Subotica plodno tlo za širenje mržnje i dezinformacija o migrantima

Mržnja nikome nije donela ništa dobro. Mržnja rađa mržnju, a šire je ljudi — poput virusa. A vakcine protiv nje nema.

Prateći migrantsku krizu proteklih sedam godina, često se zapitam — gde je nestao čovek u ljudima, piše Natalija Jakovljević, koja iz Subotice za Cenzolovku svedoči o pogubnom uticaju dezinformacija na širenje mržnje koja dovodi do nasilja prema migrantima, o političarima koji dolivaju ulje na vatru, dok Narodne patrole tvrde da su jače od policije… Takva atmosfera je i dovela do jučerašnjeg napada nožem na Tunižanina u centru Subotice.

Subotica je ponovo u žiži javnosti u svim medijima, ali ovaj put ne zbog „čupanja grkljana“, rušenja u zaštićenoj gradskoj zoni ili istupa pojedinih političara, nego zbog pucnjave koja se nedavno dogodila u šumi u Makovoj Sedmici, gde je jedna osoba izgubila život, šest osoba je povređeno, a među njima i jedna šesnaestogodišnja devojčica.

Reč je o obračunu između krijumčarskih grupa i sve žustrijoj borbi za „mušterijama“. Žrtve nerešavanja ovog problema, kao i problema nasilnog vraćanja migranata sa graničnog prelaza sa Mađarskom, jesu sami migranti koji nemaju kuda da idu i koji su godinama „zarobljeni“ u Subotici, ali i meštani koji žive u okolnim šumama i u pograničnim delovima, koji tome svedoče i sada se već opravdano plaše ovakvih pojava u našoj mirnoj lokalnoj sredini.

Situacija je zastrašujuća, jer je mogao da strada bilo ko, pa i neko od stanovnika koji žive u blizini šume. Niko ne zna odakle migrantima krijumčarima vatreno oružje i da li su ušli u našu državu sa njim ili su ga ovde nabavili. 

Dezinformacije se šire kao vatra

Niko ne rešava „pušbekove“ sa granica, pa kao posledicu imamo stvaranje kriminalno-krijumčarskih grupa koje, očito dobro, poznaju prilike ovde i na graničnim prelazima. Žrtve su migranti koji nemaju izbora, osim da plate i da koriste njihove usluge i građani koji se plaše prisustva sve većeg broja ovih ljudi u našim krajevima.

Dezinformacije su poput vatre — šire se brže od bilo kog demantija, koji jednom objavljenu informaciju ne može da učini nevidljivom ili nepostojećom. Kao posledica nasilnih vraćanja migranata sa granica i nerešavanja pitanja migranata u Subotici i njenoj okolini, dolaze politička prepucavanja putem saopštenja za medije, koja sevaju poput gromova i to u različitim pravcima, dok se lokalna vlast ne oglašava i ne pokušava da umiri svoje građane. 

Sve to ide u prilog tabloidima i ekstremno desničarskim organizacijama poput Narodnih patrola, koje već u nekoliko navrata dolaze u Suboticu zbog migranata, a ovaj put su se priključile i nedavno održanom protestu građana na Makovoj Sedmici, gde se osim opravdanog straha širila, naravno, i panika među stanovništvom, pa je tako Subotica danas postala plodno tlo za širenje mržnje i dezinformacija o migrantima.

Nakon ovih dramatičnih događaja, ni tabloidi nisu sedeli skrštenih tastatura, pa je jedan od njih objavio lažnu vest pod naslovom „Ponovo haos u Subotici: Migranti isekli čoveka nasred ulice“, na šta je odmah reagovala subotička policija i demantovala ovakve informacije, navodeći da je reč o „potpunoj izmišljotini“. 

Problem je međutim što bi ovakvi mediji morali da dobiju i krivične prijave, a ovakvi radnici u tabloidima — jer novinari nisu — trebalo bi biti adekvatno kažnjeni i po džepu zbog širenja panike i uznemiravanja stanovništva.

Napad nožem posle širenja laži o migrantima

Širenje neistina na internetu i po raznim Vajber grupama, pozivanja na proteste, prisustvo Narodnih patrola i huškanje doprineli su tome da se u četvrtak, 14. jula, dogodi još jedan krvavi incident. 

Naime, u bašti kafića u strogom centru Subotice, oko 16 časova, došlo je prvo do verbalnog sukoba između Subotičanina i dvoje državljana Tunisa, nakon čega je Subotičanin nožem napao i povredio jednog Tunižanina. Da, dobro ste pročitali.

Narodne patrole: Bolje baratamo oružjem od policije

Prošlog vikenda je lokalno stanovništvo organizovalo protest ispred šume na Makovoj Sedmici u pratnji pripadnika ekstremno desničarske organizacije Narodne patrole. Na skupu su se, osim opravdanih zahteva — da vlast uradi nešto i da se konačno reše problemi u vezi sa migrantima — širile i dezinformacije o tome da je neka „žena izbodena i silovana“.

