Skupština: I vlast i opozicija glasali za usvajanje završnog računa Grada Subotice

Na današnjoj sednici Skupštine grada Subotice usvojen je konsolidovani završni račun grada Subotice za 2020. godinu, kao i Odluka o izmenama Statuta vezano za uvođenje bunjevačkog jezika u službenu upotrebu. Takođe, doneta je i Odluka o obavljanju komunalne delatnosti upravljanja komunalnim otpadom, čime su stvoreni formalno-pravni uslovi za funkcionisanje Regionalne deponije u punom kapacitetu. Odluke vlasti podržala je i opozicija.

Vlast je navela da je „budžet za prošlu godinu planiran i trošen u skladu sa potrebama“.

Završni račun za 2020. godinu realizovan je u iznosu od 7,4 milijardi, što je bilo u skladu sa uslovima i realnim mogućnostima, rekao je šef Odborničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini grada Subotice Veljko Vojnić i dodao da su najveće potrebe bile u socijalnom i zdravstvenom sektoru.

Prema njegovim rečima, državni revizor je izveštaj o završnom računu Grada ocenio pozitivno, i „nije bilo nelegalnog i nenamenskog trošenja sredstava, što ranijih godina nije bio slučaj“.

„Budžet je realizovan preko 93 odsto, što je primer kako se planira i troši novac. I pored toga što je prošle godine skupljanje novca u budžet bilo otežano pandemijom, i merama Vlade za olakšavanje položaja privrednih subjekata, posebno malih i srednjih preduzeća, i pomoći zdravstvenim organizacijama, mogu da kažem da smo imali izuzetno dobro punjenje budžeta. Prošlogodišnji budžet je bio čak za 5,43 odsto veći nego budžet za 2019. godinu“, rekao je Vojnić.

Predsednik Odborničke grupe Pokreta građanske Subotice (PGS) Miroslav Milojević rekao je da je opozicija podržala završni račun jer je u pitanju statističko-knjigovodstvena kategorija, kao i zbog činjenice da je „državni revizor doneo zaključak da u tom budžetu nema ništa sporno“.

Pojedina naseljena mesta dobila bunjevačke nazive

Veljko Vojnić je podsetio da je Grad dobio predloge Bunjevačkog nacionalnog saveta oko sprovođenja odluke vezano za uvođenja bunjevačkog jezika u službenu upotrebu i da je time danas usvojena prva odluka, pa će tako nazivi pojedinih naseljenih mesta imati i tradicionalna bunjevačka imena.

„Uvođenje bunjevačkog jezika je pre svega tradicionalna tekovina, s obzirom na to da je i prvi Statut grada Subotice napisan na bunjevačkom jeziku. Počela je upotreba time što ćemo na tablama naseljenih mesta imati i tradicionalne nazive na bunjevačkom jeziku“, rekao je Vojnić.

Još uvek se ne zna kada će Regionalna deponija raditi u punom obimu

Odlukom o obavljanju komunalne delatnosti upravljanja komunalnim otpadom, stvoreni su formalno-pravni uslovi za funkcionisanje Regionalne deponije u punom kapacitetu. To podrazumeva da će se u narednom periodu nabaviti nova vozila, odgovarajuća posuda i da će se povećati broj zaposlenih.

Predsednik Odborničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Janoš Nagel rekao je da, iako je još uvek u toku probni rad, Regionalna deponija radi već više od godinu dana i da se tretman otpada obavlja na moderan način, po evropskim standardima.

„JKP ‘Čistoća i zelenilo’ obavlja sakupljanje otpada i prevoz do Regionalne deponije, a Regionalna deponija obavlja selekciju i tretman prerade tog otpada. Naravno, postoje još određeni problemi da bi taj sistem potpuno funkcionisao i zbog toga je u prelaznim i završnim odredbama ove današnje odluke predviđeno da gradonačelnik formira Radnu grupu koja će razraditi probleme koji nas još očekuju“, navodi Nagel.

Prema njegovim rečima, građanima će nakon toga biti podeljene tri vrste kanti za odlaganje otpada, pa će tako pored dosadašnje zelene kante dobiti i plavu i žutu.

„Građani će na taj način obavljati selekciju otpada na mestu gde nastaje otpad, kakva je praksa i u zemljama Evropske unije. Isto to se odnosi i na zgrade za kolektivno stanovanje i za privredu. Treba još obezbediti i sredstva da se građanima podele te kante“, rekao je Nagel.

On je dodao da se još uvek ne može pouzdano znati kada će to biti.

Projekat izgradnje Regionalne deponije Subotica obuhvata ukupno sedam opština i izgrađena je pretežno sredstvima Evropske unije u ukupnom iznosu od 20 miliona evra, a ostalo je finansirano iz republičkih sredstava i sredstava sedam lokalnih samouprava.