Studentskim koracima kroz ravnicu – do ispunjenja zahteva: „Samo suze radosnice dolaze u obzir!“

Kolona studenata, pojedinih poljoprivrednika sa traktorima, ali i građana koji su se odazvali pozivu da se priključe današnjoj protestnoj šetnji “Studentskim koracima kroz ravnicu” – stigla je u Tavankut.

U cik zore, njih oko dvestotinjak, uputilo se najpre u Malu Bosnu, gde je bila napravljena prva pauza ispred Osnovne škole “Ivan Milutinović”.

Debeli minus, ali, kažu, nije im hladno jer ljudi izlaze sa svih strana, pružaju im podršku, a to im puno znači.

„Nisam se ovako nikada osećala“, sumira svoje emocije za Magločistač jedna studentkinja Građevinskog fakulteta.

„Motivisani smo, prolazimo kroz naselja, ljudi izlaze i pozdravljaju nas, velikodušni su. Ja se nadam da smo mi blizu ispunjenju zahteva koje smo postavili, da će se iznaći rešenja, da će se uspostaviti normalni rad institucija, da svako radi svoj posao, pa tako i mi“, kaže ona.

Sve ovo, dodaje, njena generacija radi da bi svima bilo bolje, na prvom mestu mladima koji planiraju da ostanu ovde, ali se nada da bi mogli da se vrate i oni ljudi koji su većinom baš zbog lošeg sistema otišli odavde.

„Nema umora, navikli smo na pešačenje. Osećamo ekstra energiju, vidimo da su ljudi uz nas, to nam puno znači, imamo podršku od svih. Ljudi su Izlazili sa pumpama, pa su nam vikali da pumpamo, i mi smo pumpali“, kaže jedan student Visoke tehničke škole strukovnih studija.

On se nada da će istrajati u borbi za ispunjenje studentskih zahteva, štaviše, poručuje:

„Mi ne stajemo dok se ne ispune. Pumpamo do kraja!“.

Među učesnicima protestne šetnje je i Stevan Vidaković, rođen davne 1945. On je još uvek aktivni planinar, pa ni njemu šetnja teško ne pada.

Na pitanje zašto je tu, kaže – iz solidarnosti sa mladima.

“Želim da oni žive u boljem društvu nego što smo mi. Moja generacija je zakazala. Mi smo, nažalost, završili sa jednim ratom i sa drugim nedaćama, isto tako zloupotrebili smo demokratiju, i sad želimo da nove snage budu pametnije. Nije samo parola da na mlađima svet ostaje, nego je to tako zaista. Ja zato s njima pešačim jer želim da izgrade bolje društvo za sebe i za sledeće generacije“, zaključuje čika Stevan.

Ispred Osnovne škole „Matija Gubec“ u Tavankutu, kolonu je pozdravio nastavnik Slavko Benčik, zahvalivši se studentima, ali i svima prisutnima na podršci koju pružaju prosvetarima, a posebno Tavankućanima i Ljutovčanima koji su organizovali ovaj, kako ocenjuje, fantastičan doček.

 „Završiću s jednom poslovicom koju svi znamo, a to je da na mladima svet ostaje. Kada vidim ove mlade, studente i srednjoškolce, ja sam siguran da svet ostaje u boljim rukama. Hvala im na tome puno“, rekao je Slavko Benčik, dodajući da mladi danas pokazuju kako se istrajno bori za ostvarenje svojih ideala.

Nakon Tavankuta, protestna kolona uputila se, preko Mišićeva, ka Bajmoku. Pred njima je drugih 35 kilometara, koje prolaze poručujući – „Samo suze radosnice dolaze u obzir!“.

Skup studenata obezbeđuje policija.