Subotica: Osobe sa alergijama i akutnim bolestima mogu da se vakcinišu uz konsultaciju sa lekarom

Pojedini Subotičani su imali poteškoća oko vakcinacije jer su pre više godina imali određene alergijske reakcije na penicilin zbog čega im nije omogućena imunizacija. Iako, po rečima epidemiologa i imunologa koji su govorili za naš portal, penicilin nije kontraindikacija za primanje vakcine, stručnjaci savetuju osobama koje imaju ili su imale teške alergijske reakcije da se prethodno obrate imunologu ili alergologu za savet.

Prema rečima stručnjaka, „ne postoji bolest, kao takva, zbog koje se ne bi preporučila vakcina“, međutim, osobe koje imaju pogoršanje svoje hronične bolesti, ili bilo kakvu akutnu infekciju ili bolest, povišenu temperaturu, neophodno je odlaganje vakcine, što ne znači da pacijent ne treba da se vakciniše.

Kome se obratiti za pomoć?

Subotičanka Natalija Vicei (Vicei Natália) kaže za naš medij da je njen muž nedavno dobio poziv za vakcinaciju, jer se kao prosvetni radnik, koji radi sa studentima, nalazi u rizičnoj kategoriji, međutim, nakon što je rekao lekaru da je pre 35 godina, nakon primanja penicilina pao u nesvest, lekar je odlučio da ga ne vakciniše.

Kako kaže, njen muž ima 68 godina, ima astmu, ali želi da se vakciniše. Zbog toga su pokušali da zatraže mišljenje imunologa ali nisu dobili nikakav papir sa kojim bi mogli da se eventualno ponovo prijave putem e-uprave i da prime vakcinu.

„Pre 35 godina je tokom vakcinisanja penicilinom u Novom Sadu bio loše, pao je u nesvest. Od tada mu piše u kartonu „kv penicilin“. Kada je ispričao njegov slučaj, lekar je rekao da neće dozvoliti da se vakciniše, iako penicilin nije kontraindikacija za vakcinaciju. Moj muž je pokušavao da objasni da je to bilo davno, ali bezuspešno. Mi sada ne znamo kome da se obratimo za pomoć i na koji način možemo da primimo vakcinu“, navodi Vicei.

Dodaje da je i sama pre više od 25 godina primila penicilin i da joj je bilo loše, ali da se ništa ozbiljnije nije dogodilo, međutim, u njenom kartonu je takođe upisano „kv penicilin“. Isti slučaj su imali svojevremeno sa četvorogodišnjom ćerkom koja takođe nije mogla da završi terapiju penicilinom jer je imala alergijske reakcije.

Ona navodi da je u međuvremenu obavila testiranje na penicilin, i da je rezultat testa bio negativan na formu injekcije, kao i na formu tableta.

„Prijavila sam se preko elektronskog servisa i preko ustanove kulture u kojoj radim i sada čekam poziv za vakcinaciju. Nadam se da neće biti problema i da ćemo na kraju oboje primiti vakcinu“, kaže Vicei.

Dr Krtinić: Odluku o davanju vakcine donosi lekar koji sprovodi vakcinaciju

Epidemiološkinja dr Gordana Krtinić iz Opšte bolnice Subotica kaže za naš portal da su kontraindikacije za primenu kovid vakcina vrlo jasno definisane i da se one nalaze u svakom vodiču za izvođenje vakcinacije, kao vodič doktoru šta jeste kontarindikacija a šta nije, šta je trajna a šta privremena kontrainikacija.

„Kontraindikacija za primenu vakcine jesu preosetljivost odnosno alergija na bilo koju komponentu vakcine, teške neželjene reakcije na prethodnu dozu, ako je pacijent kod prve doze imao tešku neželjenu reakciju, onda se druga doza ne daje, kao i teške alergijske reakcije u anamnezi koje daje pacijent iz svoje istorije bolesti”, navodi Krtinić.

Dodaje da, ako pacijent kaže da je imao anafilaktički šok, tešku alergijsku reakciju na bilo koji alergen, lekar koji se nalazi na vakcinalnom punktu, donosi odluku i ima odgovornost da li će pacijenta vakcinisati ili ne”.

„Ako je doktor koji izvodi vakcinaciju u dilemi, da li je to bila teška ili nije bila teška alergijska reakcija, jer se pacijenti nekada ne sećaju alergijskih reakcija koje su se desile pre nekoliko godina, onda ima mogućnost da se konsultuje sa imunologom ili alergologom gde će oni proveriti stanje pacijenta, karakterisati tu alergijsku reakciju kao tešku ili lakšu i na osnovu toga se donosi odluka o vakcinaciji. Ali je krajnja odluka o davanju vakcine na onom lekaru koji izvodi vakcinaciju”, kaže dr Krtinić.

Prema njenim rečima, postoje i druge kontraindikacije kao što su akutne zarazne ili druge bolesti, temperatura ili neka ozbiljna hronična bolest, ali je to procena lekara.

„Ljudi ne treba da se javljaju na vakcinu ukoliko dobiju neku akutnu, respiratornu bolest, ukoliko kašlju, imaju temperaturu. To nije trajna, to je privremena kontraindikacija i kad prođe to akutno stanje, pacijent može da se vakciniše”, podseća Krtinić.

Kada su u pitanju trudnoća i dojenje, Krtinić navodi da još uvek nema dovoljno sprovedenih studija o ovoj populaciji da bi se vakcina mogla proglasiti potpuno bezbednom pa se još uvek ne preporučuje vakcina u trudnoći i prilikom dojenja, dok je za sve ostalo apsolutna preporuka da građani prime vakcinu.

