Subotica: Za tri palate građene u stilu secesije predviđene za rekonstrukciju – sredstava još uvek nema

Projekti sanacije i rekonstrukcije fasada tri najamne palate građene u stilu secesije dve godine su na čekanju zbog epidemije korona virusa. Novac još uvek nije obezbeđen, uprkos najavama da će Grad Subotica nastaviti da aplicira kod viših nivoa vlasti i fondova.

Prvobitno je, naime, bilo planirano da ovi projekti budu realizovani sledeće, odnosno 2024. godine, za šta su projektovana ukupna sredstva u iznosu od 252 miliona dinara.

U odgovoru Sekretarijata za investicije i razvoj Gradske uprave Grada Subotice za Magločistač, navodi se da je Grad u januaru 2020. godine, na osnovu dobijenih sredstava po javnom konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, potpisao sa Upravom za kapitalna ulaganja Ugovor o prenosu sredstava koja su bila namenjena za sanaciju, rekonstrukciju i restauraciju tri ulične fasade.

Reč je o objektima koji se nalaze u ulicama Branislava Nušića pod rednim brojem 2, Korzo pod rednim brojem 4 i Trg republike pod rednim brojem 2.

„Uprava za kapitalna ulaganja u martu 2020. godine zbog pandemije izazvane virisom kovid-19 obustavlja finansiranje projekata čija realizacija nije ni započeta“, podsećaju iz Sekretarijata, te napominju da Grad planira da nastavi apliciranje kod viših nivoa vlasti i drugih fondova kako bi se obezbedila finansijska sredstva za realiraciju ovih projekata.

Kako za Magločistač navode u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica (MZZSK), tokom 2019. godine urađeni su projekti za sanaciju, rekonstrukciju i restauraciju uličnih fasada i krovova sedam najvrednijih, a najugroženijih secesijskih objekata u Subotici: Korzo 4, Branislava Nušića 2, Trg republike 2, Age Mamužića 13, Park Ferenca Rajhla 11, Maksima Gorkog 8 i Harambašićeva 4.

Uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite za navedene radove uradio je MZZSK, dok je autor idejnih projekata „Prostor“ doo iz Ade.

Šta predviđaju budući radovi na palatama?

Arhitektica iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, Gordana Prčić Vujnović, kaže za Magločistač da je jedna od ugroženih palata Štedionica Subotice koja se nalazi na adresi Korzo 4, čiji su projektanti 1907. godine bili poznati arhitekti iz Budimpešte, Marcel Komor i Deže Jakab.

Dodaje da je druga Gradska najamna palata Pala Vadasa iz 1913. u ulici Branislava Nušića 2, a treća je palata Mađarske opšte kreditne banke izgrađena 1911. godine na osnovu projekta Alfreda Gutmana Hajoša, budimpeštanskog arhitekte.

„Pored Sinagoge i Rajhlove palate koje su obnovljene u prethodnom periodu i Gradske kuće koja takođe čeka na restauraciju, ovo su najznačajniji secesijski objekti u Subotici“, navodi arhitektica.

Prema njenoj oceni, njihovu lepotu ne umanjuje ni njihovo ruinirano stanje, a uprkos činjenici da je svaki objekat posebna priča sa osobenim istorijskim i stilskim obeležjima, kao i specifičnim problemima koje je nametnulo vreme, ipak svi imaju i zajedničke karakteristike.  

“Elegantne fasade krasi bogata secesijska dekoracija od maltera, gipsa, keramike i kovanog gvožđa naglašavajući bitne elemente palata. Fasade objekata su u prilično ruiniranom stanju, sa pojedinih opadaju ukrasni elementi te ugrožavaju prolaznike, uočljive su pukotine i oštećenja u malteru, nedostaci materijala na strehama, dotrajala stolarija i bravarija, vandalizam u obliku ispisanih grafita u prizemnom delu fasada, kao i evidentno propadanje krovnog pokrivača, a sve usled izloženosti atmosferskim uticajima, usled neobnavljanja i neodržavanja”, ističe Prčić Vujnović.

Planiranim intervencijama na uređenju fasada, napominje ona, potrebno je izvesti ozbiljan restauratorski zahvat na vraćanju svih dekorativnih elemenata, onakvim kakvim ih predstavljaju stare fotografije i arhivski crteži, a koji upućuju na prvobitni izgled zgrade.

Treba, kaže Prčić Vujnović, imati na umu da su radovi na restauraciji fasada specifični i veoma zahtevni, te da im je potrebno pristupiti sa posebnom pažnjom uz stalan konzervatorski nadzor.

“Planirano je da se izvrši demontaža krovnog pokrivača, ispitivanje stepena oštećenja i stabilnosti krovne konstrukcije, te zamena svih oštećenih elemenata, zamena krovnog pokrivača izvornim. Planirano je izvršiti ispitivačke radove na fasadama, odnosno čišćenje slojeva stare boje kako bi se ustanovila originalna koloristika. Planirano je ispitivanje stanja gipsanih elemenata te uzimanje otisaka i izrade novih identičnih od gipsa, dok je u čitavom postupku obnove veoma bitan momenat predstavlja ispitivanje stepena vlažnosti zidova”, napominje Prčić Vujnović.

Stolarija je takođe planirana za restauraciju sa zamenom oštećenih delova identičnim materijalom, te farbanje bojom na vodenoj bazi.

“Na kraju je, zbog nepoštovanja uloženog truda i sredstava u obnovu, te nerazumevanja lepote i istinskih vrednosti nasleđa od strane pojedinih žitelja grada, poželjno donju zonu premazati antigrafit premazom do minimalne visine od tri metra”, ističe Prčić Vujnović.

Pored navedenih, ocenjuje, postoji još veliki broj secesijskih objekata koji čekaju na restauraciju.

“Njihovom permanentnom obnovom, secesijsko nasleđe Subotice kao grada secesije bilo bi dostojno predstavljeno”, zaključuje naša sagovornica.