Tavankut bez vodovoda: Meštani gotovo svakodnevno ostaju bez vode za piće

Meštani Gornjeg i Donjeg Tavankuta, Ljutova, Čikerije, Male Baje i Kaponje mesecima unazad – gotovo svakodnevno – ostaju bez vode za piće. Neki od njih kažu za Magločistač da je uzrok toga što proizvođači voća i povrća buše bunare i crpe abnormalne količine vode, dok drugi napominju da je za to odgovoran i Grad jer ova sela u 21. veku nemaju vodovod.

Meštani ovih sela se vodom snabdevaju iz bušenih bunara najčešće dubine od 7-8 metara. Međutim, unazad nekoliko godina voda sve više nestaje, jer mnogi buše bunare dublje i od dozvoljenog, od 50 metara, dok ima i onih koji buše i do 100 metara dubine.

Oni koji buše ovakve bunare najčešće su voćari i povrtari koji tokom tropskih letnjih dana koriste ogromne količine vode za zalivanje svojih useva.

„Ono što je evidentno jeste da meštani ostaju bez pitke vode, kako za sebe tako i za svoju mahom sitniju stoku“, navode meštani Tavankuta, za koji kažu da je uglavnom uvek bio vinogradarski kraj, ali se to promenilo poslednjih decenija, te se stanovništvo okrenulo voćarstvu i povrtarstvu.

Voće i povrće crpi velike količine vode bez koje ne bi uspelo, a ceh toga, kao i nedostatka vodovoda plaćaju meštani kojima u ova tri sela svakodnevno nestaje voda.

Meštani se nadaju najavljenoj izgradnji vodovoda

Zemljoradnik iz Tavankuta, Tomica Vojnić Mijatov, koji je i član Saveta Mesne zajednice “Tavankut”, kaže za Magločistač da je u planu da se konačno krene u realizaciju izgradnje vodovoda u gore navedena tri naselja.

„Imamo čvrsta obećanja. Mislim da smo na dobrom putu, da imamo razumevanje i Grada i Pokrajine koji će sufinansirati kompletan projekat. Još od pre 10 godina postoji idejni projekat koji je takođe finansirala Pokrajina, međutim, onda se stalo na tome“, navodi Vojnić Mijatov, dodajući da će za izgradnju vodovoda u Tavankutu biti potrebna godina ili dve zato što treba da se dovede voda iz grada, sa vodozahvata koje bi podmirilo potrebe stanovništva.

„Poslednje tri godine imamo intenzivan letnji period kada vode nestaje u bunarima, odnosno vodeni stub se smanjio za 3 metra. Ljudi su prinuđeni da svoje šahte, gde su postavljenje pumpe, spuštaju niže, da pojačavaju sa nekim modernijim pumpama koje mogu sa većih dubina povući vodu i onda zapravo dolazi do nestanka vode“, napominje Vojnić Mijatov.

Prema njegovim rečima, ljudi neretko na svoju ruku buše i dublje bunare, ne samo do 50 metara dubine, nego i od 100 do 120 metara.

„To su veći voćari i povrtari koji koriste značajne količine vode za zalivanje. I onda ljudima 500 metara dalje nestane vode. To je veliki problem, jer nema pijaće vode kao ni vode za ličnu higijenu“, upozorava Vojnić Mijatov.

A zbog toga što se na ovim područjima mnogo više troši nego što dotiče vode, “u bliskoj budućnosti će biti problem nad problemima”:

“Vidimo i da je nivo Dunava i Tise na istorijskom minimumu“, kaže naš sagovornik, slikovito dodajući da Tavankut ima sada suv kanal kojim se može voziti bicikl, i da je potrebno kanale za odvodnjavanje pretvarati u kanale za navodnjavanje – da se prave barijere koje će, u momentima kada ima vode, u kanalima da je očuvaju, da bude vode koja će ostajati u kanalima, a da otiče samo višak.

“Onda bi se stvorila i drugačija mikro klima i puno bi se bolje zadržavala voda na ovim terenima. Siguran sam da bi se i vodni sistem na našem podneblju drugačije sačuvao nego što je sada slučaj“, objašnjava Vojnić Mijatov.

Bunarska voda za piće mahom zagađena

Ovaj zemljoradnik podseća da je Tavankut peskovit i da lakše dolazi i do zagađenja prvih voda fekalnim vodama.

„Mi moramo u dvorištu imati septičku jamu, a odmah posle 10 metara imamo bušeni bunar. Pošto je peskovito područje, ono brzo propušta, a i u bunarima do 50 metara dubine primećeni su ostaci pesticida“, upozorava Vojnić Mijatov.

Naime, veliki deo Tavankuta pokriven je voćnjacima za koje se koriste velike količine hemije.

„I onda iz tog peska prolaze i ostaci otrova do tih voda, a ima i gvožđa, dok voda sa 100 metara dubine ima ukus kao da se uzima iz bare. Stanovništvo pije takvu vodu, ali ima i onih koji koriste kupovnu vodu za piće“, kaže Vojnić Mijatov.

Meštani strahuju i za svoje zdravlje, napominje, zbog čega se digla velika akcija da se konačno izgradi vodovod i da se reše dugogodišnji problemi stanovnika u ovim selima.