U komunikaciji između pripadnika Narodnih patrola i policajaca moglo se čuti i da, ako policija ne reši ovaj problem, oni će sami uzeti stvari u svoje ruke i „očistiti teren za jedan dan“, uz poruku, koju je policajcu dobacio jedan od njih: „Bolje oružjem baratam nego vi, to je sigurno.“

Nakon kraće rasprave o tome da u šumi nije bezbedno i da građani njom ne mogu da šetaju, dok policija ne završi svoj posao, meštani su negodovali „kako migranti mogu biti u šumi, a nama nije dozvoljeno da prođemo“. 

Na insistiranje članova ove organizacije, policija je ipak popustila i dozvolila okupljenim demonstrantima da prošetaju šumom — na svoju odgovornost.

Od pojedinih političara juče smo mogli da čujemo da u ovoj migrantskoj situaciji „najviše stradaju građani Srbije, koji će uskoro doći u situaciju da treba da traže dozvolu da u svom gradu sednu u kafić i da odu u prodavnicu“.

„Naši ljudi suočavaju se sa tim da oni koji su radili čitavog života od svoje penzije mogu da kupe samo jednu kesu robe u prodavnici. Istovremeno, ovi mladi ljudi iz prodavnica izlaze sa kesama prepunim robe. U ljudima se rađaju pitanja odakle njima taj novac“, rekao je Ištvan Pastor za Subotički mađarski radio.

Zašto penzioneri „od svoje penzije mogu da kupe samo jednu kesu robe u prodavnici“ jeste zapravo pravo pitanje — i to za državu. Što je mnogo važnije pitanje nego kako „istovremeno, ovi mladi ljudi iz prodavnica izlaze sa kesama prepunim robe“. 

Upoređivanje ovakvih pojava, kao i opisivanje spoljašnjeg izgleda migranata, te razna nagađanja koja se mogu gotovo svaki dan čuti u javnosti jesu, zapravo, diskriminacija osoba koje ne izgledaju kao mi, koje nisu mi, koje se ne ponašaju kao mi, i koje imaju trenutno drugačije potrebe od nas. 

Posledice ovakvih pojava gotovo svakodnevno se mogu čuti u razgovorima među građanima, a posebno na internetu koji trpi i arhivira svu nagomilanu mržnju, koju su ljudi u stanju da šire, samo zato što najčešće ne razumeju šta se oko njih dešava ili ne barataju validnim i zvaničnim informacijama. 

To može biti veoma opasno i može ostaviti ozbiljne posledice po naše društvo, ali i migrante. 

Političari ne smeju da raspiruju vatru

Tome svedoči i poslednji krvavi obračun između Subotičanina i Tunižanina. Tome svedoči i mržnja koja dolazi iz komšiluka, iz Mađarske, iz Evropske unije, koja odbija da pusti migrante da prođu kroz ovu zemlju i da idu dalje, nego ih „pušbekuju“ u Srbiju, gde se onda stvara vakuum. I tako se godinama vrtimo ukrug. Međutim, očito je sada ta poslednja kap koja je prelila čašu. A posledice se samo nižu…

Umesto toga, političari bi generalno trebalo da menjaju svoj vokabular i da ga prilagođavaju datim okolnostima i da ne potpiruju vatru, a država bi trebalo aktivnije da radi svoj posao, kao i institucije. 

Posao kojim bi lokalni političari i političari iz država regiona trebalo da se bave jesu pitanje nasilnih vraćanja ovih nesrećnih ljudi preko granica Evropske unije, te ulivanje poverenja umesto straha u javni prostor.

Međutim, istovremeno, obaveza Srbije je da zaštiti svoje stanovništvo, tako što će uhapsiti kriminalno-krijumčarske grupe, otkriti kako je moguće da migranti krijumčari imaju oružje upotrebljavaju ga na našoj teritoriji. 

To se u četvrtak, 14. jula, i dogodilo. Tokom policijske akcije u Subotici, Somboru i Kikindi, zaplenjene su puške, pištolji, noževi, mačete, satare i municija različitog kalibra, droga, mobilni telefoni i falsifikovane lične karte i pasoši. 

Reč je o pripadnicima krijumčarskih grupa. Takođe, odjednom su kazne dobili i vlasnici ugostiteljskih objekata u Subotici, koji pružaju usluge ilegalnim migrantima, a neki su dobili i mere zabrane rada, iako je policija odavno bila upoznata sa njihovim aktivnostima.

Svako treba da odgovara za svoja nedela — za krijumčarenje, za ubistva, za krađe… Nebitno da li je strani državljanin ili je državljanin ove zemlje. 

Mržnja nikome nije donela ništa dobro, naprotiv. Mržnja rađa mržnju, a šire je ljudi — poput virusa. A vakcine protiv nje nema. Baveći se novinarstvom dugi niz godina i prateći migrantsku krizu tokom proteklih sedam, često se zapitam — gde je nestao čovek u ljudima.