Trideseto izdanje Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica otvoreno je danas svečanom ceremonijom u Dečjem pozorištu. Festival traje do 22. septembra i održava se na nekoliko lokacija u Subotici.
U glavnom programu je na repertoaru 13 predstava ansambala iz Kine, Južne Koreje, Portugala, Rumunije, Estonije, Češke, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, kao i predstave domaćih pozorišta iz Zrenjanina i Subotice.
Ulaz na kompletan program Festivala je besplatan.
Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić je u svom obraćanju istakao da je ovo festival koji je, kroz svoje postojanje, prikazao mnoga umetnička dostignuća, dao veliki doprinos razvoju lutkarstva, afirmišući pozorište za decu i pozorišnu umetnost.
“Festival koji je kroz svoje trajanje izgradio ugled u Evropi i svetu, i ne treba biti skroman već slobodno reći – postao brend kako grada Subotice, tako i države Srbije. Festival koji, prikazujući sjajne predstave, deci otvara veliki prostor da svoju kreativnost i maštovitost pretoče u umetnost”, naveo je.
Dodao je i da je ovo ujedno i festival koji šalje poruku po kojoj je Subotica već odavno poznata, a to je gostoljubivost, druželjubivost, tolerancija i bogatstvo različitosti, na šta su Subotičani ponosni.
“Takođe, festival je kroz svoje postojanje izrodio i jednu prelepu nagradu “Mali princ”, koju su poneli najznačajniji umetnici, koji su najveći deo sebe i svog truda i rada upravo podredili deci”, kazao je Bakić.
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Dragana Milošević, osvrnula se na značajan jubilej – 30 godina održavanja festivala.
“Čak i da prethodne tri decenije na ovom našem prostoru nisu bile turbulentne, a ponekad i dramatične, ovaj jubilej i istrajnost organizatora da se festival sačuva, zaslužuje najdublje poštovanje. Ovako, oni su dostojni zaista iskrenog divljenja”, rekla je.
Ona je kazala da su učesnici festivala koji su stigli iz svih delova naše planete doneli iz svojih zemalja radost pozorišne igre za decu.
“Ovo će biti jedno veliko zajedničko nadahnuće za još jedan izuzetan festivalski događaj, i za još jedan umetnički i lični doživljaj koji će svima biti trajna i neprocenjiva uspomena”, ocenila je.
Nakon uvodnih obraćanja, po prvi put je dodeljena festivalska nagrada “Oton Tomanić”, priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, profesoru dr Zoranu Đeriću.
Zoran Đerić, laureat nagrade, rekao je da se za lutkarsku umetnost zainteresovao 1988. godine dolaskom na mesto upravnika Pozorišta mladih u Novom Sadu.
“Od tada do danas, lutkarstvo me neprestano fascinira i intrigira svojim mogućnostima, ali i svojom prošlošću. I tu, između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti lutkarskog pozorišta, nalaze se moja interesovanja. Verujem da je ova nagrada potvrda postignutih rezultata, ali i podsticaj za dalji rad u promovisanju pozorišta za decu i mlade”, poručio je.
Nagrade za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, dodeljene su glumici i rediteljki Ameli Vučenović, i Jeleni Sitar – lutkaru, pedagogu i publicisti.
Amela Vučenović je rekla da je ponosna što će njeno ime stajati uz imena onih od kojih je učila i da su nagrade dobijene u vlastitoj zemlji uvek posebno važne i drage.
“Ova nagrada ne samo da prija, već i obavezuje da dalje radim i stvaram, i da se trudim da podignem našu lutkarsku umetnost na viši nivo. Zaista želim da od srca podelim ovu nagradu sa svim svojim kolegama iz moje zemlje, s kojima sam stvarala i od kojih sam učila, a pre svega sa svojim pozorištima Pinokio i Bajkamela. Želim da je podelim sa svojim kolegama sa Ruskog državnog instituta scenskih umetnosti, sa lutkarskim pozorištima širom Rusije i sveta, koji mi daju mogućnost neprestanog usavršavanja”, kazala je.
Druga dobitnica nagrade, Jelena Sitar, je istakla da je Lozjet Kovačić bio taj koji ju je uveo u lutkarstvo a da zapravo nije bio lutkar – bio je jako dobar pisac.
“On nam je zapravo rekao da je u umetnosti, pored veštine koja je jako važna, apsolutno neophodna potpuna iskrenost. To ja pokušavam u svom radu. Ova nagradu je dokaz da ste, u vašem veću koje je dodeljivalo nagradu, na ovom ogromnom festivalu, videli da je i minimalistički rad na maloj sceni sa malo publike, nešto što je vredno”, istakla je.
Treći ovogodišnji dobitnik nagrade “Mali princ” je glumac i reditelj Bonjo Lungov.
