Subotički vinar Laslo Boni o kulturi ispijanja vina: Potrošnja vina u Srbiji u zaostatku, nedostaju edukacije

Crno, belo, roze, slatko, poluslatko, polusuvo, suvo… Koji je vaš tip vina? Ukusi su različiti, a ponuda koju vinoljupcima nude subotički vinari je velika i veoma kvalitetna. Među lokalnim vinima postoje i mnoge nagrađivane sorte, koje su, zahvaljujući ljubavlju s kojom se pripremaju, zauzele značajno mesto na peskovitim terenima Subotičko-horgoške peščare.

Sveže, teže, oporo, karakterno, začinsko, kiselkasto… Koji su to ukusi koji vas najviše privlače? Znate li koje vino se služi uz ribu, meso, divljač, a uz deserte? Koliko uopšte znamo o kulturi ispijanja vina na našim područjima i gde bismo mogli više da naučimo?

Manja potrošnja vina u Srbiji

Subotički vinar Laslo Boni u razgovoru za portal Magločistač kaže da je na osnovu dostupne statistike, godišnja potrošnja vina po glavi stanovnika u Srbiji od 6 do 8 litara, dok u Evropi i u drugim zemljama, gde postoji duža tradicija ispijanja vina, može da bude i do 60 litara.

„Znači, u velikom smo zaostatku što se tiče kulture ispijanja vina“, zaključuje on.

U poslednjih 15 godina, dodaje, od kada se intenzivno bavi vinarstvom, i sam je sreo veoma mali broj dobrih poznavalaca vina.

„Uglavnom su to početnici, entuzijasti, a ima i puno foliranata koji misle da znaju, a u stvari ne znaju mnogo o vinima. Međutim, možemo biti optimisti da omladina sve više konzumira vino, zbog čega sam srećan, jer to znači da će oni biti naši budući potrošači“, zaključuje Laslo Boni.

Šta to znači – dobro vino?

„Dobro vino je, prosto rečeno – ono što vam prija“, najjednostavnije objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, ne postoji najbolje vino, jer ono što je za nekoga možda najbolje, za drugog nije – to je veoma relativna stvar.

„Svako može da oceni da li mu se neko vino sviđa ili mu se ne sviđa. I ako je neko laik, može da zna u kojoj meri mu se neko vino dopada ili ne. I to je već neki prvi korak prema tom nekom razvoju u ovom zanatu“, poručuje Boni.

Kod kulture ispijanja vina je, navodi, interesantno da početnici piju slatko ili poluslatko vino.

„I ja sam tako počeo, sa slatkim vinom, posle toga sam prešao na polusuvo i na kraju na suvo. Svi misle da su oni koji piju suvo vino najveći stručnjaci, ali ne mora da znači. I oni kada probaju jedno izuzetno dobro slatko vino, može veoma da im se svidi. A ja sam se sa suvog vina ponovo vratio na polusuvo – to je sada moj omiljeni ukus“, kaže kroz osmeh Boni čiji je poluslatki roze, kako nam je otkrio, nedavno osvojio i značajnu nagradu.

Hrana i vino treba da budu usklađeni

Kao jedan od velikih problema, Boni ističe da nedostaje dovoljno mogućnosti za kvalitetnu edukaciju, neko mesto gde bi se ljubitelji vina upoznali sa svim sortama.

„U Subotici, na žalost, nigde nema nikakvih kurseva koji bi omogućili da relativno dosta saznamo o tome kako treba držati vinsku čašu, kako treba vino degustirati, šta treba gledati, na koji način treba mirisati vino“, smatra.

U pojedinim većim restoranima postoji, pak, praksa da somelijer gostima preporučuje određeno vino uz određenu hranu.

„Ako hrana i vino nisu u skladu, nećete imati taj osećaj da je sve bilo super. To treba uskladiti zato što je to veoma bitno“, napominje Boni.

Vinari imaju mnogo posla u vinogradu i u samoj vinariji, bave se vinskim turizmom, i jednostavno nemaju svi dovoljno vremena ni kapaciteta da se bave edukacijama ili da obučavaju zaposlene u lokalnim restoranima.

„To bi trebalo negde sistematski da se uvede, kao što se to radi i u susednoj Mađarskoj. Srbija je u ogromnom zaostatku u raznim pogledima što se tiče obuka, ali i školovanih vinara“, smatra Boni.

U Subotici postoji škola vinarstva gde jedva ima od 8 do 10 učenika, kaže naš sagovornik, dok u Mađarskoj postoji veliki broj razreda koji imaju od 20 do 30 učenika.

„Ne znam zašto ova struka ne privlači mlade malo ozbiljnije, jer, ako neko izuči ovaj zanat, može svuda u svetu da radi i da se snađe. Ovo je izuzetno lep posao. Srećete se sa raznim ljudima, imate dobra i vesela druženja. Ne znam zašto kod nas to ne prolazi“, kaže Boni.

On je istakao da su Subotici potrebni događaji poput nedavno održanog salona vina WineSu na Paliću, koji je prvi put uspeo da okupi oko 40 domaćih i stranih izlagača koji su predstavili više od 70 različitih vina, među kojima su i nagrađivana. Pored vrhunskih vinarija i velikog broja posetilaca, događaju su prisustvovali i izlagači destilerija, čokolade, mlečnih i suhomesnatih proizvoda.

„Ovakva dešavanja bi vratila Subotici i Paliću onaj stari sjaj i tradiciju koja je postojala 70-tih i početkom 80-tih godina, a sa druge strane, neophodne su i edukacije na radionicama gde bi posetioci i ljubitelji vina stekli više znanja o vinima“, zaključio je Boni.