pratećih programa festivala, biti održana i zajednička biciklistička vožnja, koja startuje u 14 sati na Trgu žrtava fašizma, a koja za cilj ima promociju ovog održivog prevoznog sredstva, ali i prikupljanje potpisa za uvođenje subvencionisanja kupovine bicikla.

“Cilj nam je da Grad Subotica u budžetu za narednu godinu predvidi iznose za subvenciju građanima za kupovinu dvotočkaša, kako bi se na taj način podstakla povećana upotreba ovog održivog prevoznog sredstva u našem gradu. Prikupljanje potpisa, kao i sama kampanja, nastavlja se i nakon festivala, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena”, navode organizatori iz Udruženja “Ekoslavija” i Građanske inicijative “Priroda i društvo”.

Ruta zajedničke biciklističke vožnje je sledeća: Trg žrtava fašizma – Šandora Petefija – Trg Jakaba i Komora – Trg Sinagoge – Aleja maršala Tita – Ferenca Sepa – Kosovska – Jovana Mikića – Majšanski put – Bose Milićević – Zmaj Jovina – Trg Sinagoge – Trg Jakaba i Komora – Šandora Petefija – Trg Žrtava Fašizma.