Na ceremoniji otvaranja predstavljen je i festivalski žiri, čije odluke će biti saopštene na ceremoniji dodele nagrada i zatvaranja festivala u petak, 22. septembra – laureati “Malog princa” Amela Vučenović i Jelena Sitar, kao i Jaroslav Antonjuk – poljski režiser, dramaturg i teatrolog.
U umetničkom delu ceremonije nastupili su Dečji hor “Emanuil” iz Subotice s dirigentom i umetničkim rukovodiocem Rafailom Stokin, koji je izveo festivalsku pesmu “Pustimo decu da rastu”, kao i subotički baletski Creative Studio, koji je izveo koreografije Mirjane Perčić i Maše Lukić.
Takmičarski program festivala otvoren je na sceni „Jadran” Narodnog pozorišta u Subotici predstavom „Stara priča” pozorišta “Pod srećnom zvezdom” iz Češke, u režiji Jevgenija Ibragimova. Reditelj predstavlja Staru priču, prikaz drevne čerkeske legende, primer primitivnog, naivnog, arhaičnog teatra. To je legenda koja ukazuje na plemenite ljudske vrednosti koje su se tradicionalno prenosile s generacije na generaciju, a lutke su rađene prema replikama eksponata izloženih u Etnografskom muzeju u Sankt Peterburgu.
Jevgenij Ibragimov, reditelj predstave, u više navrata je radio u Dečjem pozorištu Subotica i bio gost ove manifestacije, zbog čega mu je veoma značajno, kako je rekao, što njegova predstava otvara festival.
“Kad sam bio dete, slušali smo čerkeske priče od naših baka. Ono što smo učili u školi bilo je jedno, a leti kada smo bili sa porodicama i drugovima, pričali smo te priče. Mojoj tetki sam obećao da ću da režiram baš ovu priču. Tražila je onu koju će ljudi najviše da upamte, koja će da bude zanimljiva svima”, priseća se.
Drugog festivalskog dana, u ponedeljak 18. septembra, u takmičarskom programu publika će moći da pogleda predstave “Noćna pesma” pozorišta “Leteća krava” iz Estonije (Scena „Jadran” Narodnog pozorišta, u 10 časova), “Iza brda, preko brega” Dečjeg pozorišta Subotica (Dečje pozorište Subotica, u 12 časova) i “Dedine priče” u produkciji Pozorišta Dečjeg kazališta Branka Mihaljevića u Osijeku (Scena “Jadran” Narodnog pozorišta, u 17 časova).
Četrnaesto izdanje Foruma za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade počinje na Otvorenom univerzitetu u Subotici. Rukovodilac foruma je dr Marijana Prpa Fink, a ovogodišnja tema foruma je “Vreme i odgovornost u pozorištu za mlade”.
U Fondaciji za omladinsku kulturu i stvaralaštvo “Danilo Kiš” u 9.30 časova biće otvorena “Studentska izložba festivalskog plakata – Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu”. U Galeriji Otvorenog univerziteta u 10.50 časova, zakazano je otvaranje izložbe plakata koja obeležava 30 godina Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica. U isto vreme biće otvorena i izložba “Kalamandrija – poziv u strip”, povodom 190 godina rođenja Zmaja Jove Jovanovića.
U ponedeljak je na programu i radionica “Pozorište pitanja” za rani uzrast, namenjena profesionalcima, koju će 18. septembra voditi Klioni Nunan iz Irske, a istog dana počinje i trodnevna radionica “Ježeva kućica u kolevci” sa štićenicima i vaspitačima doma “Kolevka” koju vodi reditelj i dramaturg lutkarskih predstava, dr Branka Radman.
Na Otvorenom univerzitetu Subotica, u sali 212, u 17.30 časova, biće predstavljeni časopis “Niti” i Zbornik “Pozorište za decu – umetnički fenomen”.
U Bioskopu “Eurocinema” u Subotici na programu će u 11 sati biti norveški animirani film “Baš super”.
Jedan Komentar na
“Svečano otvoren 30. Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica: Na repertoaru 13 predstava iz različitih delova sveta”
Jubileji su obično prilika da se napravi osvrt na ono što je prethodilo, a ovde, sudeći makar po novinarskom izveštaju, niko ni da pomene kako je festival nastao i koji su sve ljudi učestvovali u njegovom rastu i razvoju prvih decenija. Pogotovo što je prvo i pravo čudo da je uopšte nastao tada kada je nastao, u to vreme pod okriljem Dečjeg pozorišta. Ista je stvar i sa pojedinačnim programima, jer i oni imaju svoju istoriju. Eto odličnih pitanja za novinare. Drugo, da li iko zna kakve veze ima Oton Tomanić, inženjer i zaljubljenik u lutkarstvo, sa teatrološkim promišljanjem u domenu pozorišta za decu i mlade? Da li je njegov doprinos u tom domenu zaista toliko velik da se po njemu nazove pomenuta nagrada? Mnogo više smisla bi imalo da njegovo ime nosi subotičko Dečje pozorište, koje je zahvaljujući njemu nastalo. No comment što se ostalog tiče.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.