Foto: RTS (Toni Bedalov)
Poslednja tačka na dugačkom putu migranata u Srbiji najčešće je Subotica, odakle preko zelene granice, ilegalno prelaze u Mađarsku. Svest Subotičana da ovim ljudima treba pomoći probuđena je ovog vikenda.
Foto: Magločistač
Na 32 stepena u hladu, na bunaru pored bivše ciglane na periferiji Subotice, migranti pokušavaju da se rashlade i održe ličnu higijenu. Voda sa bunara nije za piće, ali je oni konzumiraju kad druge nema. Zbog toga su ovog vikenda pojedine subotičke nevladine organizacije pokrenule inicijativu za prikupljanje humanitarne pomoći za migrante, javlja dopsinik RTS-a.
“S obzirom na to da je lokalna samouprava donela odluku da će se kretati u nekakvim zakonskim okvirima i ne pomaže migrantima, ne odnosi im vodu i hranu i ne pruža im zdravstvenu zaštitu, mi smo odlučili, kao Centar građanskih vrednosti, da pokrenemo jednu akciju koja traje danas i sutra gde prikupljamo najviše vodu i hranu”, kaže Natalija Jakovljević iz Centra za građanske vrednosti.
Sva prikupljena pomoć biće predata Istočnoevropskoj misiji koja jedino kontinuirano pomaže nevoljnicima koji se okupljaju u subotičkom predgrađu.
“Jedino što bih hteo jeste da ohrabrim da ne ostane samo na jednom vikendu, pa da zaboravimo. Daj Bože da će to potrajati i onda ćemo pokazati malo više humanosti prema ovim ljudima, da vide da ovde u Srbiji i Evropi ima ljudi koji saosećaju sa patnjom drugih”, poručuje Tibor Varga iz Istočnoevropske misije.
U mađarskom parlamentu naredne nedelje, po ubrzanoj proceduri, trebalo bi da se razmatraju izmene zakona koji će otežati boravak ilegalnih migranata u Mađarskoj i omogućiti podizanje ograde duž mađarsko-srpske granice.
Najavom podizanja ograde na mađarsko-srpskoj granici i dolaskom lepog vremena broj onih kojima je ovo poslednja baza pred ilegalan prelazak granice dostigao je broj od 200 ljudi dnevno.
Izvor: RTS
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.