„Vakcina je jedna od najvećih tekovina, ne samo medicine, nego i čovečanstva. Jedini način da se zaista izborimo protiv ove epidemije i izađemo kao pobednici jeste isključivo – vakcina”, smatra Krtinić.

Dodaje da je neophodno da se obezbedi kolektivni imunitet i da je potrebno vakcinisati bar tri miliona ljudi da bismo mogli da kažemo da će virus oslabiti i da ćemo koliko-toliko moći da živimo normalno, međutim, taj proces će potrajati još nekoliko meseci.

„Zaista pozivam sve ljude da se vakcinišu. Mogu iz iskustva da kažem da ne postoji alternativa ako biraju između bolesti i vakcine. Odaberite vakcinu, jer ono što mi ovde viđamo svakoga dana… Možda da bilo ko od tih ljudi koji su protiv vakcinacije, vidi to, mislim da bi promenio mišljenje”, kaže dr Krtinić.

Dr Milošević: Alergija na penicilin nije razlog da se osoba ne vakciniše

Iminološkinja Emina Milošević iz Beograda kaže za naš portal da ne postoji bolest, kao takva, zbog koje se ne bi preporučila vakcina.

Međutim, i ona potvrđuje da, „ukoliko je osoba u fazi pogoršanja svoje hronične bolesti, ili u bilo kakvom stanju akutne infekcije, akutne bolesti, febrilnog stanja koje ima, to je razlog za nedavanje, odnosno za odlaganje vakcine, dok se stanje ne stabilizuje, a ukoliko je u pitanju hronična bolest, dok ne prođe akutna infekcija ili bolest“.

Prema njenom mišljenju, kod osoba koje imaju pogoršanje svoje hronične bolesti, nije u pitanju bezbednost nego kakav će biti učinak vakcine i da li će da se postigne imunitet.

„Ta pogoršanja kod hroničnih bolesti u suštini treba da se gledaju ukoliko neko na imunosupresivnoj terapiji, na primer, dobija kortikosteroide. Zbog toga treba gledati da se vakcina da u trenutku kada su oni na nekoj terapiji održavanja, a kada se daju neke udarne doze kortikosteroida, nije trenutak za davanje vakcine i mora da prođe određeno vreme da se ta doza smanji, i tek onda mogu da se vakcinišu i da ona bude uspešna“, objašnjava Milošević.

Ona takođe potvrđuje da alergija na penicilin nije kontraindikacija za davanje vakcine, samo je potrebna pozornost.

„Ukoliko je neko imao anafilaktičku reakciju, to jeste razlog za mere opreza, ali ove vakcine, pogotovo RNK, koje se ne prave od sistema živih ćelija, ne postoji penicilin kao sastojak te vakcine i nema razloga da se njima ne da. Naravno, sačekaće 30 minuta nakon davanja vakcine i mogu da prime bilo koju od vakcina“, kaže Milošević.

Dodaje da neko kome se javi početak alergijske reakcije nakon vakcinacije, na mestu gde se vakcinacija obavlja, uvek postoje antišok terapije i može da se reaguje, kao i da je do sada to uspešno prevenirano.

„Osobe koje su alergične na penicilin i dobile su vakcine, praktično se nikakve reakcije nisu desile. Potrebna je edukacija tih lekara koji su na trijaži. Jako su retke te reakcije na sastojke tih vakcina, nisu nemoguće, opisane su, ali su retke“, navodi dr Milošević.

Kako kaže, osobe koje imaju određene sumnje, najbolje je da se obrate epidemiologu, da se zvanično dostavi odobrenje tim lekarima koje vrše trijažu, a „koji se možda ograđuju od toga da ljudima koji su imali bilo kakvu istoriju alergijskih reakcija daju vakcinu“.

Kada je u pitanju važnost vakcinacije protiv korona virusa, dr Milošević navodi da ćemo imati nove i nove talase, da je veliki broj ljudi u Srbiji oboleo ili je zaražen, a da nije ni bio svestan.

„Imamo bar polovinu populacije koja nije imala kontakt sa ovim virusom i tu imamo veliki potencijal za veliki broj obolelih. Ovi talasi će se ponavljati i ono što se govori već mesecima, treba poštovati epidemiološke mere sve dok se vakcinacija ne završi u velikom obimu. Nije dovoljno da bude vakcinisano 10-15 odsto populacije pa da se ukinu mere“, smatra Milošević.

Ne postoji jednoglasni odgovor na pitanje – koliko traje vakcina jer su istraživanja u toku i prati se kakav odgovor može da se postigne i kakve će biti mogućnosti vakcinisanih za odbranu, kaže Milošević i dodaje da se takođe još uvek ne zna da li će nam biti potrebna revakcinacija nakon godinu dana.

Dodaje da treba da se utvrdi efektivnost vakcina na osnovu toga koliko ljudi oboleva nakon vakcinacije. „Mi te podatke imamo, samo je potrebno da se te dve baze ukrste – baza o vakcinacijama i baza o testiranjima na kovid. To je pravo merilo stvari kada je u pitanju imunološki odgovor, međutim, još uvek nemamo precizne podatke o tome koji nivoi antitela su zadovoljavajući“, kaže dr Milošević.

Tekst na mađarskom jeziku možete pročitati na portalu Szabad Magyar Szó.